Danska je izbrisala svoju poslednju termoelektranu na ugalj sa spiska aktivnih, a Velika Britanija će biti sledeća. Spisak evropskih zemalja u kojima postoje takva postrojenja drastično se skratio poslednjih par godina.
Kada sile tržišta rasturaju poslovne planove, postupak izbacivanja uglja iz proizvodnje struje dobija ubrzanje. Danska, koja ima najveći udeo na svetu u učinku vetroelektrana u domaćoj proizvodnji električne energije, završila je s elektranama na ugalj. Britanija je svoj izlaz zakazala za tekući mesec. Slovačka je poslednje takvo postrojenje zatvorila u martu, piše Balkan Green Energy News.
Još pre samo par godina, vlade evropskih zemalja su oklevale da odrede rokove za prestanak korišćenja ovog čvrstog fosilnog goriva. U međuvremenu, vlasnici termoelektrana na ugalj, među kojima i državne elektroprivrede, sve češće odustaju od ove delatnosti. Suočavaju se sa konkurencijom iz domena obnovljivih izvora energije i trpe zbog troškova na ime ispuštanja ugljen-dioksida i propisa za zaštitu životne sredine.
Danska zatvaranjem poslednjeg bloka u Esbjergu obeležila kraj ere termoelektrana na ugalj
Danska kompanija Ørsted je na kraju avgusta trajno isključila sa mreže Esbjerg, svoje poslednje postrojenje za istovremenu proizvodnju toplotne i električne energije (CHP) iz uglja. Nalazi se na zapadu zemlje. Ova elektroprivreda je 2006. otpočela prelazak na sertifikovanu i održivu biomasu, piše u njenoj objavi.
U oktobru 2022, Danska je naložila Ørstedu da nastavi s proizvodnjom u bloku 3 u Esbjergu te da vrati u pogon ugašeni blok 4 sistema Studstrup, kojem je ugalj bio glavno gorivo, kao i blok 21 u postrojenju Kyndby. U njemu se koristila i nafta. Ova druga dva su sada zvanično zatvorena zajedno sa Esbjergom, naveli su u kompaniji.
U Studstrupu se ponovo gradi velik silos za drveni pelet, nakon što je stari izgoreo u požaru. Treba da bude završen pre kraja godine, a Ørsted je saopštio da onda više ugalj neće imati ni u rezervi.
Britanija 30. septembra napušta ugljarski klub
Krajem juna, u Uniperovo postrojenje Ratcliffe-on-Soar je vozom stigla poslednja pošiljka uglja. Kompanija je za 30. septembar zakazala gašenje te, poslednje elektrane na ugalj u Britaniji.
Plan je da se ova lokacija učini čvorištem za tehnologije i energiju bez emisija gasova sa efektom staklene bašte. Uniper je prošle godine objavio da će tamo proizvoditi niskougljenični vodonik i pre kraja decenije podići kapacitet elektrolize do 500 megavata.
U Britaniji je još početkom 2015. više od trećine domaće proizvodnje struje dolazilo iz uglja, nakon čega je taj udeo naglo prepolovljen i nastavio je da se smanjuje. Ovakve elektrane su korišćene gotovo isključivo tokom zimske sezone.
Od prašine, pepelišta do zelenog vodonika
Slovačka energetska kompanija Slovenské elektrárne je u martu zatvorila svoj CHP pogon Vojany i tako dovršila postepeno odbacivanje uglja. Ovo njeno postrojenje je, inače, poslednjih par godina jedva i radilo. Slovačkoj elektroprivredi je posao bio olakšan time što je izgradila nuklearni reaktor Mochovce 3.
Zatim su počeli radovi na čišćenju i rehabilitaciji lokacije termoelektrane. Moguće alternative su elektrane na obnovljive izvore, baterijski sistemi za skladištenje energije, mali modularni reaktor, zeleni vodonik i korišćenje deponovanog pepela u građevinskoj industriji, otkrile su Slovenské elektrárne.
Poslednja slovenačka elektrana na ugalj sve bliža stečaju
Spisak zemalja u kojima se struja i dalje proizvodi iz uglja se drastično skratio u poslednjih par godina.
Slovenački ministar za okolinu, klimu i energiju Bojan Kumer upravo je izjavio da će bez državne intervencije Termoelektrarna Šoštanj (TEŠ), jedina na ugalj u toj zemlji, do 2025. bankrotirati. Vlada priprema zakon da je ponovo održi u pogonu. TEŠ posluje u okviru državne elektroprivrede Holding Slovenske elektrarne ili HSE.
Bugarska je nedavno izvela sličan potez i bacila pojas za spasavanje jedinom takvom postrojenju u državnom vlasništvu.
Hrvatska i Rumunija su među malobrojnim državama članicama Evropske unije čiji su rokovi za prestanak upotrebe uglja posle 2030, ali je malo verovatno da mogu da je održe i do kraja decenije. Na ovom kontinentu bi tako ostale samo Nemačka, Poljska, Češka, Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Turska, ali situacija se jako brzo menja.
A gde je tu Srbija?
Naša zemlja će po svemu sudeći, sačekati, i ne malo, izbacivanje termoelektrana.
Naime, Srbija je četvrta zemlja na svetu po procentu uglja u proizvodnji električne energije. Ispred se nalaze samo Indija, Južna Afrika i Mongolija, a približno iste rezultate imaju Poljska i Kazahstan.
Kako je ranije pisala klima 101, prema proračunima Oksfordove naučne onlajn publikacije Our Word in Data, prosečan stanovnik Srbije godišnje troši oko četiri puta više električne energije iz uglja u odnosu na evropski prosek. U 2020. godini 3654 kilovat-časova (kWh) proizvedenih per capita u Srbiji je poteklo iz termoelektrana na ugalj. To je oko tri puta više proizvedenih „prljavih” kilovat-časova nego što potroši prosečan stanovnik sveta (1121 kWh) i čak 456 puta više od prosečnog Belgijanca (8 kWh).
Dodatno zabrinjava što je dominantna vrsta uglja koja se koristi u Srbiji niskokalorični lignit koji se smatra ugljem najnižeg kvaliteta.
Udeo obnovljivih izvora u proizvodnji struje po glavi stanovnika u toku godine u Srbiji se procenjuje na 1567 kWh.
Kao alternativa se navodi energija od sunca i vetra.
Srbija ima veliki potencijal za korišćenje energije sunca i vetra i trebalo bi da sprovede zaokret od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije. Prošlogodišnje istraživanje Evropske agencije za zaštitu životne sredine o posledicama zagađenja životne sredine po zdravlje označilo je Srbiju kao jednu od crnih tačaka u Evropi.
Izvor: Danas / Klima 101
