Privatne klinike će od 1. septembra početi da ulaze u sistem elektronskih recepata. To će u praksi značiti nesvakidašnje pravilo - klinike će morati da plate za svaki izdati recept, pa bi ti troškovi mogli da se preliju na džep pacijenata. Ovaj državni posao je dodeljen privatnoj firmi NITES
„Došao je dan kada povezujemo privatni i državni zdravstveni sistem…Zahvaljujući eReceptu postojaće jedinstvena baza, pacijent će znati koji mu je lek propisan, a u uvid će imati lekar i u privatnoj i u državnoj praksi… Posebno je važno što građani neće imati dodatne troškove.“
Ovako je glasio govor Zlatibora Lončara, ministra zdravlja, kada je u septembru 2025. godine njegovo ministarstvo sklopilo ugovor za uslugu eRecept u privatnim zdravstvenim ustanovama, koja će funkcionisati na isti način kao u državnom sistemu. Država je time privatnim zdravstvenim ustanovama i praksama propisala obavezno uključivanje u sistem elektronskog recepta. Ovaj posao je dodeljen dvema firmama, od kojih je jedna NITES, koja je godinama povezivana sa bratom Darije Kisić Tepavčević.
Sistem ipak neće funkcionisati isto jer izvori „Vremena“ govore da će privatne ordinacije morati da plate 50 dinara plus porez za svaki izdati recept, po principu „jedan lek – jedan recept“. To bi moglo da im napravi ogromne troškove, pogotovo za pojedine grupe pacijenata koji za jednu posetu dobiju pet i više recepata. Sam ulaz u elektronski sistem koštaće ih svaki put po deset dinara, plus porez, čak i ako se recept i ne izda.
Postoji opravdana bojazan da će odmah poskupeti i cene pregleda, pogotovo specijalističkih, pa tek ostaje da se vidi i da li će zaista stajati tvrdnja Zlatibora Lončara – „da to pacijente neće ništa koštati“.
Ovu informaciju potvrđuje za „Vreme“ i doktorka Gorica Đokić, specijalista neurologije iz Beograda sa dugogodišnjim iskustvom u državnoj praksi, koja sada ima privatnu ordinaciju. Ona je predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
„Ideja da se privatne klinike uvedu u sistem eRecepta je dobra zbog samih pacijenata jer sada ljudi neće morati da idu kod izabranih lekara u domovima zdrvlja, već će sa tim receptom moći lako da podignu svoj lek“, kaže Đokić za „Vreme“. „Ovaj sistem startuje od 1. septembra, barem su tako mene obavestili.“
Pojedine klinike su nezvanično za „Vreme“ rekle da im je država dala period od godinu i po dana da uđu u sistem eRecepta, pa neće odmah sve početi da ga koriste.
Dr Đokić smatra da je ideja dobra, jer će se imati centralizovani uvid u terapiju pacijenta, ali je nezgodno kada se radi o težim pacijentima koji uzimaju po četiri ili pet lekova i čak desetak recepata mesečno, kao kada su u pitanju neurološki, kardiološki, psihijatrijski pacijenti, ili pak oni koji dolaze kod onkologa. To onda nije 50, odnodno 70 dinara po pacijentu i pregledu, već recimo 350 ili 500 dinara i to bez poreza.
„Što je veći obim posla, praviće se veći troškovi“, kaže Đokić.
Na pitanje da li očekuje da će se ovaj trošak odmah preliti na cenovnike zdravstvenih usluga u privatnim ordinacijama, Đokić kaže da će to „biti delikatno“ i gotovo sigurno ne odmah. Ona lično svakako neće povećavati cene.
„Ali, mislim da nije u redu da se više naplaćuje onima koji se leče teže, delikatnijim pacijentima“, dodaje predsednica sindikata. „Bojim se da će to napraviti novi problem, da će kolege izbegavati da pišu recepte, pa će građani opet ići u privatnu apoteku sa nalazom, kao i do sada.“
Dodaje da će sistem funkcionisati tako da će privatne klinike morati da uplate na račun privatne firme, koja je implementirala sistem, od 10.000 do 250.000 dinara avansa, pa da će se sredstva onda odbijati od tog novca.
Udruženja privatnih ustanova već su se žalila Ministarstvu, u dokumentu u koji je „Vreme“ imalo uvid.
„Zaključuje se da je reč o, pod jedan, ekskluzivnom ugovoru, tj. da ne postoji mogućnost da privatne zdravstvene ustanove ostvare pristup integrisanom zdravstvenom informacionom sistemu u segmentu elektronskog recepta na drugi način (npr. direktnim povezivanjem sopstvenih informacionih sistema na odgovarajuću infrastrukturu)“, navodi se u dopisu. Još se kaže i da je „pod dva, reč o ugovoru po pristupu, tj. ne postoji mogućnost pregovaranja ili izmene ponuđenih odredbi ugovora“.
I za njih je najviše sporan cenovnik, odnosno cena po receptu, ali i cena od deset dinara za svaki pristup Ordiniranoj listi lekova za pacijenta koja ne rezultira propisivanjem leka, uvećana za pripadajući PDV. Što znači, mora da se plati deset dinara i kada lekar, radi donošenja odluke o terapiji, pristupi podacima o lekovima pacijenta, ali nakon pregleda ne propiše novi lek.
Pošta Srbije je u septembru 2025. godine potpisala Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji sa kompanijama NITES d.o.o. i MEDIT d.o.o., kojim je uspostavljena usluga eRecept za privatne zdravstvene ustanove. To je događaj sa početka teksta kojem je prisustvovao Zlatibor Lončar.
Pažnju u celokupnom dilu privlači jedna od firmi koje su dobile posao, a to je kompanija NITES. Ona je i ranije bila predmet istraživanja BIRN-a zbog poslova sa državom i povezanosti sa Bojanom Kisićem, bratom doktorke Darije Kisić Tepavčević, bivše ministarke i direktorke Fonda za nauku.
BIRN je ranije objavio da su kompanije NITES grupe od 2013. godine u Srbiji zaključile 27 ugovora sa korisnicima državnog novca, ukupne vrednosti oko 26,8 miliona evra, samostalno ili u konzorcijumu sa drugim kompanijama.
Samo u aprilu 2020. godine NITES je, prema tada objavljenim podacima, u konzorcijumu sa Telekomom Srbija zaključio tri ugovora sa Ministarstvom zdravlja ukupne vrednosti oko 3,2 miliona evra. Ti poslovi odnosili su se, između ostalog, na održavanje važnih zdravstvenih informacionih sistema.
Bojan Kisić je u NITES-u obavljao funkciju izvršnog direktora češkog ogranka firme do 2023, pisali su mediji. Ipak, 2025. godine, njegovo ime se pojavljuje na BIZIT konferenciji, događaju posvećenom digitalnoj transformaciji, gde je Kisić najavljen kao „njihov advisor of the Board“ kao učesnik panela „E-zdravlje“.
Ova pozicija podrazumeva da bi Kisić mogao biti spoljni ekspert, ali ne običan, već savetnik odbora, koji pruža strateško vođstvo i mentorstvo rukovodećem timu kompanije, ali bez prava glasa ili zakonskih obaveza.
Posebno pitanje je finansijska konstrukcija čitavog posla.
Ako privatna zdravstvena ustanova za svaki izdati recept plaća 50 dinara plus PDV, ko je primalac te naknade? Ko izdaje fakturu privatnoj zdravstvenoj ustanovi? Koliki deo naknade pripada NITES-u, koliki MEDIT-u, a koliki Pošti Srbije? Da li deo prihoda pripada državi ili Ministarstvu zdravlja?
Takođe nije jasno ko je odredio cenu od 50 dinara po receptu i deset dinara po pristupu Ordiniranoj listi lekova, na osnovu koje kalkulacije su te cene formirane i ko kontroliše njihovu eventualnu promenu.
Finansijska vrednost ovog modela može biti značajna upravo zato što se naknada obračunava po transakciji. Zato je važan i podatak koliko se recepata godišnje očekuje iz privatnog zdravstvenog sektora i koliki prihod partneri očekuju od ovog sistema.
Na pitanja o celokupnom poslu, specifičnom cenovniku, podeli prikupljenog novca, nisu odgovorili na pitanja „Vremena“ ni iz Ministarstva zdravlja niti Pošta Srbiije, do zadatog roka.
Iz NITES-a su, po objavljivanju teksta, odgovorili da su komercijalni uslovi za korišćenje sistema eRecept- privatne ustanove objavljeni su na portalu https://erecept.posta.rs/.
„Zainteresovana strana može da razvije i implementira sistem elektronskog recepta, u skladu sa Pravilnikom i uslovima koje je izdalo Ministarstvo zdravlja, i da definiše komercijalne uslove za korišćenje istog od strane privatnih ustanova“, stoji u njihovom odgovoru.
Kažu još da njihov sistem eRecept- privatne ustanove, ponuđen kao usluga tržištu privatnih zdravstvenih ustanova od 01.06.2026. godine.
Na pitanje kome će odlaziti novac od ulaženja u sistem i od izdavanje elektronskog recepta, napisali su da je „raspodela naknade regulisana Ugovorom, između Ugovornih strana“.
„Kako smo pokušali, nadamo se i uspeli, da objasnimo – u pitanju je sistem koji smo razvili sa Partnerima, na osnovu kog pružamo usluge zainteresovanim klijentima, odnosno omogućavamo privatnim ustanovama izdavanje elektronskog recepta pod komercijaljim uslovima i u skladu sa ugovorom koji zaključimo sa konkretnom ustanovom, a koja usluga je nezavisna od sistema elektronskog recepta u javnom sektoru“, napisali su.
Iz firme, pak, nisu odgovorili ni na pitanje „Vremena“ da li je Bojan Kisić zaposlen kod njih ili radi kao spoljni saradnik.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Sahrana Ratka Mladića uz najviše državne počasti bila bi institucionalna glorifikacija nekadašnjeg komandanta VRS, pravosnažno osuđenog za genocid, upozorava Evropski pokret u Srbiji
Kakvo nas vreme očekuje u narednim danima, i u kojim krejevima Srbije će biti najtoplije
Prevaranti najčešće pozivaju građane starije životne dobi na fiksni telefon i saopštavaju im da je neko od članova njihove porodice teško povređen, upozorava MUP
„Beograd na vodi je u deficitu sa parkovima, trgovima i ostalim javnim prostorima, tako da bi od onoga što im je ostalo od trga iza Železničke stanice morali da naprave bar nešto što bi ličilo i podsećalo na grad koji ima svoje javne prostore“, kaže arhitekta Marko Jakšić
„Večni komandant Vojske Republike Srpske“ je praktično „ubijen“ u Hagu, a njegovu smrt „slave ustaše“ - tako prorežimski mediji izveštavaju o smrti Ratka Mladića
Dobar deo režima rehabilitira Mladića zbog rehabilitacije vlastitog ratnog i političkog puta. Pogani mit o junačkom generalu potreban im je kako bi predstavili čitav srpski narod kao njegove i svoje saučesnike
Jednu „stranu“ sačinjavaju pripadnici režima, korumpirani policajci, kupljeni i ucenjeni kriminalci, te bogataši kojima je režim omogućio da se obogate, dok drugu stranu čine građani koji se okupljaju oko ideje slobode. Takva raspodela snaga ipak nije dovoljna da bi se srpsko društvo nazvalo podeljenim
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
