Iz ove situacije je sasvim jasno, konstatuje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, da je Grad Zaječar prvo svesno uselio osobu sa invaliditetom u nebezbedne uslove lišene opcije slobodnog kretanja, a potom i propustio da svoje traljave greške ispravi
Već petnaestu godinu B. K. iz Zaječara, koja je interno raseljena osoba sa višestrukim invaliditetom, živi u stanu koji se nalazi na prvom spratu zgrade u kojoj ne postoji lift, niti bilo koji drug vid savladavanja visinskih razlika za osobe sa invaliditetom. U tim uslovima ona trpi ozbiljne posledice kršenja domaćih i međunarodnih antidiskriminatornih propisa, saopštila je Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A 11.
Budući da je objekat u kojem se stan nalazi namenjen socijalnom stanovanju u zaštićenim uslovima, i u vlasništvu je Grada Zaječara, nakon pritužbe Inicijative A 11 Poverenici za zaštitu ravnopravnosti zbog otežanog pristupa B. K. stambenoj jedinici, Grad Zaječar dobio je opomenu i krajnji rok od 30 dana da konačno otkloni posledice diskriminacije i reši problem s kojim se B. K. susreće, a zbog kojeg iz stana izlazi svega nekoliko puta godišnje.
Inicijativa A 11 Poverenici je početkom oktobra prošle godine u svojoj pritužbi ukazala na težak položaj B. K, osobe sa invaliditetom, koja je je ujedno i korisnica invalidske penzije. Osim toga, još pre nego što su njeni problemi na sadašnjoj adresi počeli, ustanovljeno je i da ima stoprocentno telesno oštećenje, zbog čega prima i novčanu naknadu za pomoć i negu drugog lica.
Uprkos utvrđenom invaliditetu dodeljen joj je stan na prvom spratu zgrade, u koji se uselila 2009. godine. S obzirom da zgrada nema lift, niti rampu, B. K. je prinuđena da se za kretanje u invalidskim kolicima svih ovih godina oslanja na ćerku i na komšije.
Celokupna situacija je dovela do toga da ona u toku godine samo nekoliko dana provede na otvorenom, što joj drastično uništava fizičko i mentalno zdravlje. Zbog otežanih uslova ne uspeva da redovno posećuje lekara, te joj je i zdravlje ozbiljno narušeno.
Bez reakcije nadležnih
Uprkos činjenici da su se i ona i njena ćerka još od 2018. godine u više navrata obraćale nadležnim organima, nikakve reakcije nije bilo. Predlagale su postavljanje rampe ili električne podizne platforme, ali su kao odgovore dobijale tvrdnje da je to ili nemoguće i izuzetno skupa opcija. Čak i kad je ćerka B. K. iznela mogućnost da sufinansira radove, pojavio se argument da bi postavljanje platforme “pokvarilo spoljni izgled zgrade”.
Tek nakon pritužbe koju je Inicijativa A 11, uz saglasnost B. K, podnela Poverenici, kao i njenog angažovanja na utvrđivanju činjeničnog stanja, predstavnici Gradske uprave Zaječara posetili su B. K. i počeli da obećavaju postavljanje platforme. Međutim, nakon ovih obećanja, a potom i pokušaja prikupljanja ponude za radove, Grad Zaječar dalje ništa ne preduzima, dok je B. K. i dalje zatočena u svom stanu.
Garantovana prava za osbe sa invaliditetom
Inicijativa A 11 podseća da osobe sa invaliditetom u Srbiji imaju garantovana jednaka prava i slobode, te da uživaju jednako poštovanje i dostojanstvo kao svi građani. Srbija je potpisnica međunarodne Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom i time se obavezala da će preduzimati sve mere kako bi osobe sa invaliditetom imale potpuno ravnopravne uslove, u svakom okruženju, što obuhvata i uklanjanje arhitektonskih barijera u životnom prostoru.
Takođe, Zakon o zabrani diskriminacije izričito zabranjuje diskriminaciju građana na osnovu invaliditeta. U ovom slučaju, prekršen je i Zakon o planiranju i izgradnji, budući da zgrada nije izgrađena tako da bude pristupačna svim stanarima.
Iz ove situacije je sasvim jasno, piše Inicijativa A 11, a u svom mišljenju konstatuje i Poverenica, da je Grad Zaječar prvo svesno uselio osobu sa invaliditetom u nebezbedne uslove lišene opcije slobodnog kretanja, a potom i propustio da svoje traljave greške ispravi.
Prema upravo izrečenoj opomeni i nalogu Poverenice, gradska uprava ima rok od 30 dana da se suoči sa ovim problemom i ugradi platformu pomoću koje će B. K. konačno moći da izađe iz zgrade bez asistencije drugih lica. Tu slobodu B. K. čeka već 15 godina.
Prošlo je deset dana od početka rušenja hotela „Jugoslavija“, a još se ne zna istina: da li se u zgradi hotela nalazi otrovni azbest ili ne. Nekoliko učesnika polumaratona je otkazalo učešće zbog mogućeg azbesta. Ništa se ne zna, pa čak ni da li „Milenijum tim“ ima projekat o rušenju
Od tragedije u Novom Sadu, svakodnevno i svuda, gde god da prolazimo, otkrivamo fasade, mostove, nadvožnjake, plafone, opasne po život. Škole su najopasnije
Skok sa monitora u stvaran život. Nekomforno, pomalo zastrašujuće, uzbuljidvo i oslobađajujće iskustvo večere sa pet potpunih stranaca sa kojima me je spojila aplikacija
Mnogi vozovi sa Prokopa ovog petka ne saobraćaju, a navodni razlog je „pucanje kontaktne mreže“. Uprkos tome, „Srbijavoz“ putem aplikacije i dalje prodaje karte za otkazane vozove
Građani širom Srbije su simboličnom petnaestominutnom tišinom odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Iako je u medijima bliskim vlasti akcija predstavljena kao „nasilje“, u Leskovcu su se protestu pridružili i gradonačelnik Goran Cvetanović, član SNS-a, i direktori javnih preduzeća
Studenta Akademije umetnosti Relju Stanojevića su bez ikakve potrebe držali u zatvoru 17 dana. Jesu mu naudili, ali nisu uspeli da ga zastraše
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
