Iz ove situacije je sasvim jasno, konstatuje Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, da je Grad Zaječar prvo svesno uselio osobu sa invaliditetom u nebezbedne uslove lišene opcije slobodnog kretanja, a potom i propustio da svoje traljave greške ispravi
„Skoro je rađeno istraživanje koje pokazuje da čak 32 posto predstavnika organa javne vlasti ne zna da postoji Zakon o zabrani diskriminacije. To je vrlo problematično, jer ako svaki treći ne zna, pitanje je kako će se on sa te svoje pozicije moći odnositi prema građaninu romske nacionalnosti ili bilo koje druge nacionalnosti ili bilo čemu što može biti osnov za diskriminaciju“
Ekonomski problemi muče ljude više nego nasilje, ali se i odsustvo socijalne pravde i korumpiranost sistema prepoznaju kao nasilništvo države nad sopstvenim građanima
Jedan od organizatora Prajda Goran Miletić za portal "Vremena" kaže da su što se tiče pokušaja zapošljavanja u najlošijem položaju svakako trans osobe, ali i drugi pripadnici LGBT zajednice čiji vizuelni identitet odstupa od onog što je uobičajno
Srbija, u kojoj je preko 50 odsto žena nezaposleno, spada u države koje biju bitku sa "roze porezom". Jedan od najbrutalnijih oblika je porez na uloške koji je institucionalizovan kroz sistem oporezivanja
"Vrednovanje ili stigmatizovanje ljudi samo na osnovu toga da li i koliko imaju dece, osim sto je zadiranje u privatnost, nedopustivo je i predstavlja diskriminaciju", kaže za portal "Vremena" poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković
Tokom jučerašnje sednice Narodne skupštine ministar državne uprave i lokalne samouprave Aleksandar Martinović je prozivao opozicione poslanike koji nemaju decu, ističući da on „hrani troje“ a da neki drugi hrane pse i mačke. Martinovićeve izjave izazvale su burne reakcije opozicije, ali i građana koji su na društvenim mrežama izjave ministra ocenili fašističkim
Biti slep za urođene razlike među ljudima je dobro i poželjno ako se radi o “vrednosnom” slepilu, ali ako ono postane takoreći doslovno, onda ono nije prevazilaženje nejednakosti i inherentne diskriminacije, nego puko ignorisanje problema
Zašto je učionica mesto gde bi deca odnosno mladi trebalo da uče o ravnopravnosti i, kasnije, rodno zasnovanom nasilju? Kako je u praksi? Koje mogućnosti za prevenciju se pružaju? Kakvi bi, kada je reč o tim temama, obrazovni sadržaji bili primereni u osnovnim i srednjim školama? Da li su nastavnici voljni, ali i obučeni da pruže odgovarajuću podršku? Šta radi nadležno ministarstvo po tom pitanju? I zašto bi pogled na Veliku Britaniju mogao da nam bude značajan
Romi su najsiromašnija zajednica u Srbiji. Njih dve trećine ne mogu da plate ni propisane lekove ili testiranje na Covid-19. U 38 odsto romskih naselja nijedan stambeni objekat nije priključen na vodu, a više od 70 odsto nema kanalizaciju. Dosadašnji efekti planskog poboljšanja uslova života Romkinja i Roma su se svodili na radionice o diskriminaciji ili edukativne programe nevladinih organizacija. U javnoj upravi je zaposleno svega nešto više od 0,1 odsto Roma
