Otvorene su ponude za kupovinu dela prvog beogradskog oblakodera, sa jeftinom početnom cenom. Ko je, međutim, koliko ponudio i dobio više od tri hiljade kvadrata u Palati Albanija, zasad nije zvanično potvrđeno
Pre deset dana otvorene su ponude za kupovinu dela Palate Albanija, odnosno sedam njenih spratova koji su do sada bili u vlasništvu Beogradske banke u stečaju.
Kako „Vreme” nezvanično saznaje, pristigla je bar jedna ponuda, međutim u Agenciji za osiguranje depozita, koja je stečajni upravnik ove imovine, nisu potvrdili koliko je ponuda pristiglo, o kojim ponuđačima je reč, koje su iznose ponudili i ko je – na kraju – kupio nešto više od 3.300 kvadrata u centru Beograda.
Kako piše Blumberg adria, ovaj poslovni prostor je prodat.
Prema ranije objavljenom oglasu, procenjena vrednost sedam oglašenih spratova je 10 miliona evra, odnosno nešto više od 3.000 evra po kvadratu, a to je i minimalni iznos koji su ponuđači mogli da daju za poslovni prostor u prvom beogradskom oblakoderu, koji je pre više od 40 godina proglašen kulturnim dobrom.
Cena je ovog puta značajno niža u odnosu na onu po kojoj je 2022. godine 381 kvadratni metar u Palati Albanija prodat za 3,88 miliona evra, odnosno više od 10.000 evra po kvadratu.
Iako je zgrada Palate Albanija još 1984. proglašena za kulturno dobro, propisi kažu da može da se stavi u promet. U ovom slučaju, ipak, vlasnik nepokretnosti mora prvo da ponudi objekat Zavodu za zaštitu spomenika grada Beograda i to po istoj tržišnoj ceni kao i ostalim kupcima, a to mogu da budu pravna i fizička lica, domaća i strana.
Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda obavešen je o nameri prodaje, ali se do sada nije izjasnio u vezi sa prodajom dela zgrade, kažu za „Vreme” u Agenciji za osiguranje depozita.
„U skladu sa zakonom o kulturnom nasleđu, a nakon prijema našeg obaveštenja o nameri prodaje, ustanova zaštite je bila u obavezi da se izjasni u roku ne dužem od 30 dana od dobijanja obaveštenja o nameri korišćenja prava preče kupovine, te kako nismo dobili izjašnjenje, sprovedeno je javno otvaranje ponuda 17. oktobra 2025. godine”, navode iz AOD.
Posle donošenja odluke nadležnih organa stečajnog postupka, Beogradska banka u stečaju se ponovo obratila, iako nema više zakonsku obavezu, Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda sa obaveštenjem o ishodu postupka prodaje i pozivom da, ukoliko su zainteresovani za kupovinu, u roku od osam dana dostave svoju ponudu i izvrše uplatu depozita, dodaju.
Po isteku svih rokova, a u zavisnosti od odgovora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, prodaja će biti završena, navode dalje.
„Vreme” je kontaktiralo Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, odnosno informativnu službu Grada Beograda u vezi sa ovim pitanjima, međutim odgovori nisu stigli do zaključivanja ovog teksta.
Stečajni postupak nad Beogradskom bankom ad Beograd otvoren je 3. januara 2002. godine.
Nakon više od 23 godine, unovčen je najveći deo imovine i sprovedena naplata potraživanja, te su se stekli uslovi za pripremu radnji za okončanje stečajnog postupka što podrazumeva i prodaju preostale imovine, pa tako i dela Palate Albanija, navode u Agenciji za osiguranje depozita.
„Nakon donetih odluka nadležnih organa stečajnog postupka, kojima je odobrena prodaja preostale imovine, sprovedena je zakonska procedura koja podrazumeva da se 15 dana pre objavljivanja oglasa o planu, nameri, načinu i rokovima prodaje obaveste sud, Odbor poverilaca i sva zainteresovana lica, kojom prilikom je ovakvo obaveštenje poslato i Zavodu za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, imajući u vidu da Palata Albanija ima svojstvo upisanog kulturnog dobra – spomenika kulture.”
Palata u strogom centru srpske prestonice je ujedno i njen prvi oblakoder, izgrađen 1939. godine. U to vreme su je smatrali jednim od najuspelijih arhitektonskih, urbanističkih i skulptoralnih rešenja u graditeljskoj praksi Beograda.
Zgrada je dugo bila najviša u Beogradu, a druga u Jugoistočnoj Evropi.
Zgrada ima 13 nadzemnih i četiri podzemna sprata, visoka je 53 metra i ima 8.000 kvadratnih metara.
Ime je dobila po kafani iz 19. veka koja se tu nalazila. Tokom savezničkog bombardovanja 1944. godine, pogođena je bombom teškom pola tone zato što se u njoj nalazilo protivavionsko sklonište za visoke nemačke funkcionere. Pa ipak, konstrukcija od armiranog betona je izdržala i Albanija nije pretrpela veća oštećenja.
Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!
Samostalni hakerski napad koji je sproveo AI uzdrmao je nemačke vlasti, koje upozoravaju da ulazak u novu eru veštačke inteligencije donosi i potpuno nove bezbednosne pretnje
U nizu teških saobraćajnih nesreća koje su se desile u Novom Sadu i Južnobačkom okrugu šest osoba je izgubilo život, a više njih je povređeno. Srbija je i dalje prva u Evropi po broju poginulih na putevima
Penzionerima će biti podeljeno 30.000 turističkih vaučera od kojih svaki vredi 10.000 dinara. Ali, ne mogu da ih dobiju svi penzioneri. Ko, gde, kada i kako može da se prijavi za vaučere
Londonska policija hvali sistem koji u realnom vremenu prepoznaje prolaznike i dovodi do svakodnevnih hapšenja, dok kritičari upozoravaju da za takvu praksu ne postoje jasna zakonska pravila
U Srbiji 14,5 odsto radnika radi po ugovoru na određeno vreme. To je čak 4,6 odsto više od proseka Evropske unije pokazuju podaci Eurostata za 2025. godinu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
