Prevoznici iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine najavili su proteste i blokade teretnih graničnih terminala zbog primene novog EES sistema Evropske unije, koji profesionalne vozače iz zemalja van EU tretira kao turiste i ograničava njihov boravak u Šengenu
Zbog novog EES sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, ali i neadekvatne reakcije Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanja njihovog boravka na teritoriji Šengena – prevoznici iz Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Bosne i Hercegovine najavljuju blokade teretnih graničnih terminala, prenosi RTS.
Novi sistem, koji bi od 10. aprila trebalo u potpunosti da počne da se primenjuje, predviđa registraciju državljana iz zemalja koje nisu članice EU, a koji putuju na kraći boravak, svaki put kada pređu spoljne granice bilo koje od sledećih evropskih zemalja koje taj sistem koriste.
Vozači iz regiona najavili su, zbog novog EES sistema za ulazak i izlazak iz Evropske unije, protest za 26. januar, kada će blokirati teretne granične terminale.
Razlog za protest vozača je i neadekvatna reakcija Evropske komisije i zemalja Šengena po pitanju tretmana profesionalnih vozača i ograničavanje njihovog boravka na teritoriji Šengena tokom svakodnevnih radnih aktivnosti.
Predsednik Udruženja prevoznika Srbije Neđo Mandić kaže za RTS da ove proteste organizuju prevoznici, ali da bi vozači trebalo da ih podrže.
„Ja da sam vozač, već davno bih rekao – niko me neće naterati da idem na put, jer svaki vozač koji krene na put je u situaciji koja je potpuno neodređena“, dodaje Mandić.
Ističe da kada je 12. oktobra počela primena novog EES sistema rečeno je da je to period tokom kojeg će se polako usaglašavati pravila, unositi podaci, kao i da će to trajati 180 dana, odnosno do 10. aprila kada kreće puna primena.
„Zaista je bilo prekinuto kontrolisanje naših vozača na osnovu pasoša. Međutim, danas mi imamo zbog ‘savesnih’ pojedinaca koji sprovode Šengenski sporazum situaciju da zaista nijedan vozač više ne treba da krene na put, jer svaki vozač koji izađe, primera radi, u Rostoku sa broda, dolezeći iz Norveške ili Švedske, on je tog momenta meta”, objašnjava Mandić.
Poručuje da nema vozača sa Zapadnog Balkana koji ne prekoračuje granicu od 90 dana koliko je dozvoljeno za 180 dana boravka u EU po ovom sistemu.
„Mora da prekorači, jer to mu je posao do sada bio i nije se na taj način to kontrolisalo, nismo imali problema. Evo, samo u tri dana su nam pet vozača, barem onih firmi koje su nam javile, isključeni u Rostoku i kamioni su ostali tamo, a vozači su deportovani”, ističe Mandić.
„Nema vozača koji intenzivno radi koji nema više od 90 dana. Znači, kada vidite kamion, zaustavite ga, taj čovek ima više od 90 dana, deportujte ga, maltretirajte ga, hapsite ga, jer to oni rade”, dodaje Mandić.
Smatra i da se zakasnilo sa protestom 26. januara.
„Mi smo to morali i pre uraditi. Koliko sporo reaguje briselska administracija, mi nećemo uspeti ni za ova dva meseca, koliko je uslovno ostavljeno još vremena da počne puna primena, nećemo ni to izdržati, jer neće vozači više na put. Zašto bi išli na put? Da rizikuju da budu uhapšeni, deportovani, da dobiju zabranu da ne mogu više da rade dve ili tri godine”, ističe Mandić.
Evropska komisija pažljivo prati najavljeni protest udruženja prevoznika u međunarodnom transportu sa Zapadnog Balkana i u kontaktu je sa zapadnobalkanskim partnerima, izjavio je portparol Evropske komisije Markus Lamer.
Lamert je rekao da novi sistem ulaska i izlaska u Evropsku uniju (EES) ne uvodi nova pravila kada je reč o dužini kratkoročnih boravaka u šengenskoj regiji, već omogućava bolje sprovođenje pravila.
On je ukazao da prema Šengenskom sporazumu državljani zemalja koje nisu članice mogu da borave 90 dana u okviru 180 dana, a sve duže od toga mora se pokriti dugoročnom vizom ili rezidencijalnom dozvolom neke od zemalja članica.
„Sam sporazum već predviđa određenu fleksibilnost – koja je omogućena za prekogranične radnike, za one koji često prelaze na istom prelazu i osobe sa specijalnim dozvolama stanovnicima pograničnih područja (Local Border Traffic Permit) i takvi ljudi se ne prijavljuju u EES sistem, već su podložni nasumičnoj kontroli“, rekao je Lamert i dodao da je odluka o nasumičnim kontrolama na zemljama članicama.
„Pratimo pomno. Pravila su jasna, nisu se menjala i u njih je već ugrađena određena fleksibilnost“, rekao je Lamert.
Izvor: RTS / FoNet
Izveštavanje kompanije "Informer" o smrtnom slučaju na Filozofskom fakultetu pomera granice zdravog razuma i pakosti, a kamo li Kodeksa novinarstva. Država na mesto nesreće šalje ozloglašenog Marka Krička i glavnog javnog tužioca Nenada Stefanovića koji slovi za Vučićevog lojalistu
Desetak pripadnika Uprave kriminalističke policije ušlo je u zgradu Filozofskog fakulteta u Beogradu ispred koje je pronađeno beživotno telo dvadesetpetogodišnje devojke
Eutanazija je dozvoljena samo u nekoliko evropskih zemalja. Srbija nije među njima. Koji su argumenti za, a koji protiv prava na dobrovoljnu smrt
Dejan Dragijević i Srđan Janković osumnjičeni su da su ubili dvogodišnju devojčicu Danku Ilić
Telo kontroverznog biznismena Milomira Joksimovića zvanog Miša Omega pronađeno je sinoć u stanu u kome je živeo u beogradskoj opštini Palilula
Devojka je stradala. Institucije i režim nisu rešili da rade svoj posao, nego su njenu smrt iskoristili za jedan od najjačih udara na psihu građana, za obračun sa Filozofskim fakultetom i Univerzitetom u Beogradu. Ali i za napad na sve pobunjene građane
Šta sve spaja naprednjačke crnokapuljaše sa bandom Veljka Belivuka? Zbog čega u Beogradu gore lokali i automobili? I zašto bez batinaških fantomki i bejzbol palica Vučić više ne može da opstane na vlasti ni u mesnoj zajednici
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
