Novi nacrt plana za metro menja trase i stanice, ali prava izgradnja u suštini i dalje nije počela. Da li će 2030. zaista doneti prve vožnje ili još jedno pomeranje rokova
Već duže od pola veka pominje se da Beograd dobija metro. Stizali su poslednjih godina planovi, govorilo o različitim datumima početka gradnje, najavljivani datumi otvaranja prvih linija. Aja Jung je 2018. delila papirne karte tokom predizborne kampanje, a sedam godina kasnije stižu novi planovi koji menjaju jednu od najavljivanih trasa.
Najnovijim Nacrtom plana generalne regulacije šinskih sistema u Beogradu, koji je na javnom uvidu, predviđene su izmene druge linije metroa, čija je trasa od planirane metro stanice Blok 18 do planirane metro stanice Južni bulevar korigovana u odnosu na rešenje definisano Planom generalne regulacije šinskih sistema.
Prema ranijem rešenju koje je bilo na javnom uvidu 2023. godine, trasa druge linije obuhvatala je stanice Manjež i Makenzijeva. Umesto njih, novi plan predviđa stanicu na Trgu Slavija, čija izgradnja obuhvata i zonu Mitićeve rupe, kao i stanicu Karađorđev park, u neposrednoj blizini istoimenog železničkog stajališta i na ulazu u železnički tunel, piše eKapija.
Stanica Karađorđev park biće, kako se navodi, jedno od ključnih presedačkih čvorišta u gradu, jer će omogućiti povezivanje metroa sa tramvajskim i autobuskim linijama, kao i sa stajalištem gradsko-prigradske železnice (Beovoza).
Time se, kako je navedeno u planu, postiže visok nivo intermodalnosti sistema javnog prevoza u Beogradu.
Dokle se sa metroom stiglo?
Ne baš daleko.
Izgradnja metroa u Beogradu počela je u novembru 2021. godine, radovima na infrastrukturi i nasipu budućeg depoa na Makiškom polju.
Međutim, prave izgradnje stanica i kopanja tunela kojima će metro prolaziti, zasad nema, a prema poslednjim najavama, izgradnja stanica trebalo bi da počne krajem 2025.
To nije bio prvi rok i prva najava radova.
Svi beogradski najavljeni metroi
Beograd je, prema obećanjima, do sada nekoliko puta trebalo da dobije metro.
„Svaka beogradska vlada koja do kraja 2008. ne bude završila prvu fazu metroa može se smatrati neuspešnom”, izjavio je Nenad Bogdanović, gradonačelnik Beograda u periodu od 2004. do 2007. godine.
Dragan Đilas je 2010. godine za agenciju Beta izjavio da će izgradnja metroa početi 2012. godine.
Da bi gradnja metroa trebalo da počne krajem 2018. najavio je 2016. godine tadašnji gradonačelnik Siniša Mali.
„Godine 2030, Beograd će imati dve metro linije dužine 42 kilometara, sa 44 stanice. Beograd 2030, budućnost počinje sada“, navođeno je kasnije u promo spotu o Beogradskom metrou.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavljivao je zatim da bi prva linija beogradskog metroa (Železnik – Mirjevo) trebalo bi da bude gotova 2028. godine, zatim je i taj rok pomeren.
Završetak prve linije metroa u Beogradu, prvobitno planiran za 2028. godinu, pomeren je na kraj 2030. godine, saopštilo je krajem prošle godine JKP „Beogradski metro i voz“.
Početkom avgusta 2025. završena je prva faza istraživanja za metro u Beogradu. Radilo se o početnim geološkim istraživanjima, a usledilo je prikupljanje dozvola za drugu fazu.
Kratka istorija metroa u Beogradu
Prva ideja o pravljenju metroa pojavila se dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Skoro tri decenije kasnije, zbog naglog porasta stanovništva, arhitekta Nikola Dobrović 1958. godine predlaže izgradnju prve linije metroa koja bi išla trasom Kalemegdan – Terazije – Slavija – Čubura. Nakon toga, studija Beogradskog metroa je objavljena 1968. godine, a zasnovana na Generalnom urbanističkom planu iz 1950. godine.
Potom, 1972. godine pojavljuje se i novi Generalni urbanistički plan koji je predviđao razvoj Beograda u dvomilionski grad, ali i saobraćajna rešenja koja će taj razvoj učiniti skladnim. Okosnicu gradskog saobraćajnog sistema tada bi činili metro i regionalni metro.
Više od pedeset godina prošlo je od tada. Linije su u međuvremenu menjane, a uprkos silnim najavama i rokovima – Beograd i dalje nema metro i po svemu sudeći, daleko je od njega.
Uticaj na saobraćajne gužve
Poslednjih godina čuvenog beogradskog špica, odnosno vremena kada su najveće saobraćajne gužve u gradu, više i nema, pošto se gužva sa nekoliko sati dnevno pretvorila u celodnevnu.
Velikoj gužvi u gradu doprinose i radovi, ali i zatvaranje dela ulica oko zgrade Narodne skupštine, zbog Ćacilenda.
Da bi metro mogao da smanji saobraćajnu gužvu, saglasni su mnogi, ali ono na šta neki ukazuju je da prva linija metroa u većoj meri neće ići kroz grad i tako i zaista rasteretiti saobraćaj koji je u Beogradu na granici podnošljivosti i za vozače i za putnike.
Građevinski fakultet se pre 2022. godine ogradio od priče o metrou, zbog neslaganja sa projektovanom trasom prve linije koja bi, po njihovom mišljenju, „morala da spoji stari i novi deo grada“.
Za njih predložene trase nisu dobro rešenje, jer neće saobraćajno rasteretiti najkritičnije delove grada. Naprotiv, smatraju da je „najveći deo grada trajno ostavljen bez metroa ili čak i bez racionalne veze sa metroom, i to sve po cenu ogromnih ulaganja“.
Država pred ispitne rokove i novu akademsku godinu ponovo preti fakultetima, da profesori ne bi slučajno „ponovili grešku iz prethodne akademske godine“ i stali na stranu studenata. Poruka je: ko ne bude poslušan, ostaće bez struje
Ženama ne treba roze verzija brufena, nego zdravstveni sistem koji neće zanemarivati ženski bol, kaže sociološkinja Hristina Cvetinčanin Knežević
Zbog kašnjenja državnih uplata, Fakultet političkih nauka se suočava sa ozbiljnim finansijskim problemima. Dekani upozoravaju da je redovna nastava dovedena u pitanje
Direktorka Valjevske gimnazije nije ni mesec dana izdržala, a već je suspendovana zbog nasilja nad učenicom. I ostali naprednjaci već su krenuli da prave džumbus po školama
Dok će „obični“ građani moći da legalizuju objekte koje su bez dozvole izgradili na svojim parcelama, oni manje obični moći će da legalizuju vile u nacionalnim parkovima. Košta malo više, ali nije da nemaju
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
U novom broju „Vremena“ Jovo Bakić je rekao da ne bismo opstali kao društvo i pojedinci kada bi režim pobedio. U pravu je. Reč sloboda u takvoj Srbiji bila bi zabranjena, lični integritet bio bi razlog za hapšenje, a kukavičluk – način preživljavanja
Na režimskim vikend-okupljanjima nema energije jer stvarnost prodire kroz pukotine alternativne stvarnosti. A bez strasti nema ničega, što reče Hegel
Jovo Bakić, profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu
Imamo ljude koji će se obračunati s kriminalom Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
