Srećan Ćacilend, svima koji slave

Šestog marta pre godinu dana nikli su prvi šatori u Pionirskom parku. Režim je tada pred naletom studentske pobune još uvek osećao potrebu da opravdava partijsku okupaciju prostora u centru Beograda izmišljenim protestom „studenata koji hoće da uče“. Odavno se odustalo od toga, Ćacilend je ogoljeno ono, što je oduvek bio: paravojna baza Srpske napredne stranke rezervisana za kriminalce pod komandom Aleksandra Vučića sa licencom da mlate.

Na razvoju Ćacilenda može da se posmatra ubrzana evolucija srpske autokratije. Godinama je naprednjačka vlast težila da kroz projekciju kontrolisanih medija stvara privid pravne države. Vremenom su elementi korupcije i otvorene represije toliko nabujali, da se odustalo od toga. Napravljen je iskorak u diktaturu: batinaški odredi uživaju punu zaštitu vlasti, bezakonje je obuhvatilo sve slojeve države. Ako neko od režimskih vojvoda ili plaćenika i potpadne pod zupčanike delova pravosuđa koje se još uvek koprca, tu je predsednik Republike da ih pomiluje.

Foto: Tanjug: Vladimir Šporčić

Skuvane žabe

Ne mora se ići u širinu, sve se to vidi u Pionirskom parku. Svima koji viču „gotov je“, Ćacilend pokazuje da je poglavar Srpske naprednjačke crkve i te kako još uvek tu, da nije odustao od pokušaja potpunog pokoravanja države.

Usred pobunjenog društva, između Predsedništva, Skupštine Srbije i Skupštine Grada Beograda, i dalje se nalazi prostor kome građani nemaju pristup, opasan dvostrukom, uvezanom, delimično zarđalom metalnom ogradom. Ljuljaške za decu, klupe, travnjaci i staze kroz gradsko zelenilo zvrje prazni. Koga bi kraći put vodio kroz park, mora da ide okolo.

Foto: A.I.

U parku se beli desetak vašarskih šatora, tu su i mobilni toaleti. Po njemu vršljaju po dva-tri nedefinisana lika. Uvek je tu parkirana po jedna marica, okupiran prostor čuva po nekoliko policajaca. Niz kamera postavljen je na banderama duž Kneza Miloša. Svetlo na njima je isključeno. Kada postoji procena da bi neki građanski protest mogao da se približi radnom mestu Aleksandra Vučića, Ćacilend se puni raznim vucibatinama, a broj policajaca sa naređenjem da im pritekne u pomoć se povećava.

Beograđani su se kao skuvane žabe privikli na to nenormalno stanje. Nikakva „pobeda“ nije što su šatori Ćacilenda sklonjeni sa Bulevara kralja Aleksandra, gde su stajali mesecima i stvarali nesnosne gužve u saobraćaju, kada nezakoniti lojalistički kamp još uvek opstaje pedeset metara dalja.

Foto: Sofija Vukajlović/FoNet

Gde su beogradski opozicioni odbornici

Okupacija Pionirskog parka ne može ni na koji način da se opravda. Predstavnici Vučićeve vlasti odavno to više ni ne pokušavaju, a opozicione političke organizacije i studenski pokret u pobuni to pitanje više ni ne postavljaju.

Ispostave Ćacilenda na Bulevaru probušili su poslanici Ponoševog Srbija centra kojima su se priključili i poslanici drugih opozicionih partija. Koškali su se svakodnevno sa policajcima koji su pokušavali da im zabrane prolaz, sklanjali su metalne ograde. Za njima su krenuli i pojedini građani, počeli su postepeno da koriste javni prostor ispred Narodne skupštine. Nije trajalo dugo dok Vučić nije odustao od blokade dela ulice.

Foto: A.I.

Dolazi lepo vreme. Šta li sprečava beogradske odbornike da uzmu novine i upute se na neku klupu u Pionirskom parku. Baš kao i svi ostali građani ove države, imaju puno zakonsko prvo na to. Birani su da bi se starali o tome da Beograd bude bolje mesto za život.

Ne moraju odbornici da idu daleko da bi nešto u gradu promenili nabolje, recimo da se postaraju da nekadašnja dvorska bašta sa retkim drvećem, spomenik „Devojke sa krčagom“ sa fontanom budu ponovo pristupačni Beograđanima. Deci, penzionerima, vlasnicima pasa, svima.

Srećan Ćacilend, svima koji slave.