Osam godina sudskog mučenja: Kako je biznismen ostao dužan novinaru oko milion dinara

„Znao sam da im smetam i da će me tužiti, ali nisam znao da će postupak trajati osam godina i da ni nakon presude u moju korist neće biti gotovo“.

Tako novinar Radio-televizije Vojvodine Predrag Ćurčija za UNS govori o SLAPP tužbi koju je protiv njega, pre deset godina, podneo vojvođanski biznismen Vladimir Vrbaški.

Iako su solidarno tuženi novinar, urednica i medij 2024. godine dočekali pravdu presudom Apelacionog suda, njima do danas nisu nadoknađeni veliki troškovi proistekli i iz visine odštetnog zahteva od 10 miliona dinara.

Ovo je priča o iscrpljujućem osmogodišnjem postupku, koji je započeo u vreme aktivnog rada dopisnika RTV-a Ćurčije, a okončao se kada je otišao u penziju. O jedinom suđenju s kojim se ovaj iskusni novinar susreo u karijeri.

Poziv građana novinaru kom veruju

U maju 2016. godine Ćurčija je bio šef dopisništva RTV-a u Somboru. Izveštavao je o dnevnim aktuelnostima, radio reportaže, istraživao probleme koje imaju građani i pravio priloge. Sasvim normalno bilo je da na poziv stanovnika naselja Prva uprava iz malog mesta Gakovo ode da ih obiđe. Rekli su mu da nemaju struju i vodu iako sve račune uredno plaćaju.

„Ispostavilo se da je preduzeće ‘Graničar’, koje je upravljalo imovinom, prestalo da prosleđuje novac koji su stanari uplaćivali za komunalne usluge. Govorili su ‘imamo problema sa novim vlasnikom koji se zove Vladimir Vrbaški’, a ja sam se pitao kako on može biti novi vlasnik kada je u pitanju državno zemljište“, priseća se Ćurčija.

Nekoliko dana nakon telefonskog poziva Ćurčijin prilog o problemima stanovnika Gakova emitovao je RTV.

U TV prilogu sagovornici su pominjali Vladimira Vrbaškog, firmu Graničar, a novinar je naveo da se radi o čoveku koji je „poznat po tome da je njegova firma uzurpirala državne oranice“.

Budući da je prilog sadržao izjave građana o Vrbaškom, novinar je više puta pokušao da stupi u kontakt sa njim. Vrbaški se nije javio, ali jeste njegov advokat.

Bez odgovora na postavljena pitanja, priča Ćurčija, napisao je u imejlu: „Tužićemo vas“.

Desetine putovanja od Odžaka do Beograda

Tužba je i stigla, i to ubrzo nakon emitovanog priloga. Vrbaški je tužio RTV, tadašnju glavnu urednicu Marijanu Jović Lainović i novinara Predraga Ćurčiju, tražeći odštetu od deset miliona dinara zbog „povrede ugleda i nanetog duševnog bola“.

Daleko više od iznosa koji bi se inače mogao dosuditi, kaže advokat UNS-a Nenad Krajnović, koji je od početka branio Ćurčiju.

„Tužba je postavljena tako da činjenično stanje bude komplikovano. Prema mom mišljenju, bilo je očigledno da namera tužioca nije bila da dobije odštetu za takozvani duševni bol, nego samo da nanese finansijsku štetu – kako mediju, tako i tuženom novinaru“, kaže Krajnović.

Ono što je usledilo, Ćurčija danas opisuje rečju „mrcvarenje“. Po 300 kilometara, koliko ukupno iznosi put od Odžaka do Beograda i nazad, Ćurčija je za svako ročište prelazio, čekajući da se Vrbaški pojavi na suđenju.

„Godinama nije dolazio na ročišta. To je bilo iz, navodno, zdravstvenih razloga, ili iz razloga sprečenosti usled drugih obaveza. Svaki dolazak je iziskivao uzaludno putovanje predstavnika i punomoćnika stranaka u Viši sud u Beograd da bi se konstatovalo da tužilac nije mogao da pristupi suđenju koje je sam pokrenuo“, govori Krajnović.

Postupak je tako i vremenski i finansijski iscrpljivao i Ćurčiju i RTV.

Svako ročište je, objašnjava Krajnović, podrazumevalo pristup najmanje tri advokata sa troškovima puta, za pristup na ročište pri vrednosti spora od 10 miliona dinara.

„Tada bi tuženi osim novca, trošili i svoje vreme na pripremu za suđenje, odlazak na suđenje u drugi grad, a za to vreme nisu radili svoj osnovni, novinarski, posao. Ovaj postupak je pokrenut i vođen kao klasični primer SLAPP tužbe“, kaže Krajnović.

Godišnje je bilo održano od tri do četiri ročišta. U osam godina – oko trideset dolazaka do Beograda, kaže Ćurčija.

Svaki put vozio je sopstveni automobil, plaćao parking, benzin. Procenjuje da je samo na put i prateće troškove potrošio više od hiljadu evra.

„Sećam se da sam pitao sudiju: ‘Izvinite, o čemu se ovde radi? Ja dolazim svaki put iz Odžaka, a on se jednostavno ne pojavljuje“, kaže Ćurčija.

Ćurčija dočekao pravdu, ali ne i naknadu sudskih troškova

Posle osam godina stigla je prvostepena presuda koja je bila loša po tuženog novinara i RTV.

Sudija je obrazložila da je novinar postupio sa dužnom novinarskom pažnjom ali da je ipak insinuirao da je tužilac uzurpator zemljišta i da je zbog toga potrebno da tuženi Vrbaškom solidarno isplate 30.000 dinara.

„Sud je iznošenje činjenica koje su dokazane kao tačne kvalifikovao kao mišljenje novinara“, rekao je tada Krajnović.

Usledila je žalba za koju je, s obzirom na to da je tužbeni zahtev iznosio deset miliona dinara, trebalo platiti novu, visoku taksu.

Krajem 2024. godine, Apelacioni sud u Beogradu odlučio je drugačije i umesto biznismenu, dao za pravo novinaru i mediju, naloživši da tuženima nadoknadi troškove postupka.

„Kada sam dobio tu presudu, video sam da ipak u ovoj zemlji postoje sudije i pravnici koji se pozivaju na međunarodnu praksu. Način na koji sam oslobođen pokazuje da sud zaista može da radi kako treba. Mislim da je toj hrabroj odluci doprinela i serija protesta koji su bili organizovani u tom trenutku“, rekao je Ćurčija.

Sa kamatama i troškovima izvršitelja, ukupna naknada troškova bi, kažu Ćurčija i Krajnović, trebalo da iznosi milion dinara.

I baš kada su poverovali da je sve gotovo i da će povratiti troškove sa suđenja, Vrbaški je, kako kaže Krajnović, otišao u inostranstvo i povukao novac iz države. Navodno, kaže Krajnović, druge imovine nema.

„Sada Ćurčija, posle više od osam godina izlaganja troškovima, putovanjima na suđenja, kada treba da naplati svoje troškove iz parničnog postupka, ima samo dodatne troškove plaćanja izvršitelja koji nema iz čega da naplati potraživanje tuženih“, kaže Krajnović.

Ipak, Ćurčiji je i posle svega najvažnije da je pravda zadovoljena.

Šta su SLAPP tužbe

Strateške tužbe protiv učešća u javnosti (SLAPP) su procesi koji se pokreću ili vode kao sredstvo uznemiravanja ili zastrašivanja novinara, piše u definiciji Saveta Evrope.

Prema ovom stanovištu, one nastoje da spreče, ograniče ili kazne slobodno izražavanje o pitanjima od javnog interesa i ostvarivanje prava u vezi sa javnim učešćem. Vode ih, kako piše u Direktivi Evropske unije, moćni i uticajni akteri.

Za njega ovo je bilo prvo suđenje u novinarskoj karijeri i prvi put čuo je za termin SLAPP, koji u vreme tužbe nije bio toliko čest kao danas.

„Na početku sam mislio da je to klasična priča o moćniku koji tlači sirotinju. Međutim, kolege koje prate međunarodne slučajeve su mi rekle: ’veruj mi, to je klasika. Klasično zastrašivanje novinara da bi se sklonio sa teme.“

Sklonjen nije. Ali stanari Prve uprave u Gakovu, kojima je isključena struja i voda, danas tamo više ne žive.

„Ceo taj slučaj je čudna priča koja verovatno nikada u ovoj zemlji neće dobiti epilog kakav bi trebalo“, govori Ćurčija.

Izvor: UNS