Gradovi u kojima je zabeležena vrlo visoka zasićenost vazduha polenom su: Beograd (merne stanice su Novi Beograd i Beograd Zeleno brdo), zatim Čačak, Kragujevac, Kruševac, Kula, Požarevac, Vršac, Zaječar, Pančevo, Kraljevo, Subotica, Loznica, Zlatibor, Bečej, Sokobanja, Kikinda, Sremska Mitrovica, Sombor, Vrbas, Zrenjanin i Valjevo, nešto niža je u Novom Pazaru.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine je rečeno da je ambrozija svih prethodnih dana u „crvenom“, a u nedelju je bilo čak više od 300 polenovih zrna u jednom danu.
Očekuju da će od polovine septembra krenuti da pada njena koncentracija. Tu su prisutni još i drugi korovi, kao što su kopriva, pelin, štir, bokvica, trave.
Sve više ljudi alergično
Svaki peti građanin Srbije alergičan je na polen ambrozije. Iako cvetanje te biljke dostiže vrhunac od sredine avgusta, mnogi pacijenti se već žale na simptome, curenje iz nosa, kijavicu, svrab očiju, gušenje.
Ove godine cvetanje ambrozije je poranilo zbog vremenskih prilika i visokih temperatura.
Sve više ljudi je alergično na ambroziju, a borba sa ovim alergenom je teška i ozbiljna. Sto kilometara je brzina kojom vetar može da nosi te čestice.
Ambrozija se smatra posebno agresivnim prirodnim alergenom i može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Kod alergičnih osoba, polen ambrozije izaziva niz reakcija kao što su kijanje, kašljanje, suzenje, svrab, crvenilo na koži i slično. Svi ovi simptomi zajedno dovode do alergijskog rinitisa, svraba nosa i očiju, kašlja, a u težim slučajevima i alergijske astme sa asmatičnim napadima.
Čak više od 60 miliona Evropljana pati od simptoma alergijskih reakcija na polen ambrozije. Prisutan je trend povećanja obolevanja bez obzira na rasu, pol, starost i socijalni status. Među osobama koje su alergične na polen, čak 70 odsto je alergično baš na ambroziju.
Iz agencije za zaštitu životne sredine kažu da alergične osobe moraju biti na povišenim terapijama. Osnovni saveti su im da vode računa da u prepodnevnim satima ne budu u prirodi, da se dogovaraju sa alergolozima za propisane terapije i da koriste klimatizovane prostorije.
Ko treba da je uklanja i kako
Pošto raste praktično svuda – na privatnim i javnim površinama, poljoprivrednom, šumskom i građevinskom zemljištu, odgovor na pitanje „ko treba da uništava ambroziju“ veoma je jednostavan – svi. Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi „vlasnici i korisnici“ pomenutih površina su „dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera“.
Ako se ambrozija uklanja košenjem, važno je kositi što bliže zemlji (ne duže od četiri centimetra), da se biljka ne bi oporavila razvijanjem bočnih grana na mestu odsecanja. Ponegde je praksa da se pokošena ambrozija osuši i zatim spali, čime se uništava i polen; ipak, u SAD, na primer, ovakvo spaljivanje već nije u skladu sa ekološkim propisima. Kosidba je neophodna na svake tri nedelje, jer iz rizoma biljke niču novi izdanci.
Ambrozija se može ukloniti i čupanjem iz korena, ali to je neophodno uraditi krajem proleća, dok biljka ne ojača svoj korenov sistem. U nekim gradovima Hrvatske, organizovane su akcije gde su građani dobijali po 20 lipa (oko 2,5 dinara) za svaku stabljiku iščupanu iz korena.
Upotreba hemijskih sredstava nije dozvoljena u naseljenim mestima, tako da se u gradovima ambrozija sme uništavati samo mehanički, dok se van naseljenih mesta mogu koristiti (u propisanim količinama, naravno) tzv. totalni herbicidi.
