Više od 300 polenovih zrna u danu zabeleženo je u vazduhu u Srbiji, a granična vrednost je 30 polenovih zrna. Zbog vremenskih prilika i visokih temperatura cvetanje ambrozije je usporeno, ali produženo
Gradovi u kojima je zabeležena vrlo visoka zasićenost vazduha polenom su: Beograd (merne stanice su Novi Beograd i Beograd Zeleno brdo), zatim Čačak, Kragujevac, Kruševac, Kula, Požarevac, Vršac, Zaječar, Pančevo, Kraljevo, Subotica, Loznica, Zlatibor, Bečej, Sokobanja, Kikinda, Sremska Mitrovica, Sombor, Vrbas, Zrenjanin i Valjevo, nešto niža je u Novom Pazaru.
Iz Agencije za zaštitu životne sredine je rečeno da je ambrozija svih prethodnih dana u „crvenom“, a u nedelju je bilo čak više od 300 polenovih zrna u jednom danu.
Očekuju da će od polovine septembra krenuti da pada njena koncentracija. Tu su prisutni još i drugi korovi, kao što su kopriva, pelin, štir, bokvica, trave.
Sve više ljudi alergično
Svaki peti građanin Srbije alergičan je na polen ambrozije. Iako cvetanje te biljke dostiže vrhunac od sredine avgusta, mnogi pacijenti se već žale na simptome, curenje iz nosa, kijavicu, svrab očiju, gušenje.
Ove godine cvetanje ambrozije je poranilo zbog vremenskih prilika i visokih temperatura.
Sve više ljudi je alergično na ambroziju, a borba sa ovim alergenom je teška i ozbiljna. Sto kilometara je brzina kojom vetar može da nosi te čestice.
Ambrozija se smatra posebno agresivnim prirodnim alergenom i može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Kod alergičnih osoba, polen ambrozije izaziva niz reakcija kao što su kijanje, kašljanje, suzenje, svrab, crvenilo na koži i slično. Svi ovi simptomi zajedno dovode do alergijskog rinitisa, svraba nosa i očiju, kašlja, a u težim slučajevima i alergijske astme sa asmatičnim napadima.
Čak više od 60 miliona Evropljana pati od simptoma alergijskih reakcija na polen ambrozije. Prisutan je trend povećanja obolevanja bez obzira na rasu, pol, starost i socijalni status. Među osobama koje su alergične na polen, čak 70 odsto je alergično baš na ambroziju.
Iz agencije za zaštitu životne sredine kažu da alergične osobe moraju biti na povišenim terapijama. Osnovni saveti su im da vode računa da u prepodnevnim satima ne budu u prirodi, da se dogovaraju sa alergolozima za propisane terapije i da koriste klimatizovane prostorije.
Ko treba da je uklanja i kako
Pošto raste praktično svuda – na privatnim i javnim površinama, poljoprivrednom, šumskom i građevinskom zemljištu, odgovor na pitanje „ko treba da uništava ambroziju“ veoma je jednostavan – svi. Prema uredbi Vlade Srbije iz 2006. godine, svi „vlasnici i korisnici“ pomenutih površina su „dužni da u toku vegetacione sezone, do početka fenološke faze cvetanja suzbiju i uništavaju ambroziju primenom agrotehničkih, mehaničkih i hemijskih mera“.
Ako se ambrozija uklanja košenjem, važno je kositi što bliže zemlji (ne duže od četiri centimetra), da se biljka ne bi oporavila razvijanjem bočnih grana na mestu odsecanja. Ponegde je praksa da se pokošena ambrozija osuši i zatim spali, čime se uništava i polen; ipak, u SAD, na primer, ovakvo spaljivanje već nije u skladu sa ekološkim propisima. Kosidba je neophodna na svake tri nedelje, jer iz rizoma biljke niču novi izdanci.
Ambrozija se može ukloniti i čupanjem iz korena, ali to je neophodno uraditi krajem proleća, dok biljka ne ojača svoj korenov sistem. U nekim gradovima Hrvatske, organizovane su akcije gde su građani dobijali po 20 lipa (oko 2,5 dinara) za svaku stabljiku iščupanu iz korena.
Upotreba hemijskih sredstava nije dozvoljena u naseljenim mestima, tako da se u gradovima ambrozija sme uništavati samo mehanički, dok se van naseljenih mesta mogu koristiti (u propisanim količinama, naravno) tzv. totalni herbicidi.
Nepoznate osobe sa fantomkama polupale su tri autobusa koja su trebala da prevezu Čačane na komemorativni skup u Novom Sadu. Prema izvorima OzonPressa, napad se dogodio u Konjevićima, gde su vozila bila parkirana
Miša Bačulov je uhapšen po nalogu Višeg javnog tužilaštva ili Tužilaštva za organizovani kriminal, kaže za „Vreme“ njegov advokat Milan Alanović
Nakon nekoliko dana atmosfere linča, pretnji i napada na Turke u Podgorici, crnogorska vlada je uvela i vize za turske državljane. Odluka stiže kao politički refleks, a ne bezbednosna mera – u zemlji koja se ponovo opasno igra sa nacionalizmom
Nakon što je predsednik Aleksandar Vučić izjavio da je Andrijana Borković snimila razgovor svog bivšeg supruga Dušana Borkovića i funkcionera SNS-a Branka Malovića, ona je reagovala — tvrdeći da nije autorka snimka, ali da postoje stotine takvih
Kako je građanin iz Kragujevca optužen jer je ljudima u crnom pokazao srednji prst, pa se ispostavilo da je jedan od „uvređenih“ načelnik policije…
Mladi ljudi spavali su pod oktobarskim nebom u Inđiji. Šta su za to dobili tamošnji naprednjaci? Još jedan mandat direktora škole ili javnog poduzeća? Legalizaciju divlje gradnje? Ugradnju u lokalne biznisiće
Odluka Beogradskog sajma da kazni izdavače koji će 1. novembra zatvoriti štandove najnovija je bruka i urušavanje ugleda Sajma knjiga. Režimsko gaženje institucija kulture se nastavlja
Pošto ne može da kaže „odanost je meni važnija od časti“, Aleksandar Vučić će reći da je častan čovek. Bezbroj je takvih primera. U filozofiji, to se zove performativna protivrečnost: izricanjem vrednosnog suda upada samome sebi u usta
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
