Specijalizovani centri za opšte i stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija, koji su u zemljama sa razvijenim pravosuđem uobičajena pojava, nisu postojali u Srbiji do osnivanja Pravosudnog centra za stručno usavršavanje krajem 2001. godine. Polazeći od ocene da će kvalitet pravosuđa Srbije u najvećoj meri određivati kvalitet ljudi koji u njemu rade, odnosno stepen njihovog znanja, pravosudnog obrazovanja i upućenosti u inostrana dostignuća u materiji pravosuđa, Vlada Republike Srbije i Vrhovni sud Srbije osnovali su Pravosudni centar za stručno usavršavanje ocenivši da je takva obrazovno-studijska institucija neophodna radi postizanja ciljeva strategije reformi pravosuđa u Srbiji. Značajnu ekspertsku i finanijsku podršku u tome dali su im OEBS, Fond za otvoreno društvo i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).
Ideja vodilja u osnivanju ovog centra bila je pružanje takve edukacije nosiocima pravosudnih funkcija koja će ih osposobljavati da se uspešno uhvate u koštac sa dobro poznatim i hroničnim slabostima u pravosuđu Srbije do oktobarskih promena 2000. godine: odsustvo zakonodavne reforme, zavisnost pravosuđa od politike i izvršne vlasti, neodgovarajuće i nestručno obaveštavanje javnosti o zbivanjima u pravosuđu, neodgovarajući i loš tretman građana u njihovim kontaktima sa pravosuđem i sudskom administracijom itd.
Osnivanje Pravosudnog centra za stručno usavršavanje značilo je, zapravo, ostavljanje iza nas faze u razvoju pravosuđa u Srbiji u kojoj praktično nije bilo nikakve edukacije sudija i tužilaca i u kojoj je međunarodna saradnja pravosuđa bila potpuno zapostavljena. Iza ideje o formiranju centra stajala je zajednička želja izvršne i sudske vlasti da se pravosuđe Srbije, putem edukacije njegovih poslanika, što brže i što više približi ostvarenjima pravosuđa u zemljama sa demokratijom razvijenijom od naše, kao i da se ublaže posledice gore pomenutih slabosti pravosuđa iz Miloševićevog vremena.
Geneza
Ideja o osnivanju Pravosudnog centra za stručno usavršavanje potekla je od Vrhovnog suda Srbije i Ministarstva pravde Srbije a na inicijativu predsednika Vrhovnog suda Leposave Karamarković i ministra pravde Srbije dr Vladana Batića sa saradnicima. Oni su, na samom početku, uočili potrebu za jednom edukativnom institucijom koja će pomoći pravosuđu, pre svega sudijama i tužiocima, a zatim i sudskoj administraciji i advokatima u njihovom upoznavanju sa pravosudnim sistemima demokratskih zemalja u kojima su uspostavljeni najviši standardi funkcionisanja pravosuđa, kao i sa načinom funkcionisanja i organizacije pravosuđa u njima.
Osnivanje Pravosudnog centra za stručno usavršavanje nije bio jednostavan poduhvat u formalno-pravnom smislu jer ovakav tip ustanove nije do tada postojao u Srbiji. Ugovorom potpisanim između Vlade Republike Srbije – resornog Ministarstva pravde i strukovnog udruženja Društva sudija Srbije stvorena je ova značajna edukativna ustanova. Ona je kasnije poslužila kao model za edukativne centre u drugim delatnostima u kojima se izvršna vlast (vlada, ministarstva) javljaju kao zainteresovani korisnici. Brojne teškoće, koje su pratile nastajanje Centra, u postavljanju koncepta edukacije nosilaca pravosudnih funkcija savladane su. S jedne strane, zajedničkim entuzijazmom Ministarstva pravde Srbije i sudija i, s druge, ohrabrujućom podrškom značajnih međunarodnih institucija kao sto su Evropska komisija, OEBS, Svetska banka.
Nakon registracije Pravosudnog centra kao zajedničke ustanove, u njena upravna tela imenovani su ljudi iz pravosuđa i izvršne vlasti. Menadžment centra je formiran od proverenih profesionalaca čija je stručnost bila garancija da će odgovoriti zadacima koji pred njima stoje. Proces dogovaranja o konceptualnim pitanjima i načinu funkcionisanja Centra bio je obeležen brojnim diskusijama i polemikama teorijske i praktične prirode, a u središtu rasprava bilo je i pitanje kako obezbediti autonoman rad Centra koji neće zavisiti od „hirova“ izvršne vlasti i koji će omogućiti da sami nosioci pravosudnih funkcija presudno utiču na programe i realizaciju edukacije. Do dogovora nije bilo teško doći, budući da su Vlada Srbije i Ministarstvo pravosuđa kao najvažniji strateški cilj reforme pravosuđa postavili uspostavljanje nezavisnog sudstva, pa je u strukturi upravnih tela centra prednost data nosiocima pravosudnih funkcija. Od deset članova Izvršnog odbora, sedam su predstavnici pravosuđa, a tri izvršne vlasti resornog ministarstva. Ovakvu strukturu, koja obezbeđuje da na rad edukativnog centra presudno utiču ljudi iz pravosuđa, podržali su i inostrani eksperti iz UNDP-a, OEBS-a, Švedske i Holandije koji su radili na formiranju Centra zajedno sa domaćim stručnjacima, oslanjajući se na već poznata rešenja koja postoje u zemljama sa razvijenim pravosuđem.
Osnivanju Pravosudnog centra za opšte i stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija posebno važan doprinos dao je nevladin sektor tj. brojne nevladine organizacije. Fond za otvoreno društvo imao je izuzetno dragocenu ulogu u mnogim poslovima koordinacije realizacije ove ideje. Fond je podržalo Društvo sudija Srbije kroz njihov osnivački ulog.
Podrška Vlade Srbije je takođe bila veoma konkretna, stavljajući Centru na raspolaganje prostorije za rad. Uprkos brojnim drugim potrebama i opštepoznatom hroničnom nedostatku poslovnog prostora, Vlada je našla adekvatno rešenje u Karađorđevoj ulici br. 48 gde Centar obavlja svoje delatnosti. Do tada zapuštene prostorije, veličine od oko 300 kvadratnih metara, rekonstruisane su sredstvima švedske i holandske vlade kojima, prema utvrđenom programu rada Centra, upravlja UNDP. Prostorije su potom pretvorene u reprezentativni prostor namenjen edukaciji sudija, tužilaca, advokata, sudske uprave i ljudi iz izvršne vlasti koji se bave pravosuđem.
Zadaci
Pravosudni centar za stručno usavršavanje je ustanova u kojoj se odvijaju brojni edukacioni programi za ljude veoma različitih stručnih profila koji rade u pravosuđu ili oko njega. Edukacija se vrši širom Srbije, a uspostavljena je stalna komunikacija sa brojnim inostranim pravosudnim centrima, institutima i organima. Sa stanovišta Vlade Srbije i Ministarstva pravde, posebno je značajna činjenica da je sačinjen program usavršavanja i edukovanja nosilaca pravosudnih funkcija u primeni novih zakonskih rešenja. Sačinjen je i program edukacije pravosudne administracije i njihovog prilagođavanja potrebama građana Srbije, kao i korisnika rada i usluga pravosudnih organa. Cilj ovih programa je da se ljudi iz pravosuđa edukuju u pravcu autentičnog prihvatanja načela da pravosuđe i pravosudna uprava postoje zbog građana, a ne građani zbog pravosuđa, kao i da se sve aktivnosti i usluge pravosuđa moraju podrediti interesima građana, njihovim pravima i vremenu. To se odnosi kako na stručnu i efikasnu primenu zakona, tako i na poboljšanje organizacije rada u sudovima i tužilaštvima na koje su građani direktno usmereni prilikom ostvarivanja svojih ustavnih i građanskih prava.
Budućnost
Osnivači očekuju da Pravosudni centar za stručno usavršavanje, putem kvalitetne edukacije u budućnosti, odigra važnu ulogu u procesima uspostavljanja stabilnih pravosudnih institucija u Srbiji i decentralizaciji državne uprave. Centar bi trebalo da postane mesto odakle će se regrutovati najbolji pravosudni kadrovi u Srbiji. Uspostavljanjem zadovoljavajućih tehničkih uslova, Centar bi mogao da preraste u Institut koji bi bio značajna podrška reformskim procesima u oblasti pravosuđa.
Mnogi smatraju da bi Pravosudni centar za stručno usavršavanje trebalo da preuzme i neke ingerencije iz sistema državne uprave, pre svega one koji se tiču edukacije određenog profila stručnjaka. To bi se odnosilo, na primer, na pripremu i polaganje pravosudnih ispita kao i na realizaciju projekata koji se odnose na harmonizaciju domaćih propisa sa propisima Evropske unije.
Centar bi mogao da postane „focal point“ na kome će se usredsrediti aktivnosti koje doprinose stvaranju i edukaciji pravnih stručnjaka koji se bave komparativnim studijama, prate praksu i zakonodavstvo, kao i način njihove primene u demokratskim zemljama sa modernim i stabilnim pravosuđem. Jedna od ključnih funkcija Centra trebalo bi da bude permanentna edukacija nosilaca pravosudnih funkcija i poslova, posebno mladih ljudi koji počinju pripravnički staž u pravosuđu. Centar bi trebalo da domaćim nosiocima pravosudnih funkcija i poslova učini dostupnim principe zakonodavstava i načine primene zakona u drugim zemljama. U Centru bi se morala, iznad svega, proučavati i afirmisati pravosudna praksa zemalja sa razvijenim pravosuđem koja se tiče, pre svega, načina rada, odnosa prema građanima, i poštovanja osnovnih demokratskih vrednosti kroz primenu adekvatnih zakona. Konačno, Centar bi trebalo da pomogne u stvaranju stručnjaka u oblasti pravosuđa koji će biti i osposobljeni da – poznajući i razumevajući inostrana dostignuća u oblasti pravosuđa – predlažu rešenja koja će odgovarati potrebama pravosuđa u Srbiji, posebno s obzirom na zadatak harmonizacije i prilagođavanja našeg zakonodavstva sa zahtevima koje će postaviti proces stabilizacije i asocijacije, a kasnije i članstvo u Evropskoj uniji.
Posmatrači i ocenjivači sprovođenja strategije reforme pravosuđa u Srbiji iz zemlje i inostranstva dele mišljenje da je Centar za stručno usavršavanje nosilaca pravosudnih funkcija i poslova jedno od veoma značajnih dostignuća Vlade Srbije i resornog Ministarstva pravde u naporima da se pravosuđe Srbije postavi na temelje istinski nezavisnog sudstva, profesionalnog tužilaštva i efikasne sudske administracije. Samo stručno obrazovani i za demokratsko pravosuđe edukovani kadrovi mogu da budu garant da će pravosuđe Srbije ostvariti demokratsku transformaciju koja je neophodna svakoj uređenoj državi čiji je dugoročni strategijski cilj priključenje evropskim integracionim procesima. Pri tome ne treba zaboraviti možda presudnu činjenicu: Pravosudni centar za stručno usavršavanje rezultat je konsenzusa i dogovora pravosuđa i izvršne vlasti koji pokazuje njihovu zajedničku svest, da ni najbolje koncipirane reformske namere i ideje ne mogu da računaju na uspeh ako se ne zasnivaju na kvalitetnim kadrovima visoke i međunarodno uporedive stručnosti.
“Svesni toga da su cene prehrambenih proizvoda možda i najvažnija stavka kućnog budžeta i od izuzetnog značaja za održavanje životnog standarda građana, odlučili smo da upravo pred praznike, u novembru i decembru, ponudimo još povoljnije cene redovnog asortimana i tako pokažemo potrošačima da smo tu za njih u svim tržišnim okolnostima”
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
