Budžetski opredeljena sredstva za zaštitu građana biće dovoljna ukoliko se kriza ne pogorša
Ukoliko socijalnu politiku posmatramo u kontekstu ljudskih prava, neke kontroverze mogu biti otklonjenje, smatra Ljiljana Lučić, državna sekretarka u Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Prema njenom mišljenju, ekonomska kriza u Srbiji može imati negativne posledice na reforme i proces integracije. Sekretarka je podsetila na set mera Vlade Srbije koje će obezbediti podsticaj privrede i na mere zaštite građana (subvencionisani krediti za privrednike 162 milijarde dinara, investicije u infrastrukturu pet milijardi dinara, novo zapošljavanje 21 milijarda dinara, smanjenje rashoda u administraciji dve milijarde dinara). Istakla je da će ova budžetski opredeljena sredstva biti dovoljna ukoliko se kriza ne pogorša.
EGZISTENCIJALNI MINIMUM: Ljiljana Lučić
Reformom koja je počela 2000. godine započeo je proces decentralizacije usluga i institucija i usvojeno je nekoliko strategija: Strategija za smanjenje siromaštva, Strategija za razvoj socijalne zaštite i druge. Prema mišljenju Lučićeve, obezbeđen je egzistencijalni minimum, bolje je institucionalizovano zbrinjavanje dece bez roditeljskog staranja i dece sa smetnjama u razvoju i razvijeni su mehanizmi kontrole za obezbeđivanje standarda. Osim toga, 2002. godine u Srbiji je živelo milion siromašnih ljudi, dok je 2007. taj broj prepolovljen na 490.000. Prema podacima Ministarstva, siromaštvo dece do 14 godina najsporije se smanjivalo, naročito u porodicama koje imaju šest ili više članova.
Novim Zakonom o socijalnoj politici, koji bi trebalo da se usvoji do kraja 2009. godine, biće preispitana socijalna davanja, smanjiće se administrativne procedure i ostvariti bolja targetiranost, dok će se u domenu usluga obezbediti pretpostavke za uključivanje civilnog sektora u sistem socijalne zaštite.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
U vremenu u kojem se domaće tržište rada menja brže nego ikada, visina zarade, iako izuzetno važna, odavno je prestala da bude jedino merilo dobrog poslodavca. Savremeni radnik, ali i nove generacije zaposlenih traže nešto mnogo teže nadoknadivo: stabilnost, predvidivost, brigu o zdravlju i balans između posla i privatnog života. Pitanje koje se postavlja pred velike sisteme i poslodavce više nije samo koliko plaćaju, već kako tretiraju čoveka iza radne pozicije
Prostor Srbije nastanjuje oko 350 vrsta ptica, a više 100 vrsta boravi u našoj zemlji tokom seoba ili zimovanja. Najbrža ptica koja se gnezdi u Srbiji je sivi soko, strogo zaštićena vrsta, koja u obrušavanju na plen može da dostigne brzinu od 380 kilometara na čas. Prema dužini leta, izdvaja se jedna ptica, beloglavi sup Rajka, koja je postavila rekord u dužini putovanja
Kada je 2018. godine Lidl ušao na tržište Srbije, postavilo se pitanje kako će “nemački hladni model” proći kod lokalnog potrošača naviknutog na komšijska ćaskanja uz delikates. Danas, osam godina kasnije, Lidl ne samo da drži najveći tržišni udeo i da je prvi izbor velikog broja domaćinstava širom Srbije, već je postao socijalni barometar – mesto gde se meri realna kupovna moć
Studenti u Novom Sadu 16. februara organizuju nenasilan skup protiv Vučićevog dolaska u Srpsko narodno pozorište. Zbog toga im telefonski stižu pretnje
Kako se autolimar iz Nove Pazove našao u slučaju Milić, jednoj od najvećih afera u novijoj istoriji? Šta je za običnog naprednjaka deset hiljada evra, a šta za glavešine SNS-a? Ko su kederi i štuke u tom lancu ishrane
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
