Rečnik islama

Alah Ime koje označava Boga među muslimanima i ostalim monoteistima arapskog govornog područja.

Al–Azar Univerzitet Al-Azar u Kairu je najčuveniji univerzitet u arapsko-islamskom svetu i jedan od najstarijih univerziteta u svetu. Otvoren je 969. godine s ciljem da se školuju oni koji će širiti islam. Izučavale su se, međutim, i književnost, prirodne nauke i muzika. Reformom sprovedenom 1961. univerzitet je postao otvoren za sve oblasti moderne nauke.

Džihad (Džihad) Stradanje na Božjem putu. Prvobitno je islam delio svet na dve oblasti: Dar al-Islam (područje važenja islama) i Dar al-Harb (područje rata), tamo gde islam još nije prodro. Teorijski posmatrano, ove dve oblasti su stalno zaraćene. Zajednička „stradanja na Božjem putu“ (Džihad) i rat protiv nevernika služe odbrani i širenju islama.

Fetva Versko pravno mišljenje koje usvajaju islamski pravni učenjaci. Stepen obaveznosti za muslimane zavisi od stepena njihove učenosti. Muslimani mogu zatražiti i mišljenje nekog drugog islamskog učenjaka.

Pet stubova Svaki musliman ima pet obaveza koje su „stubovi islama“. Prvi stub čini javno ispovedanje vere. Obavezna molitva Salat, pet puta dnevno, čini drugi stub. Treći stub je sakat, obaveza da se vlastita imovina deli s manje bogatom ili sa siromašnom verskom braćom. Četvrta obaveza je post tokom meseca ramadana. Poslednji stub islama je hodočašće u Meku, hadžiluk.

Hadis Predanjem nasleđene izreke, dela, odluke i odobrenja proroka Muhameda, koja su prenošena uz Kuran. Ona, pored Kurana, čine izvor šerije.

Hamam Parno kupatilo u kojem se, između ostalog, obavlja pranje pred molitvu petkom. To je mesto zajedništva i od samog početka u životu muslimana igra važnu ulogu. Žene i muškarci ga koriste zajedno Određeni dani i časovi su u odvojeno vreme rezervisani za njih.

Hadžiluk Hodočašće muslimana u Meku tokom islamskog meseca hodočašća du al-Hiđa. Praznik žrtvovanja (id al-adha), koji pada na deseti dan du al-hiđa, najveći je praznik islamskog sveta. Hodočašće po uzoru na Muhameda, koji je hadžiluk preduzeo tokom poslednje godine svog života.

Hedžra Iseljenje Muhameda iz Meke u Medinu. Ono se odigralo 16. juna 622. godine i postalo dan kojim počinje islamsko računanje vremena.

Imam Predvodnik pri molitvi islamske zajednice u džamiji. Kod šiita imam je starešina islamske zajednice. On mora voditi poreklo iz prorokove porodice. Poslednji imam se već vekovima vodi kao nestao. To znači da će na kraju vremena on, kao izbavitelj sveta (mahdi) uspostaviti idealno carstvo.

Kaaba Kaaba (kocka) najpoštovanija je islamska svetinja. Nju čini velika građevina od sivog kamena u obliku kocke, čije su dimenzije 11 puta 11 metara, a nalazi se u središtu velike džamije u Meki. Na njenim stranama se nalaze takozvani stubovi Iraka, Sirije, Jemena i Crni stub. U crnom stubu se nalazi sveti Crni kamen, koji je već pre Muhameda bio kultno središte arapskih plemena. Legenda kaže da je Adam podigao Kaabu nakon izgnanstva iz raja. Ona je zatim, za vreme potopa primljena na nebo, zatim su je ponovo podigli Avram i njegov sin Ismael. Kaabu bi svaki musliman trebalo da poseti bar jednom u životu.

Kadija Sudija koji može donositi pravosnažne odluke u oblasti privatnog i krivičnog prava na osnovu islamskih zakona. Kadiju za određeno područje imenuju autoriteti. Uslov je dokaz o poznavanju islamskog prava shodno korpusu pravnih odluka četiriju pravnih škola. Kadija danas uživa određenu slobodu da primenjuje rešenja koja vode računa o stepenu razvoja savremenog društva. Kako bi se osigurala njegova nezavisnost, on ne sme da se bavi poslovnim aktivnostima.

Halif (Kalif) Kao naslednik i zamenik Prorokov na zemlji i kao prvi imam zajednice muslimana, halifa, pre svega, ima duhovnu ulogu, a zadatak mu je bio da vodi brigu o pridržavanju šerijata, pri čemu nije bio ovlašćen da određuje dogme. Od Omara, drugog Kalifa, dodatna titula „Komandant vernika“ označavala je i njegovu funkciju vrhovnog vojskovođe.

Kuran Prorok Muhamed je u vidu 114 sura (poglavlja) zabeležio Božje reči. Kuran je glavni izvor celokupnog islamskog prava. Za muslimane on predstavlja vrhovnu smernicu sveg delovanja, ali služi i kao okrepljenje i pouka. On se koristi i kao opomena, priča o prorocima, sudski govor i proročanstvo o kraju vremena. Kuran se sve vreme drži rimovane proze. Pisan je književnim arapskim jezikom. Verovanje da je on neprevodiv primoralo je sve nacije koje su prihvatale islam da nauče arapski jezik. Posledica toga je bila da su mnogi afrički i azijski jezici izumrli. Kako bi se svetost Božje reči pokazala na vidan način, Kuran se u kući stavlja na najviše mesto tako da nijedna knjiga ne može da se nalazi iznad njega.

Maulvi Avganistanski naziv za učenjake Kurana.

Minaret Kameni toranj džamije s kojeg se poziva na molitvu. Prvi minareti nastali su u VII veku u Siriji pod uticajem sirijskih zvonika. Taj način gradnje preuzet je od islamskog zapada.

Meka Najsvetiji grad islama, nalazi se u Saudijskoj Arabiji. Središte Meke čini Kaaba, koja je svake godine za vreme hadžiluka cilj za preko 2.000.000 hodočasnika.

Džamija Pojam džamija može se prevesti kao „mesto za klečanje pred Bogom“. Ona predstavlja model islamske nacije („Uma“) koji se može oponašati na svakom mestu. U njoj se zajednički obavlja molitva. U islamskom svetu džamija nema isti sakralni značaj kao crkva i hrišćanskom svetu.

Muftija Islamski učenjak, koji u versko-pravnoj oblasti uživa najviši autoritet. On ima pravo da usvaja verska pravna mišljenja (fatve) o određenim pitanjima.

Mujezin Mujezin svakodnevno s minareta džamije poziva na molitvu. Danas je uglavnom zamenjen razglasom ili radiom i televizorom. Funkcija mujezina je često ustupana slepim ljudima kako s minareta ne bi mogli da gledaju u dvorišta kuća gde su boravile žene. Mujezin nije duhovnik. Njegove zadatke može da obavlja svako.

Kada Presuda donesena prema zakonima islama. Samo kadija ima pravo da izrekne tu presudu.

Kibla Pravac molitve. Prilikom molitve vernici se okreću u pravcu Kaabe u Meki. Na taj način širom sveta nastaje veliki krug oko Kaabe jer vernici, u zavisnosti od geografskog položaja, zauzimaju drugačiju poziciju. U džamiji niša za molitve pokazuje vernicima pravac okretanja tokom molitve.

Ramazan Tokom 30 dana ramazana, devetog meseca muslimanskog kalendara, od svih punoletnih i zdravih muslimana traži se da istraju u postu. Od izlaska sunca do zalaska sunca ne smeju da uzimaju ni hranu, ni piće. Zabranjeno je sve što služi uživanju, kao, na primer, duvan, kao i svaka seksualna aktivnost, zle misli, svađa, laž i psovanje. Pošto godina u islamskom mesečevom kalendaru ima samo 354 dana, ramazan je tokom 36 godina, zbog sunčeve godine, pokretan i stoga svake godine pada u drugo vreme gregorijanskog kalendara.

Salat Obavezna molitva u islamu. Obavlja se pet puta dnevno. Vreme molitve se odnosi na ceo dan, od izlaska sunca pa sve do noći. Vernici molitvu mogu obavljati u zajedništvu džamije, ili na svakom čistom mestu. Apsolutna čistoća vernika je uslov za molitvu. Zbog toga je pre molitve propisano ritualno pranje tekućom vodom.

Šerijat Doslovce: „propisani put“. Naziv za islamsko pravo. Šeriju su u razdoblju od VII do IX veka stvorili islamski teolozi i pravni učenjaci na osnovu Kurana i pravne prakse nasleđene od Muhameda. Šerija obuhvata ritualno pravo, ali i porodično, nasledno, dužničko, krivično i ratno pravo. Ritualni propisi u islamskim zemljama još u potpunosti važe, a ostali zakoni samo u malobrojnim zemljama kakva je Iran određuju njen pravni sistem.

Šiiti Nakon Muhamedove smrti, vernici su se podelili na sunite i šiite zato što nisu mogli da se dogovore oko naslednika. Oko deset odsto muslimana su šiiti. Vođe šiitskih zajednica su imami koji su gospodari celokupnog znanja te uživaju apsolutni autoritet. Imamiti su najveća šiitska grupacija i njihova vera je prihvaćena u Iranu od XVI veka kao zvanična vera koju ispoveda većina stanovništva.

Suniti Izvedeno iz reči „suna“, što znači predanje običaja i izreka Proroka. Nakon smrti Muhamedove, vernici su se podelili na sunite i šiite zato što nisu mogli da se dogovore o nasledniku. Oko 90 odsto muslimana su suniti. Oni vide zakonitog vođu islamske zajednice u običnom čoveku, koji, doduše, mora biti vanredno bogobojažljiv i iskusan u verskim naukama.

Ulema Doslovni prevod: „učenjak“, onaj koji zna. Kasta manje ili više učenih ili obrazovanih muškaraca koji su teolozi i pravnici zaduženi za tumačenje islama. Islam nije crkva i ne poznaje oficijelnu nastavničku službu. Islamski učenjaci nisu pomazani sveštenici, nisu posrednici između čoveka i boga, već su samo verski obrazovani muslimani.

Uma Po Božjoj volji verska i politička zajednica muslimana. Uma se odnosi na ukupnost ljudi, naroda i država, koji svoju veru i delovanje usmeravaju prema rečima iz Kurana. Spoljni izraz uma nalazi u hadžiluku, hodočašću muslimana u Meku.

Vahabiti Vahabiti čine fundamentalističko-politički verski pokret koji je 1744. g. nastao u Arabiji iz saveza između Muhameda Ibn abd al-Vahaba, rigoroznog propovednika, i arapske vladajuće porodice Saud. Al-Vahab se zauzimao za povratak prvobitnoj čistoti islama. Versko-narodne običaje, kao što je obožavanje svetaca zabranjuje, kao i duvan, muziku i javne kontakte muškaraca i žena. Strogi propisi u vezi s odevanjem, kao i obaveza muškaraca da nose bradu, predstavljaju spoljne znake prepoznavanja vahabita. Širenje vahabitizma je posledica proširenja područja pod vlašću Sauda na Arabijsko poluostrvo. U Saudijskoj Arabiji i u Avganistanu prevladava vahabitski verski pravac.