Neka nasilje stane

Odlukom Generalne skupštine UN, 20. jun se, kao Svetski dan izbeglica obeležava od 2001. godine, sa ciljem da se skrene pažnja na položaj izbeglica širom sveta i ukaže na značaj pružanja pomoći izbeglima.

Komesarka za ljudska prava Saveta Evrope Dunja Mijatović izjavila je 20. juna, povodom Svetskog dana izbeglica, da nasilje i napadi na migrante na granicama moraju prestati. Ona je upozorila da napadi i nasilje na granicama ne ugrožavaju samo prava migranata već i prava građana evropskih država, jer kada se protivzakonite i nasilne akcije policije odvijaju nekažnjeno, njihova odgovornost za delovanje je narušena i tada je zaštita svih građana ugrožena. Zbog svih ovih razloga evropska komesarka za ljudska prava pozvala je sve države članice Saveta Evrope da se „pridržavaju obaveza prema izbeglicama zaustavljanjem nasilja“ i da „osiguraju da njihove institucije za ljudska prava mogu da prate i izveštavaju o situaciji sa izbeglicama na granicama“.

Dunja Mijatović je takođe istakla da je od presudne važnosti sprovođenje efikasnih istraga svih navoda o nasilnim ili rasističkim incidentima na granicama, posebno kada su u njima učestvovale snage bezbednosti. Evropska komesarka je rekla da će Svetski dan izbeglica ukazati na teškoće koje izbeglice trpe, odajući počast otporu izbeglica i pozivajući na njihovu zaštitu i podržavanje njihovih prava. Ona je pozvala vlade da počnu da rešavaju slučajeve rešenja prava izbeglica širom Evrope, protivno međunarodnom zakonu o ljudskim pravima.

za uvećanu sliku desni klik pa »view image«

Komesarka je na kraju poručila da „zaštita ljudskih prava i dostojanstva izbeglica nije opcija, već moralna i zakonska obaveza koje sve države članice moraju da poštuju“.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić ocenio je da Srbija dočekuje 20. jun, Svetski dan izbeglica, kao zemlja koja se i dalje suočava se problemima ljudi koji su tokom rata u bivšoj SFRJ morali da napuste dom, ali i sa prilivom migranata sa Bliskog istoka i iz Afrike.

Ombudsman je u pisanoj izjavi naveo da građani Srbije „nisu okrenuli leđa onima kojima je potrebna pomoć jer su sami delili izbegličku sudbinu“. „Stoga samo solidarnost i razumevanje za izbeglice i migrante i probleme sa kojima se suočavaju, ali i odgovorne institucije sa razvijenim mehanizmima posebne zaštite njihovih prava mogu biti stožer za stvaranje tolerantnog ambijenta koji prepoznaje i štiti najranjivije“, naveo je Pašalić.

Jedan posto svetskog stanovništva trenutno je raseljeno, što je najveći broj od kako UNHCR beleži statistiku, a Svetski dan izbeglica obeležava se aktivnostima i u prihvatnim centrima na jugu Srbije. Trenutno u 18 azilnih i prihvatnih centara u Srbiji boravi oko 4800 osoba, a kako kažu u Komesarijatu za izbeglice, za poslednjih 12 godina samo su 173 osobe dobile azil ili supsidijarnu zaštitu.

Prema podacima UNHCR-a, svaka 97. osoba na svetu je raseljena usled progona ili konflikata, što je više od 79,5 miliona ljudi, a skoro polovinu tog broja čine deca.

Srbija je poslednjih decenija, od ratova devedesetih na prostoru bivše SFRJ do poslednje migrantske krize, bila prolazna zemlja ili postala dom za ljude koji su bežali od ratom zahvaćenih područja, a u Komesarijatu za izbeglice kažu da Svetski dan izbeglica treba da podseti građane na ljude koji su ostali bez doma, bez najmilijih, bez posla i imovine, koji su prisiljeni da traže sigurnu zemlju ili su našli novi dom negde daleko. Tim ljudima u jednom trenutku celi život stane i takav se nikad više ne nastavi. Srbija i dalje neumorno radi na obezbeđivanju krova nad glavom ljudima koji su tokom sukoba devedesetih godina prošlog veka na prostoru bivše Jugoslavije morali da napuste dom, a zajedno sa Evropom i ostatkom sveta suočava se sa jednim od najvećih egzodusa u skorijoj istoriji. Od početka izbegličke krize više od milion ljudi sa Bliskog Istoka i severne Afrike prošlo je kroz Srbiju, kažu u Komesarijatu.

Njihovi podaci pokazuju da je oko 618 000 ljudi dobilo izbeglički status usled ratnih dešavanja na prostorima bivše SFRJ, a u tom statusu je još 25 794 osoba.

Srbija je pokazala humanost i puno poštovanje međunarodnih standarda u prihvatu i zbrinjavanju migranata koji su prošli preko njene teritorije. Izbeglice u Srbiji, pre svega oni koji dolaze sa Bliskog istoka i kojima je Srbija usputna stanica, suočavaju se sa mnogim problemima, a tokom 2019. godine 12 937 osoba izrazilo je nameru da traži azil u Srbiji, a pravo na azil priznato je za svega 35 osoba. Pored toga, kažu u Komesarijatu, u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije.

Povodom 20. juna, Svetskog dana izbeglica, u Beogradskom centru za ljudska prava kažu da treba obratiti pažnju na ranjiivost izbegličke populacije posebno u situaciji pandemije virusa korona i napominju da državne institucije u Srbiji imaju obavezu pružanja zaštite svim izbeglicama, u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima.

Nažalost, dugotrajni konflikti i masovna kršenja ljudskih prava u svetu ukazuju da se ne mogu očekivati značajnija poboljšanja u skorijoj budućnosti. Pored toga, u Srbiji još uvek nisu rešeni problemi izbeglica i interno raseljenih lica sa prostora bivše Jugoslavije. Tokom vanrednog stanja kretanje izbeglica i tražilaca azila bilo je u potpunosti ograničeno na centre u kojima su se nalazili. Zato pozivamo nadležne institucije da i za vreme pandemije omoguće nesmetan pristup teritoriji i postupku azila u skladu sa preporukama UNHCR i OHCHR uz poštovanje svih zdravstvenih mera, kažu u Beogradskom centru.

U ovoj nevladinoj organizaciji smatraju da u Srbiji sistem azila još nije efikasan jer postupak predugo traje, ne sprovodi se postupak na Aerodromu „Nikola Tesla“, stopa priznavanja azila je niska, a izbeglice ne mogu da ostvare pravo na putnu ispravu i steknu državljanstvo Srbije. Beogradski centar za ljudska prava nastojaće da svojim aktivnostima koje uključuju pružanje besplatne pravne pomoći tražiocima azila, strateško zastupanje pred domaćim i međunarodnim telima, podršku u integraciji i zagovaranje, poboljša položaj svih izbeglica koje se nalaze u Srbiji.

Svetski dan izbeglica ustanovljen je Rezolucijom Generalne skupštine UN 2001. godine.