Vreme

Na licu mesta: Majdanpek

Zagađenje i miniranje

Gotovo nijedan od 7000 stanovnika Majdanpeka nije čuo za publikaciju Instituta za javno zdravlje “Batut”, pod naslovom “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, u kojoj piše da su u Majdanpeku (i nekim drugim mestima) vazduh, voda i zemlja toliko zagađeni da izazivaju oboljevanje i smrt ljudi, i predlažu konkretne aktivnosti da se zagađenje sanira i eliminiše. Lokalni mediji ne pominju protest “Ne damo Staricu”, ni pitanje narušavanja zdravlja i prirode. U skladu sa tim, grad nema monitoring kvaliteta vazduha, i ništa se ne preduzima da se brojni oboleli od karcinoma leče u boljim uslovima

Međunarodni dan izbeglica

Zemlje različite, muka ista

Međunarodni dan izbeglica se 2022. godine dočekuje sa rekordno visokim brojem prisilno raseljenih ljudi širom sveta. Brojni oružani sukobi i krizna žarišta, kao i masovno i sistematsko kršenje ljudskih prava širom planete, rezultirali su činjenicom da je u maju ove godine, prema procenama Visokog komesarijata Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR), broj prisilno raseljenih ljudi prvi put u istoriji premašio 100 miliona

Hakerski napad na RGZ

Zaključavanje i zaključivanje

Pre digitalne budućnosti, mora se obezbediti digitalna sadašnjost. A vlast, kada nije u stanju da omogući građanima da valjano, nesmetano i kontinuirano ostvaruju prava i štite interese digitalno, a institucijama, bankama, notarima i advokatima da normalno vrše poslove, mora da im to obezbedi na alternativan, analogni način

Uloga pojedinca u istoriji

Nemački kancelari i sudbina Srbije

Međusobne simpatije ili animoziteti, poštovanje ili nepoštovanje političara na vlasti u dobroj meri utiču i na bilateralne odnose zemalja. Od raspada SFRJ četiri nemačka kancelara su, svaki na svoj način, uticali na sudbinu ljudi u postjugoslovenskom prostoru. Navedimo samo kao primer očigledno nežan, gotovo majčinski odnos Angele Merkel prema Aleksandru Vučiću i neskriveni animozitet koji Olaf Šolc nije naročito prikrivao u ophođenju sa Vučićem

Studija slučaja: Linglong

Kolonijalni paket-aranžman

Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”

Lični stav

Dug je put do derbija

Kao da su čitav ovdašnji sport i institucija derbija potonuli u pravila koja diktiraju “navijači”, kao da je biti njima po volji s vremenom postalo važnije i od samog sporta, kao da sportske pobede i uspesi imaju smisla samo kroz “navijanje protiv”

Intervju: Milan St. Protić, istoričar

Putin je veliki Milošević

“Kao što je onaj naš despot sa Dedinja doživeo poraz na svakom polju – vojnom, političkom, nacionalnom i unazadio ovu zemlju za ko zna koliko decenija – tako će i ovaj iz Kremlja. U svakom narodu ima takvih, a pogotovo tamo gde nema kontrole vlasti. Gde god su isključeni demokratski mehanizmi, pre ili kasnije će se pojaviti neko ko će da napravi karambol i od svoje zemlje i od onih okolo”

Portret savremenika: Zorana Mihajlović

Herta Miler iz našeg sokaka

Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge

Mafija, suđenja i komentari

Pandorina kutija Belivukovog klana

Podizanje optužnica protiv klana Veljka Belivuka, ali i državnih funkcionera, odnosno bivših šefova MUP Srbije sve više liči na otvaranje Pandorine kutije. Dok se za brojna ubistva optužuju pripadnici jednog klana, isplivavaju dokazi o zločinima koje su počinili suprotstavljeni klanovi. I kao da se sva zla hvataju u vrzino kolo, koje ruku pod ruku vode političari, policajci i narkodileri

Ekološki problemi i njihovo rešavanje

Pozovi gReact, samo gReact

Tri godine nakon što je proradio sistem preko kojeg su građani prijavljivali ekološke probleme, u Ministarstvu zaštite životne sredine uveli su novi. Istraživanje CINS-a i BIRN-a pokazuje da je firma koja je napravila novi sistem izabrana na spornom tenderu, kao i da je, nekoliko meseci od puštanja u rad, u toku nadogradnja sistema. Ceo posao će koštati više od dva miliona evra

Kupovina nekretnina u Beogradu

Kako su cene izgubile dodir sa realnošću

Ako bi celu prosečnu platu u Beogradu odvajali na stranu radi kupovine stana u gotovini, bilo bi potrebno 11 godina za 50 kvadrata prosečne beogradske novogradnje. Ako uzmemo u obzir da od nečega mora i da se živi, pa se odvaja samo trećina plate – potrebne su tri decenije. Problem je što ni ta trećina ne može da se uštedi

Sport u Srbiji

Na terenu košarkaši, na tribinama huligani

Ljubiteljima košarke u Srbiji ostaje nada da će dva domaća kluba učestvovati u najjačoj ligi u Evropi, ali pre svega da će to za posledicu imati smanjivanje tenzija između samih klubova i njihovih navijača. Crno-beli i crveno-beli na parketu i na klupama imaju previše kvaliteta da bi bilo šta drugo bila tema kada se o njihovim duelima priča

Na današnji dan

Rođendan Huga Prata: Ko je taj Korto Malteze

Hugo Prat, čovek koji je najviše doprineo da strip počne da se shvata kao umetnost, autor čije je delo usrećilo više ljudi nego bilo koja ideologija,  rođen je u Riminiju (Italija) 15. juna 1927. Godine. Danas bi napunio 95 godina

Nedelja

Spoljna politika i unutrašnji poslovi

Borba za dušu Srbije

Zbog protivljenja najavljenoj poseti ruskog ministra spoljnih poslova, Natan Albahari iz Pokreta slobodnih građana dobio je opasne pretnje. U isto vreme, Dveri traže otkazivanje dolaska nemačkog kancelara, valjda kao odmazdu. A ni za pola sata obraćanja u Dnevniku RTS-a predsednik Srbije nije uspeo jasno saopštiti šta je tačno njegova spoljna politika

Portret savremenika: Sergej Lavrov

Ministar koji nema kuda da ode

Vladimir Putin se razočarao u ideju partnerstva sa Zapadom i izabrao novi kurs, usmeren na vraćanje Rusiji statusa prvorazredne supersile koja će umeti da nametne svima svoje interese. Za to mu je bio potreban stručan, ali apsolutno lojalan čovek, spreman da uvek prati šefov kurs, ma koliko je rizičan bio i da se mnogo ne obazire na diplomatske “manire”

Privredna saradnja sa Rusijom i Nemačkom

Uoči razliku

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), spoljnotrgovinska robna razmena najveće evropske privrede sa Srbijom iznosila je 6,5 milijardi dolara – Srbija je iz Nemačke uvezla robe u vrednosti od 3,77 milijardi dolara, a u Nemačku izvezla robe u vrednosti od 2,74 milijarde dolara. Što se tiče Rusije, nakon porasta robne razmene sa 2,58 milijardi dolara u 2017. na 3,56 milijardi u 2019, usledio je pad na ispod 2,5 milijardi tokom “kovid” 2020. godine, a potom i blagi rast na 2,8 milijardi 2021

Intervju: Vladika Grigorije

Moje suočavanje sa samim sobom

“Mislim da jedan vladika mora biti društveno odgovoran. Biti episkop znači imati odgovornost za zajednicu kojoj se služi, za dobrobit njenih članova, ali i čitavog društva u kojem oni žive i u kojem ta zajednica deluje. Ne pretendujem na to da sam nužno u pravu kada je reč o mojim političkim procenama, ali sam siguran da bi jedino gore od toga da pogrešim bilo to da sedim skrštenih ruku i ćutim gledajući očiglednu nepravdu i zloupotrebe. Moje građansko pravo mi daje mogućnost i da se suzdržavam od sudelovanja u političkom životu. Međutim, moja episkopska dužnost mi nalaže da vodim brigu o dobrobiti svih ljudi”

Kupovine vremena predsednika Srbije

U raljama odugovlačenja

U par navrata javnost je “čekićarila” mesecima da Aleksandar Vučić donese odluke o sudbini svojih saradnika koji su nešto, je li, zeznuli. Nikada se zapravo nijednog nije odrekao, ali je veoma uspešno – takoreći aikido zahvatom – iskoristio napise o njima u nezavisnim medijima, kako bi ih marginalizovao i ponizio. I inače, svako ko bi iz njegovog okruženja podigao glavu i, u paranoičnim vizijama, predstavljao mu potencijalnu konkurenciju, bivao je javno išamaran, ali mu na kraju ipak ništa ne bi falilo. Tek da svako zna svoje mesto u hijerarhiji moći. Najviše ceni saradnike koji se sami šamaraju i ponižavaju, poput premijerke Brnabić

Brankovina: Kotlić u Kulturno-istorijskom kompleksu

Čuvena “Šumadijska jaja”

Najavljen od čuvenog Lakija, čuveni SPS poslanik Đorđe čestita organizatoru na sjajnoj i veličanstvenoj organizaciji, reče da će sve ovo da očuva demokratski srpski duh i da žiri ima najzahvalniji posao, jer će najviše da jede

Šolc i Vučić, drugi čin

Švedski sto, nemački kelner

Nemački kancelar Olaf Šolc stiže u Beograd dobro krijući u koferu štap i šargarepu, sa očekivanjem da Srbija odabere nešto sa širokog stola sankcija protiv Rusije koje je uvela EU. Aleksandar Vučić se i dalje opire, ali dobro zna koju će stranu izabrati ako bude prinuđen

Intervju: Rade Radovanović, novinar

Delimično je gore nego devedesetih, a tada je bilo strašno

“Slobodna kritička misao postoji, ali nije dovoljno masovna, nema je koliko bi trebalo da je bude. Ima autorskih i uredničkih tekstova koji su avokacija slobodne kritike režima, opozicije i svega onoga što treba da bude predmet posmatranja profesionalnih novinara. Sada je pored svih pritisaka, ucena i presija po tom pitanju, ipak daleko bolje nego devedesetih jer, između ostalog, iza pojedinih medija stoje ljudi koji mogu da izdrže pritiske vlasti. Ali, daleko od toga da je novinarima danas lako – nije”

Intervju – Dragan Kolundžija, general-major u penziji

Vojska nije igračka

“Iz iskustva znam – nije moguće za tri meseca obučiti tenkistu za angažovanje u borbi. Treba svi oni koji to zagovaraju da sednu u tenk, skučen prostor, pa da vide kako je to kad se ispali prva granata, taj osećaj u ušima i mozgu, jedna vrsta kontuzovanosti. I to na poligonskim uslovima, a zamislite u borbi, gde očekujete da vas pogodi neki projektil poput “zolje” ili ovih današnjih savremenih sredstava. A zaštite pešadije nemate, jer se povukla. Isto vredi i za sve ostale rodove, od pešadije nadalje”