Vreme

Istraživanje nedeljnika "Vreme"

Balkanski kartel u službi Ndrangete

Vešti razbojnici i pljačkaši, plaćene ubice, narko-dileri, mornari i šverceri droge deo su Balkanskog kartela koji već decenijama rukovodi transportom kokaina iz Južne Amerike u Evropu, ali i daljom distribucijom droge. Iznad njih je samo najveća mafija na svetu – italijanska Ndrangeta, koja je zapravo i stvarni vlasnik više od 60 odsto kokaina koji se iz džungli Kolumbije, Perua, Ekvadora, Bolivije distribuira ka svim kontinentima. Ko je ko u Balkanskom kartelu i kako su povezani sa Ndrangetom, ali i moto-bandom “Anđeli pakla”

Protestno okupljanje građana

Srbija na civilizacijskoj raskrsnici

Pomešana trauma i bes valjaju se ulicama gradova dok se vlast odriče svake odgovornosti za tragične događaje u Beogradu početkom meseca. Zahtevi izneti u dve šetnje iako izgledaju kao izlazna opcija za režim ne nailaze na takav prijem, pa će ulica odlučivati šta će biti sa Srbijom u narednim godinama

Nedelja

Košarka

Kraj ili nastavak crno-bele bajke

Koliko je “sport bitan za elan nacije”, kako je govorio jedan čuveni košarkaški trener, najbolje je pokazala ovogodišnja evroligaška sezona. Čitava Srbija, crno i crveno-bela, bez daha je pratila svaki potez svojih ljubimaca iz nedelje u nedelju, komentarisala formu i pravila kalkulacije oko prolaska dalje

Lični stav

Pedagoški odgovor na najavljene promene u društvu

Ako nekome nije jasan značaj pedagoga, verovatno ne uviđa značaj prevencije i razvoja potencijala dece i odraslih. Možda bi trebalo da se zapitamo šta bi bilo da smo tada otpustili sve pedagoge. Nikada nećemo znati koliko se pojedinačnih tragedija – upravo zahvaljujući pedagozima – nije dogodilo

Lični stav

Stanje uma i duše i krivična odgovornost

Iako je u oceni zrelosti učinioca krivičnog dela lakše voditi se samo brojevima kao egzaktnim činjenicama (14, 16, 18 godina), to nije uvek i najispravnije. Često je važnije “izmeriti” stepen razvijenosti nečijeg uma i duše

Femicidi u Srbiji

Mrtve, jadnice, bednice i bitange

O alarmantnom broju femicida od početka ove godine još se nije oglasio niko iz nadležnih ministarstava ni iz Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, osim da kažu kako sve rade savršeno. Jasno je da je femicid pojava koja se ne može nikada u potpunosti iskoreniti, ali jedan femicid nedeljno – od toga trećina počinjena vatrenim oružjem – te trećina uz kršenje zabrane prilaska ili neke druge izrečene mere, jasno ukazuje na problem u sistemu. Sistem, međutim, ćuti, a patrijarh – viče

Intervju: Dušan Spasojević, vanredni profesor Fakulteta političkih nauka

Proleće građanskog nezadovoljstva

“Ako budu postojale desetine hiljada ljudi spremnih da hodaju i pritiskaju narednih nedelja, to je nešto što niko ne može da kontroliše. To je prednost vaninstitucionalne politike, ali je jako teško predvideti domete jer je to nešto što je van svih formi i pravila. Može da dođe do sloma režima za dve nedelje, a može da se desi i da građani kažu: ‘Ovo nam je dosadno i ne vodi ničemu, ajmo kući’”

Prosveta

Dojave o bombama: Evakuisani đaci u 115 osnovnih i srednjih škola u Beogradu

Pripadnici kontradiverzionih ekipa MUP-a Srbije su na terenu zbog anonimnih dojava o bombama, a nastava u prvoj smeni je prekinuta u cilju očuvanja bezbednosti učenika i zaposlenih

Predsednički izbori

Kiličdaroglu poručio mladim Turcima: Imamo 12 dana da izađemo iz mraka

Najveći rival Redžepu Tajipu Erdoganu u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj Kemal Kiličdaroglu od prvog dana kampanje krenuo je da se zbližava sa najmlađim glasačima

Privreda

Protest poljoprivrednika: Pretnje jednom od organizatora

Jedan od organizatora poljoprivrednih protesta prijavio je sinoć policiji da mu je pretilo dvadesetak momaka. Zatražio je zaštitu policije

Svet

Izbori u Turskoj: Erdogan mora u drugi krug

Na osnovu 99,38 odsto prebrojanih glasova, aktuelni šef države Redžep Tajip Erdogan dobio je 49,42 odsto glasova. Glavni opozicioni kandidat Kemal Kiličdaroglu osvojio je 44,95 procenta

Evrovizija

Najbolja pesme Evrope: Plagijat najmanje dve pesme

Društvene mreže su krcate dokaza da je „Tattoo“, švedska pesma koja je sinoć pobedila na Pesmi Evrovizije plagijat Abinog hita „The Winner takes it all“, kao i da je pobedila zahvaljujući jubileju ovog svetski popularnog sastava

Pregled nedelje

Gazela i policija: Miting protiv nasilja, režim protiv naroda

Šta će biti u danas u 18 časova? Hoće li Vučić pendrecima i suzavcem braniti Batu Gašića i Vulina, Željka Mitrovića i Peconija? Sve zavisi od broja građana na okupljanju, ali i elementarnom dodiru režima sa stvarnošću i normalnošću

Hrvatska

Zagreb: Učenik dobio ukor, roditelj najavio „beogradski scenario“

Statistika u Hrvatskoj ukazuje na to da su mentalni poremećaji dece i mladih posle dešavanja u Beogradu skočili za gotovo 300 posto, a pokušaji suicida za 280 posto

Opozicija i kolaps društva

U pitanju je opstanak društva

Čini se da je građanska opozicija manje-više korektno reagovala na tragedije. Nije, bar ne dominantno, pokušala da ih iskoristi za političku promociju, za šta ih optužuje vlast, već su one bile samo opravdan povod da se postave relevantna pitanja o društvenom rasapu i njegovim uzrocima. Veliki broj građana na protestima u ponedeljak uveče u Beogradu i Novom Sadu, čini se, pokazuje da je opozicija uspela da pošalje poruku da borba protiv Vučićevog režima nije partijska stvar već pitanje “opštenarodne odbrane i društvene samozaštite”

Reakcije vlasti na masovna ubistva

Organizovano ludilo

Jedini odgovor koji ova vlast ima na bilo kakvu krizu jeste – Aleksandar Vučić (na slici) i ono što njemu padne na pamet da kaže na konferencijama za medije. Ana Brnabić je nakon masovnih ubistava saopštila da sistem nije zakazao. I zbilja, prethodna nedelja je pokazala da sistem funkcioniše besprekorno. Ne u interesu građana, ali besprekorno, po proizvođačkoj specifikaciji

Intervju: Ivan Čolović

Pucanje čira traume koji dugo nosimo

“Vučićeva namera da on bude taj koji će okupljati ljude u trenucima opšte žalosti ne može da uspe. On, izgubljen u predugom i u stvari nepodnošljivom monologu, dahćući i kolutajući očima kao da je on najveća žrtva u celoj tragediji, i ministri postrojeni iz njegovih leđa nisu prizor koji se uopšte može povezati sa nezaboravnom slikom ljudi koji u povorkama stižu na mesta gde će položiti cveće i upaliti sveću. Ova dva snimka, ova dva prizora, pokazuju dva sveta”

Osnovna škola “Vladislav Ribnikar” i okolina Mladenovca

Srbija u ogledalu tragedije

Ono što sigurno znamo jeste da se “Ribnikar” nije dogodio ni zbog Tiktoka ni zbog igrica, da nije nužno uzrokovan vršnjačkim nasiljem prema dečaku-počiniocu… Uzrok nije ni to što je dečak iz dobrostojeće porodice. To nisu ni rijaliti programi ni filmovi u kojima se prikazuje nasilje. Na koncu, razlog zašto nam se dogodio “Ribnikar” nije ni Aleksandar Vučić ni njegovih 11 godina vladavine vikom, drekom, rušenjima i verbalnim nasiljem. Sve navedeno jesu odgovori, ali ne na pitanje zašto nam se dogodio “Ribnikar”. To su odgovori na pitanje zašto se ovo društvo ne snalazi posle “Ribnikara”

Kako to rade Nemci

Prevencija, ne policija

Najviše se polaže na prevenciju, premda i tu fali ulaganja, nemački školski sistem ukupno nije u sjajnom stanju. Recimo, nakon pucnjave u Erfurtu, pokrajina Tiringija sa oko dva miliona stanovnika zaposlila je čak 16 školskih psihologa. Podaci kažu da nijedna pokrajina ne uspeva da ima barem jednog psihologa na 1500 učenika

Lični stav

Postupak poništavanja diploma magistarskih i doktorskih studija

Donošenju odluka visokoškolskih ustanova, odnosno Univerziteta može prethoditi odluka nastavno-naučnog veća visokoškolske ustanove kojom se utvrđuje neakademsko ponašanje, kao i povreda etičkog kodeksa (npr. plagiranje prilikom izrade doktorske disertacije, koje obuhvata povredu akademskih pravila citiranja), a toj odluci prethodi izveštaj etičke komisije visokoškolske ustanove. Protiv ove odluke može se podneti pravni lek drugostepenom organu – odboru za profesionalnu etiku univerziteta

Šta kaže struka

Roditelj je prva linija odbrane

Kako društva i pojedinci reaguju na kolektivne traume? Šta možemo da očekujemo od sebe i drugih? Šta se može učiniti da (društveni) odgovor na tragedije ide u pravcu zalečenja? Koji su konstruktivni, zdravi načini? Možemo li sprečiti ili makar umanjiti mogućnost za ovakve tragedije u budućnosti? Koji bi trebalo da bude odgovor na vršnjačko nasilje? Kada se kaže “razgovarajmo sa decom”, šta to zaista (treba da) znači? Konačno, koliki je jaz između mera koje je vlast predložila i mera za koje struka kaže da su potrebne

In memoriam

Peđa Obradović, borac

(1975–2023)