Ekonomski tigar i gladni građani

Pregovori Socijalno-ekonomskog saveta o povećanju minimalne zarade za 2024, započeti 21. avgusta, još uvek su u toku. Ali predsednik Srbije Aleksandar Vučić je već najavio da će minimalna zarada sledeće godine iznositi 400 evra. I ono što je predloženo na sastancima mahom se uklapa u Vučićevo obećanje – povećanje minimalne zarade za 17.8 odsto, to jest na 47.154 dinara. Ipak, konačni iznos minimalne zarade znaće se, kako je najavio ministar finansija Siniša Mali, sredinom septembra. Ono što je jasno je da zahtev sindikata da se prvo pregovara o minimalnoj zaradi i za ovu godinu nije ispunjen.

Potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković kaže da je korekciju minimalne zarade za ovu godinu bilo potrebno izvršiti imajući u vidu visok nivo inflacije, pogotovo troškova za hranu i drugih egzistencijalnih potreba.

Kada se utvrđuje visina minimalne zarade, prema Zakonu o radu član 112, propisano je da se, između ostalog, polazi od egzistencijalnih i socijalnih potreba zaposlenog i njegove porodice izraženih kroz vrednost minimalne potrošačke korpe.

U tom svetlu javilo se i pitanje da li treba uskladiti cenu minimalne potrošačke korpe sa minimalnom zaradom. Mišljenja su različita. Siniša Mali kaže da minimalna zarada nema nikave veze sa minimalnom potrošačkom korpom, kao i da njihovo izjednjačavanje nije zakonska obaveza. Dodao je, ipak, da su želeli još 2018. godine da to učine, ali im okolnosti nisu išle na ruku: “Radimo na tome, ali 2020. je bila korona epidemija, 2021. energetska kriza i imamo problem u pogledu performansi ekonomije, ne naše već svetske.”

S druge strane, sindikati su do sada tražili da se minimalna zarada izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Minimalna neto zarada u ovoj godini iznosi između 36.800 i 42.320 dinara, tačnije 230 dinara po satu; prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, minimalna potrošačka korpa za tročlano domaćinstvo za maj mesec ove godine iznosila je 51.874,39 dinara.

DA LI JE IZJEDNAČAVANJE MOGUĆE

Među preporukama Komiteta UN za ekonomska, socijalna i kulturna prava za Republiku Srbiju za 2022. godinu piše da je Komitet zabrinut zbog neadekvatnog iznosa minimalne zarade, koja je niža od iznosa minimalne potrošačke korpe, uz preporuku da se poveća minimalna plata, te redovno prilagođava troškovima života kako bi se obezbedio pristojan život za radnike i njihove porodice.

Duško Vuković smatra da bi pomenuto izjednačavanje donelo bar povećanje minimalne zarade i da ona već deceniju kaska oko 20.000 za minimalnom potrošačkom korpom.

“Izgleda da je minimalna potrošačka korpa samo jedan matematički izraz onoga što najsiromašniji mogu da kupe jer nemaju više para. Sindikati će preći na merilo prosečne potrošačke korpe zato što je ova minimalna nedovoljna kada je reč o kalorijama, količini hrane, kvalitetu i izboru namirnica”, kaže Duško Vuković . On navodi da, na primer, u minimalnoj potrošačkoj korpi nema nijednog sezonskog voća. Predviđene su banane, jabuke, limun, pomorandže i suve šljive. Od ukupno predviđenih oko sedam kilograma voća, pet kilograma su jabuke, dok je, recimo, limuna predviđeno u količini od 200 grama.

“Ne želimo da kažemo da se zalažemo za nešto od čega stvarno ne možete da budete zdravi”, zaključuje Duško Vuković.

Ekonomista i predsednik ekonomske istraživačke jedinice “Libek” Mihailo Gajić je, s druge strane, mišljenja da nije fizički moguće izjednačiti minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom. Objašnjava da se minimalna potrošačka korpa računa tako što se uzmu u obzir podaci o potrošnji domaćinstava i da visinu minimalne potrošačke korpe određuje 30 odsto domaćinstava sa najnižom potrošnjom.

“U toj grupi domaćinstava postoje ljudi koji rade, koji ne rade, koji primaju neku socijalnu pomoć, naknade, penzioneri i slično. Treba imati u vidu da su ljudi koji rade najčešće oni sa najnižim zaradama i čija primanja ulaze u visinu minimalne potrošačke korpe. Ako biste vi izjednačili minimalnu zaradu sa minimalnom potrošačkom korpom, onda će i sama potrošačka korpa da poraste”, navodi Gajić.

NAKON POSKUPLJENJA NEMA NAZAD

U Izveštaju “Kretanje kupovne moći u Republici Srbiji za maj 2023. godine”, koji je sastavilo Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine na osnovu podataka o vrednosti potrošačke korpe i podataka Republičkog zavoda za statistiku, piše da je za pokriće minimalne korpe bilo dovoljno 0.60 prosečne zarade. Izostala je računica koliko je medijalne i minimalne zarade bilo dovoljno za pokriće.

Sa minimalnom neto zaradom iz 2023. godine mogli biste da pokrijete minimalnu potrošačku korpu, ali iz 2019. godine. Međutim, porast inflacije poslednjih godina se odrazio i na same cene proizvoda i usluga. Pa je tako na primer litar svežeg mleka prema tabeli iz Izveštaja u 2019. koštalo 87,41 dinara, dok cena svežeg mleka u 2023. godini iznosi 150,73 dinara. Dalje, poređenja radi, cena jestivog ulja je na kraju 2019. bila 117,93, a u maju ove godine 213,69 dinara.

Mihailo Gajić ističe da ljudi koji rade za najniže plate u svakoj državi imaju mnogo veće rashode za osnovne namirnice, prvenstveno za hranu, nego što je to u prosečnoj potrošnji stanovništa, tako da inflacija mnogo teže pogađa one sa najnižim prihodima: “Kada pričamo o minimalcu, povećanje od oko 17 odsto uopšte neće uspeti da postigne rast izgubljenog standarda, ako je rast cene hrane bio preko 25 odsto u poslednjih godinu dana. A najveći deo njihovog budžeta upravo odlazi na hranu. Vidimo da su oni mnogo više izgubili na kupovnoj moći nego što to statistika o zvaničnoj inflaciji kaže”.

Dalje naglašava da pad inflacije ne znači i pad cena i da će se one vratiti na iznos od pre godinu ili dve, već da će cene sporije rasti nego što je to bio slučaj.

Duško Vuković takođe ukazuje na to da je glavni problem izrazito poskupljenje hrane: “Prema našim procenama, poskupljenje iznosi između 40 i 100 odsto. Kilogram paradajza je, recimo, u septembru 2022. godine bio oko 142 dinara, a sada u maju je oko 229 dinara.”

KOLIKO SMO GLADNI

Minimalna potrošačka korpa za maj mesec 2023. godine za tročlano domaćinstvo sadrži 61 staaku hrane i bezalkoholnog pića. Pored toga, sadrži i niz drugih kategorija kao na primer obrazovanje, zdravstvo, stanovanje, vodu, struju, gas i druga goriva, odeću i obuću…

Gde god se pogleda, podaci ne ohrabruju. Tako, na primer, mesečno se predviđa 125 grama sardine u ulju i 500 grama oslića.

“Uz to, ovo je sve za punu minimalnu zaradu, a pošto je minimalna zarada manja od 52.000 dinara, znači da ne možete da kupite ni tih pola kilograma oslića”, zaključuje Duško Vuković.

Ili, kako Vuković ukazuje, odabirom voća, navedenim u minimalnoj potrošačkoj korpi, moguće je uneti 45.5 kilokalorija, a Svetska zdravstvena organizacija i nutricionisti preporučuju između 300 i 350 kilokalorija unetog voća.Naglašava i da bi ta korpa trebalo da obezbedi oko 2.300 kilokalorija, a da je ova sastavljena tako da ne može da obezbedi više od 1500.

Zaključak bi mogao da glasi – ekonomski tigar gladuje.