Vreme uspeha
Biznis
U prvih šest meseci ove godine primanja budžeta Srbije iznosila su 281,7 milijardi dinara a izdaci 337 milijardi, tako da je deficit bio 55,3 milijarde dinara
Zakon o informisanju
Vlast i mediji – Vesele devedesete
Vladajuća koalicija se dovela u paradoksalnu situaciju u kojoj je Socijalistička partija Srbije, poznata po gušenju medija tokom devedesetih, preuzela ulogu zaštitnika medija i medijskih sloboda?! Socijalisti Ivice Dačića odbili su, naime, da na sednici vlade podrže Predlog izmena Zakona (iza kojih stoji Ministarstvo kulture) "jer ne žele da budu optuženi da rade isto ono što su radili u prošlosti". Šlag na tortu svakako su bile Vučićeve ocene da je novi zakon gori čak i od njegovog, po zlu zapamćenog zakona iz 1998. godine
Intervju – Pamela Anderson
Balkanski investitor
Svaki komad zemlje i nekretninu kupila sam zato što mi se iskreno dopala, bez ikakve ideje o materijalnoj vrednosti onoga što kupujem
Slavni u akciji
Zvezde, sponzori i male države
Humanitarni aktivizam postao je opšte mesto svetskog džet-seta. U albumima bogatih i slavnih neizbežne su fotografije s izgladnelom decom, obolelima od side, izbeglicama, zlostavljanim ženama, a svako ko je poznat ili to želi da postane, obavezno mora i da se zalaže za rešavanje ovog ili onog problema. Pitanje je, međutim, šta je to što bogate i slavne inspiriše da budu aktivni, kao i da li taj njihov aktivizam ima ikakve efekte
Srpsko-hrvatski odnosi
Dekosovizacija i depiranizacija
Po hiljaditi put u proteklih desetak godina, od odlaska Slobodana Miloševića i Franje Tuđmana, mora se konstatovati da se Hrvatska i Srbija ponašaju kao da su ostrva daleko jedno od drugog i da su dobri pomaci u međusobnim odnosima uglavnom zabeleženi kao ekscesi
Afera Indeks
Pravo i pravda na fakultetski način
Uoči sednice Saveta fakulteta na kojoj je Predrag Stojanović, optužen u aferi Indeks, izabran za vršioca dužnosti dekana, ostavku na članstvo u ovom telu podneo je profesor Zoran Ponjavić, inače prorektor za nastavu Univerziteta u Kragujevcu. Nakon njega, ostavku na mesto predsednika i člana Saveta Pravnog fakulteta podnela je profesorka Snežana Soković, a profesor Branislav Simonović na sve funkcije na fakultetu, osim predavačke. Tako je, formalno gledano, Stojanović izabran za dekana bez ijednog glasa protiv, a profesori koji su umešani u aferu Indeks nesmetano su preuzeli Pravni u Kragujevcu
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina (3)
Odgovori čitalaca »Vremena«
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. U ovom broju objavljujemo odgovore o uzrocima raspada SFRJ Monike Alovjanović, koja je diplomirala na Fakultetu političkih nauka, Ivana Jovanovića, Marka Dragićevića, kao i Milana Marinkovića i Dušana Ralevića, koji prizivaju i lična sećanja na taj period (priredio: M. M.)
Dobrovoljci za velike poslove
Besplatno nasmejano lice Srbije
Završene su 25. letnje jubilarne univerzitetske igre. Broju od 19 medalja koje su osvojili sportisti iz Srbije, dodaje se još jedna, ona za organizaciju. Šta kažu neki od 10.000 volontera koji su zaslužni što je cela manifestacija prošla "gotovo bez greške"
Intervju – Predrag Marić, načelnik Službe za vanredne situacije Ministarstva unutrašnjih poslova
Biće sve više vanrednih situacija
"Četiri najvažnija rizika po bezbednost građana Evrope pa i građana Srbije jesu požari, poplave, zemljotresi i terorizam. Iako ima ko se tim problemima bavi, još se ne razmišlja o organizovanom odgovoru države na efekte terorističkih akata, koji predstavljaju vanrednu situaciju i koji podrazumevaju planiranu koordinaciju, sadejstvo više ministarstava, više službi, od PTT-a, preko službe hitne pomoći do vatrogasaca i svega ostalog"
Polemika – "Novinari svedoci i novinari saradnici",
Vojin Dimitrijević, "Vreme" br. 966 od 9. jula 2009
Sudovi političke volje
Dimitrijević pita i zašto se "gradim nevešta" govoreći o "autoru" tog članka, umesto o "autorima", kao što on čini. Veli da i ja, kao i on, i mnogi drugi, "osnovano sumnjamo" da je ovaj prilog imao više od jednog pisce i inspiratora
Novopazarska preregistracija
Bez Sandžaka nema cirkusa
Maltretiranje građana Novog Pazara oko preregistracije vozila odlaskom u carinske ispostave u Užice, Kraljevo i Lapovo zamenilo je maltretiranje na sopstvenoj carini
Rat "Kurira" i B92
Utaja poreza i druge priče
Ko je kome dužan i koliko, ko kome preti i zašto, kolika je snaga istraživačkog novinarstva i šta je o odnosu medija i politike naučio Ivica Dačić
Slučaj Žarka Lauševića
Više od bekstva
Da nije bio glumac, ne bi ga bilo na bini JDP-a u maju 1990; da nije bio glumac, ne bi se na njega bacili Gavrilovićevi besni patrioti, teško da bi ga povredili toliko da bude prinuđen da kupi pištolj; da nije bio glumac, teško da bi ga u Podgorici bilo ko provocirao na način kako ga je provocirao; da nije bio glumac, teško da bi četiri puta sedeo na optuženičkoj klupi, teško da bi bežao čitavog života
Intervju – Muhamed el Baradej, generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA)
Kako skrenuti s kursa samouništenja
"Tokom dvanaest godina vođenja agencije video sam sistem koji ima dvostruke standarde, koji nije održiv i koji bi sasvim lako mogao da uništi svet kakav poznajemo. Devet nuklearnih sila poseduje nuklearno oružje, dok svim ostalim zemljama govore: ‘To je opasno, nemojte da ga dirate’"
Portret savremenika – Slavica Đukić-Dejanović,
predsednica Skupštine Srbije
Lekar bez granica
"U poslaničkim klupama sede mentalno zdrave osobe koje nemaju psihozu"
Polemika – Povodom "Netačnih navoda
profesora Dimitrijevića" Ljiljane Smajlović,
"Vreme" br. 965 od 2. jula 2009.
Novinari svedocii novinari saradnici
Iz ličnog ugla
Pogubna kultura zaborava
"Bilo bi previše nejasnoća kada istina ne bi imala vidljivih oznaka", rekao je francuski filozof Paskal (1623–1662). I posle četiri veka ova misao nas kristalno jasno podseća da se istina ne da sakriti, uvek ostavlja trag i pre ili kasnije savremenici ili potomci otkriće je, sagledati, i po njoj suditi o našim delima i nama samima
Pitanje hleba
Država na zelenom tržištu
Zašto je Ministarstvo poljoprivrede zatražilo od Komisije za zaštitu konkurencije da ispita postojanje monopola kupaca pšenice
Radio programi za inostranstvo
Propaganda ili informisanje
Da li je globalno informisanje u svom savremenim tehnološkim formatima zapečatilo sudbinu kratkotalasnog radija i da li je koncepcija takvih programa zrela za ropotarnicu istorije
Godinu dana srpske vlade
»Buđav ‘lebac«na rođendanskoj trpezi
Srpska vlada je daleko od realizacije svojih izvornih obećanja; ona nije našla rešenje teške zagonetke aktuelne svetske krize, ali jedno je uspela – izbegla je slom, paniku, masovnija bankrotstva
Na licu mesta – Veliki transport
Avion bez voznog reda
Očekivanje da će junice išetati iz aviona na pistu u pratnji stjuardesa ispostavilo se kao preslobodoumno, pre svega jer je džambo-džet visok avion, a i zato što se stoka prevozi u sanducima, gusto napakovana da se ni mrdnuti ne može, u ovom slučaju po pet junica u jednom sanduku
Smrt u vojsci
Zašto padaju srpski avioni
Državne i vojne vlasti dužne su javnosti bar tri odgovora. Prvo: kako je moguće da u pripremama za aeromiting poginu dva pilota za godinu dana. Drugo: kako je moguće da se smatra da je dvadeset sati naleta godišnje dovoljno za složene figure na MIG-29. I treće: kako je moguće da su svi avioni koji su pali navodno remontovani
Trgovina ljudima
U raljama suda
Trgovina ljudima odjednom je postala hit tema, samo što u svemu tome ipak postoji veliki nesporazum: između naše borbe i uspeha i ocene koju dobijamo iz sveta
Glas naroda – Dvadeset pitanja o dvadeset Miloševićevih godina
– odgovori čitalaca "Vremena" (2)
Njegova politika je bila odraz onoga što smo mi želeli, a ni mi nismo znali šta hoćemo
Na pitanja o naših dvadeset izgubljenih godina ("Vreme" br. 964, 25. jun 2009), postavljenih povodom dvadesete godišnjice mitinga na Gazimestanu 1989, na kome je Slobodan Milošević ustoličen za nacionalnog vožda, većina čitalaca "Vremena" koji su se odazvali na tu anketu, upušta se u detaljnu i veoma uravnoteženu analizu uzroka tog sunovrata. Odgovore koje ne objavimo u štampanom, dostupni su u našem elektronskom izdanju. Od mnogih obimnih pisama koja su stigla u redakciju, u prethodnom broju smo objavili delove dirljivog dnevnika naše čitateljke Kose Pakuševskij – o danima koji teku i nose strepnje, rastanke, bolesti, oskudicu i poneku radost u smutnim vremenima; i beleške Gorana Vladisavljevića – o tome kako je njegov otac jednom, 1987, došao kući sa posla i rekao: "Sutra vozim Slobodana Miloševića u Grčku!" U ovom broju objavljujemo odgovore Milana Dinića (23 godine), studenta četvrte godine politikologije na Fakultetu političkih nauka, koji, zbirno, čine celovit esej o tom, ali i o sadašnjem vremenu. (Priredio: M. M.)
Kostolac
Mesto gde nastaje struja
Elektroenergetska postrojenja Elektroprivrede Srbije u Kostolcu u poslednje tri godine doživljavaju pravu renesansu. U privrednom društvu "Termoelektrane i kopovi Kostolac" godišnje se ulaže više desetina miliona evra u modernizaciju i revitalizaciju proizvodnih kapaciteta. Zahvaljujući tome, u ovim pogonima na istoku Srbije, uz reku Mlavu, blizu njenog ušća u Dunav, povećan je nivo zaštite životne sredine, ali se stalno beleže i novi rekordi u proizvodnji – sada se ovde godišnje proizvodi oko sedam miliona tona uglja i oko pet milijardi kilovat-časova električne energije. Tako se, posle godina propadanja, Kostolac punom snagom vratio na mapu balkanskih proizvođača energije. Tradicija organizovane proizvodnje uglja u kostolačkom basenu izuzetno je duga – prva iskopavanja su počela još 1870. godine, dok se struja organizovano proizvodi od 1947. Danas privredno društvo "Termoelektrane i kopovi Kostolac" čine površinski kopovi Ćirikovac i Drmno, kao i blokovi termoelektrana Kostolac A u gradu i Kostolac B kod sela Drmna, ukupne instalisane snage od 921 megavat
