Šest dana posle tramvajske nesreće, GSP Beograd još jednom saopštava da je kriv vozač. Da li je reč o pokušaju ispiranja odgovornosti
Kao „apsolutno preuranjen zaključak i pokušaj ispiranja odgovornosti rukovodstva GSP-a”, Ivan Banković iz Sindikata Centar GSP-a Beograd ocenjuje novo saopštenje ovog preduzeća o tramvajskoj nesreći koja se prošle sedmice dogodila u prestonici.
GSP Beograd saopštio je da su nadležne stručne službe završile analizu stanja vozila i tramvajske infrastrukture na mestu iskliznuća tramvaja na liniji 5, koje se dogodilo 25. maja na raskrsnici Ulica cara Dušana i Knićaninove, te da je za incident odgovoran isključivo vozač tramvaja.
„Na osnovu izvršenih pregleda, kontrola i dostavljenih izveštaja, nesporno je utvrđeno da tramvajska infrastruktura nije bila uzrok iskliznuća tramvaja. Potvrđeno je da je skretnica na mestu događaja bila mehanički ispravna i funkcionalna, kao i da na koloseku i drugim elementima infrastrukture nisu utvrđeni nedostaci koji bi mogli dovesti do nastanka ovakvog događaja”, navodi se u saopštenju.
Iz GSP-a dodaju da je tramvaj prošao tehnički pregled u noći pre nesreće.
„Nakon okončanih analiza stanja infrastrukture, vozila i prikupljenih relevantnih podataka, utvrđeno je da su okolnosti ovog događaja povezane sa ljudskim faktorom, odnosno postupanjem prilikom prolaska vozila kroz skretničko područje. Prema podacima iz informacionog sistema za praćenje kretanja vozila, tramvaj se u trenutku nailaska na skretnicu kretao brzinom od 28 kilometara na čas, što je gotovo tri puta više od maksimalno dozvoljene brzine od 10 kilometara na čas”, saopštio je GSP.
U saopštenju se navodi i da propisi predviđaju obavezu vizuelne provere položaja skretnice neposredno pre prolaska vozila, kao i da će sve okolnosti događaja biti konačno utvrđene u okviru nadležnih postupaka.
Ivan Banković smatra da su zaključci GSP-a preuranjeni.
„Ovo je apsolutno preuranjeno i predstavlja pokušaj ispiranja odgovornosti rukovodstva GSP-a, pre svega izvršnog direktora za elektro podsistem Gorana Manojlovića, koji je odgovoran za stanje tramvajske i elektro infrastrukture u Gradskom saobraćajnom preduzeću”, kaže Banković za „Vreme”.
Komentarišući navode o brzini kretanja tramvaja, on tvrdi da se oni zasnivaju na podacima GPS sistema, koji, prema njegovim rečima, ne mogu biti relevantan dokaz.
„To je GPS sistem koji na svakih 30 sekundi šalje podatke o kretanju vozila. Takvi podaci ne mogu biti merodavni na sudu. U samom tramvaju morate da imate uređaj koji vozaču pokazuje trenutnu brzinu kretanja. Na velikom broju tramvaja, naročito starije generacije, ti uređaji nisu ispravni, pa vozači praktično ne znaju kojom se brzinom kreću. Ukoliko bi došlo do bilo kakve sankcije za vozačicu, to bi palo na sudu”, kaže Banković.
On ukazuje i na neuobičajenu brzinu kojom je sačinjen izveštaj o nesreći.
„Nikada se nije dogodilo da komisija za vanredne događaje GSP-a za svega nekoliko dana dostavi izveštaj menadžmentu preduzeća. Takvi postupci su uglavnom trajali mesecima. Sve mi ukazuje na pokušaj prebacivanja odgovornosti. Tražićemo kompletnu dokumentaciju kako bismo videli sve detalje i ko je potpisao ovakav izveštaj”, dodaje Banković.
Tramvaj na liniji 5 iskočio je iz šina na uglu Ulica cara Dušana i Knićaninove 25. maja i udario u zgradu na Dorćolu.
Univerzitetski klinički centar Srbije saopštio je da je u Urgentnom centru pregledan ukupno 21 pacijent, dok je dvoje dece prevezeno u Univerzitetsku dečju kliniku u Tiršovoj.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu naložilo je hitan tehnički pregled tramvaja. Neposredno nakon nesreće, GSP je tada saopštio da „prema preliminarnim informacijama i dosadašnjim saznanjima postoje indicije da bi jedan od mogućih uzroka događaja mogao biti ljudski faktor, odnosno neprilagođena brzina kretanja vozila prilikom prolaska kroz skretnicu, kao i provera položaja same skretnice”.
Sada je krivica opet prebačena na vozača tramvaja.
Šapić ćuti posle tramvajske nesreće, niko nije podneo ostavku
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Nakon pojave AI spikera na televiziji „Hepi“ postavlja se pitanje da li će ovo biti budućnost televizijskog izveštavanja ili je u pitanju obična prevara. Kako gledaoci mogu da prepoznaju voditelje koji su roboti, proizvodi veštačke inteligencije?
Udruženje novinara Srbije upozorava da Happy TV nije obavestila publiku da su spikeri Bojana Filipović i Marko Popović koji čitaju vesti, proizvod veštačke inteligencije, što je protiv zakona
Eksperti UN nisu bili zadovoljni odgovorom Srbije u vezi sa „zvučnim topom“ i smatraju ga nedovoljnim za razjašnjenje događaja od 15. marta, podseća Pokret Kreni-promeni
„Javne izjave državnih funkcionera ne smeju stvarati utisak da je o nečijoj krivici unapred odlučeno“, navodi grupa sudija i tužilaca „Odbrana struke“ povodom izjava tužioca Miodraga Markovića
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je nekadašnjem šefu beogradske policije Veselinu Miliću ugrožena bezbednost
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Što treba znati o Vučićevoj najavi ostavke? Zašto neće sesti u fotelju koju mu greje Macut? I zbog čega mora da spoji predsedničke i parlamentarne izbore
Intervju: Radovan Lazić, tužilac
Kako je kontaminiran slučaj Veselina Milića Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
