Vreme

Tri godine Cvetkovićeve vlade

Defanziva i njen umetnički dojam

Vladi Srbije najviše se zamera nedostatak "vođstva" u nesigurnom vremenu, koje je baš to najviše tražilo. Istina, čini se da je predsednik Republike Boris Tadić u proteklom trogodišnjem razdoblju upravo tražio nešto suprotno, da Vlada uspešno, ali ćutke obavlja poslove, a da on brine o "vođstvu" – što nije ispalo dobro ni za njega, ni za Vladu

Lik i delo

Aleksandar Šapić

Predsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Beograda

Nacionalni geni

Poreklo Srba i ostalih

Mada ima nečeg nepristojnog u prebiranju po poreklu bilo koje nacije, već dva veka to je prvorazredno političko pitanje koje ima više nego dramatične efekte na društvo, ali na koje naučnici samo retko sa uspehom odgovaraju. Tako i novija genetička istraživanja prilično jasno oslikavaju poreklo Srba kao većinskog naroda u Republici Srbiji, ali ti odgovori nisu baš oni koji su mogli biti očekivani

Udžbenici za reviziju

Ko je ovde normalan

Ni posle dve decenije nakon odluke Svetske zdravstvene organizacije da homoseksualnost nije zdravstveni poremećaj u Srbiji se svest nije bitno promenila. Čak se čini da su predrasude sve dublje, dok je sistem obrazovanja ostao ukopan, nepromenjen i kao naručen za stvaranje netolerantne atmosfere

Srebrenica 1995–2011.

Pomen i poruke

Komemoracija žrtvama Srebrenice još jednom je nekima poslužila kao politička platforma

Žetva 2011.

Uvreda za pamet i žito

Ako je do boga, dosta je: jesen je bila blaga pa su i okasneli stigli da poseju, zima je bila baš kako treba – sa snegom u mrazne dane da mlada biljka ne izmrzne, kiša je padala baš kad treba da se zrno nalije, udario je i grad baš kad treba – tek da ne bude da ga nije bilo, a kad je žito dozrelo, udarila je vrućina, baš kako treba. Sve je baš kako treba, samo da se akteri, ratari, mlinari, trgovci i država dogovore kako berićet da podele i da puk obaveste koliko će koštati hleb njihov nasušni

Kultura sećanja – Draško Gagović (1961–2001)

Fotograf surovog vremena

Ukidanje poslaničkih imuniteta

Dozvola za šamaranje

Odluka Administrativnog odbora omogućila je da krivično odgovaraju poslanici koji su fizički nastali na neistomišljenike, primali mito ili falsifikovali dokumenta ukoliko im, pre nego što se dočeka njena potvrda u parlamentu, ne presude građani na izborima

Sedamdeset godina od ustanka protiv okupatora

Zašto Srbija nema antifašistički praznik

U Srbiji je reč o težnji da se antifašizam isticanjem doprinosa četničkog pokreta učini nacionalnijim, srpskim. Uz to se neretko, putem anti-antifašizma, javljaju pokušaji rehabilitacije čak i otvorenih fašista. Na nekadašnjim i sadašnjim praznicima stare i novih država prelama se isti problem kao i u slučaju udžbenika istorije, ali i dnevno-političkih događaja i, uopšte, svega što ima veze sa prošlošću prema kojoj se proizvoljno određujemo, uzimajući od nje šta nam u kom trenutku odgovara

Slučaj Paravinja

Zločini i privilegije

Neverovatna je stvarnost u kojoj osuđeni silovatelj bez problema iz Srbije odlazi u Hrvatsku i mirno živi i radi, a da ga niko ništa ne pita. Neverovatno je i to da osoba protiv koje postoji Interpolova poternica dobija stalni boravak u Sloveniji uprkos strogoći koju tamošnja policija primenjuje na normalne i poštene građane koji traže boravak u toj zemlji. Neverovatno je i da je Paravinja u Hrvatskoj tako lako regulisao svoje dokumente, a poznata je "srdačnost" hrvatske policijske administracije u tom smislu

Spomenici socijalizma i NOB-a

Tito u podrumu Akademije

Više desetina hiljada turista koji svake godine dođu u Beograd kako bi se upoznali sa intrigantnom baštinom NOB-a i na njoj izrasle socijalističke Jugoslavije, sa lakoćom će u nekadašnjoj Titovoj prestonici pronaći spomenik autokrati iz Azerbejdžana, Gajdaru Alijevu, koji je podignut u nedavno obnovljenom parku Tašmajdan. Gde se danas nalaze i u kakvom su stanju spomenici Titove Jugoslavije

Intervju – Nataša Kandić, direktorka Centra za humanitarno pravo

Bitka za činjenice

Nataša Kandić odgovara na optužbe da je privatizovala projekat Inicijativa za REKOM i nenamenski potrošila novac, kao i da je projekat antiustavan i uvredljiv po žrtve ratnih zločina

Srpska pravoslavna crkva u regionu

Slučajevi, zakoni i njihova tumačenja

Kada je reč o položaju Srpske pravoslavne crkve u bivšim jugoslovenskim republikama, postoje različiti problemi koji utiču na njen i život vernika: negde je položaj SPC-a bolji nego ranije, negde je nezapamćeno loš, kao prethodnih nedelja u Crnoj Gori. No osim tih, nametnutih teškoća postoje i ona unutrašnja pitanja, kao što je ponašanje pojedinih crkvenih velikodostojnika, koja uporno ostaju otvorena

Zaboravljena antifašistička tradicija

Borba za slobodu i pravdu

Početkom septembra ustanici su oslobodili skoro polovinu Srbije, maltene od predgrađa Beograda do Užica, sa velikim gradovima kao što su Užice, Čačak, Gornji Milanovac. Nešto kasnije, oslobođena je i velika teritorija u jugoistočnoj i istočnoj Srbiji. Ovo je bila prva slobodna teritorija u Evropi, a taj oslobodilački podvig prevazilazi poduhvate drugde u Evropi

Povratak u bolju prošlost

Vaskrs omladinskih radnih akcija

"Za koga? – Za Tita! Za koga? – Za Partiju! Tito–Partija, omladina–akcijaaaaa..."

Ratni zločini

Sisački dosije mraka

U subotu, 23. novembra 1991, na vrata inženjera Damjana Žilića zakucala je grupa njegovih poznanika. Pozvali ga na svadbu. Umesto na svadbu, odveden je na smetlište i ubijen udarcem maljem u glavu. Idućega dana, Sava je izbacila njegovo telo. Nekoliko dana potom, identifikovane su njegove ubice: radnici sisačke Rafinerije, koji su obukli vojne uniforme. Dobili su zadatak da ubiju inženjera Žilića, izjavili su pred istražnim sudijom, a drugooptuženi Šarić je na pitanje zašto je učestvovao u njegovom ubistvu rekao: "Mi u Sisku tako radimo"

Ko je Vladimir Milanković

Gospodar života i smrti, Legijin ortak

Čim su "noć i magla" počele da gutaju Srbe iz Siska, tiho, ali efikasno, svima je bilo jasno da Milanković i ti njegovi nekakvi "Vukovi iz Jodna" stoje iza toga. Nije tu trebalo mnogo pameti: svi su znali odmah i ćutali su, zastrašeni s dobrim razlogom

Pronađeno pozorište

Turneja po Kosovu

Medijska slika i stereotipi

Srbija u ogledalu Ejmi Vajnhaus

Razmeri halabuke koji su se digli oko jednog koncerta i jedne humorističke emisije, kao i jezik koji ovdašnji mediji koriste u izveštavanju na ovu temu prilično su provincijalni. Sve i da se Ejmi mane "supstanci" i otpeva Hajde, Jano na Kalemegdanu, a Čelsi se izvini i dođe, nevažno da li na Egzit ili Guču, i provede se kao nikad u životu, težak vonj bizarnosti i teške osrednjosti ostaje u vazduhu

Grčka i kriza evrozone

Odisej u trezoru

Dok Atinu blokira novi štrajk i trese dužnička groznica, u zapadnom javnom mnjenju raste zabrinutost za sudbinu evropske monetarne unije. "Sobarica se opire, šta ćemo sad?" Da li Evropljani, građani i političari, još uvek žele istorijski projekat Evropske unije

Lični stav – Nauka, javno mnjenje i zakonodavac

Genetika na optuženičkoj klupi

Govori se o "Frankenštajnovoj hrani", o tome da se "naučnici opasno igraju Boga" – da li smo svedoci neosnovane satanizacije kompletne tehnologije genetičke modifikacije? Gde su granice razumne predostrožnosti? Zašto su naši zakonodavci rigidniji od evropskih kad su u pitanju genetički modifikovane biljke

Identifikacija posmrtnih ostataka sa Ade

Pepeo pod nogama

Dok Vojislav Mihailović izbegava DNK analizu koja bi utvrdila da li je pronađen grob njegovog dede Dragoljuba Mihailovića, državne komisije ne traže telo osuđenog zločinca, već navodnog antifašiste koga su se odrekli svi oni koji su pobedili fašizam

Od sunca struja

Zelena vrata budućnosti

Tehnički iskoristiv energetski potencijal obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji procenjen je na preko 4,3 miliona tona ekvivalentne nafte (ten) godišnje, od čega se oko 2,7 miliona godišnje nalazi u biomasi, 0,6 miliona u neiskorišćenom hidropotencijalu, 0,2 miliona u postojećim geotermalnim izvorima, 0,2 miliona u energiji vetra i 0,6 miliona tona ekvivalentne nafte godišnje u mogućem iskorišćenju sunčevog zračenja