Gaza
Bliskoistočni geto
Pored klanovskih i političkih neslaganja, Palestina se na kraju podelila i teritorijalno – sa Hamasom u Gazi i Fatahom na Zapadnoj obali
Rusija
Upotreba mrtvih novinara
Ruske vlasti tvrde da su otkrile ubice novinarke Ane Politkovskaje, ali im zasad malo ko veruje
Španske aktuelnosti
Virus separatizma
Dok ETA obnovom terorističkih aktivnosti reklamira "nezavisnu Baskiju", katalonski independisti bore se za ostvarenje svog cilja političkim sredstvima
Italijanski obračun u Nemačkoj
Kvadratura mafijaškog kruga
Za razliku od sicilijanske Koza nostre, Ndrangeta je verna tradiciji. Za razliku od ostalih italijanskih kriminalnih mreža, njeni pripadnici retko dospevaju iza rešetaka
Sto Sarkozijevih dana
Predsednik u hiperakciji
Mnogi analitičari u njemu vide francusku verziju Blera, koji je neskriveni Sarkozijev uzor. "Bler, ali na spidu", glasio je jedan komentar
Katastrofalni požari u Grčkoj
Vatreni had
Požari su izazvali pravu ekološku katastrofu. Prema procenama eksperata, preostale šumske oblasti pretvorene su u pepeo i ekološke posledice su kobne. "Ovo je ogromna ekološka šteta", izjavila je Teodata Nantsu, iz svetskog udruženja ekologa. "Imamo eksplozivnu kombinaciju nepovoljnih vremenskih uslova, šume sa veoma suvim drvećem i jak vetar u poslednje dve nedelje. To je recept da se spali cela zemlja"
Arkadij Gajdamak, ličnost
Kandidat sa poternice
Arkadij Gajdamak, ruski Jevrejin, sa novoosnovanom partijom Socijalna pravda preti da poremeti ravnotežu na izraelskoj političkoj sceni
Korejsko poluostrvo
Samit dva sveta
Dugo očekivani, a drugi u istoriji, samit lidera dve tehnički još uvek zaraćene Koreje – azijska tema broj jedan u svetu – koji je najavljen za kraj avgusta, odložen je za jesen zbog velikih poplava koje su zahvatile Severnu Koreju
Izbori u bivšim sovjetskim republikama
Avgustovska izborna groznica
Dok je ukrajinska predizborna politička scena gotovo jednako podeljena između "narandžastih" i "proruskih" snaga, liberalna demokratija u Kazahstanu pretvorila se – kao u vreme Sovjetskog Saveza – u jednopartijski sistem
Islamski skup u Indoneziji
Radikalno mirno
Hizb ut-Tahrir (Partija oslobođenja) važi za globalnu panislamističku organizaciju, koja predstavništva i ćelije ima u četrdesetak zemalja, od Amerike do Indonezije
Kriza u Pakistanu
Ljuljanje predsedničke stolice
U državi gde nasilje postaje svakodnevica i haos se preteći nazire iza horizonta, u kojoj dve trećine stanovnika živi sa dva dolara dnevno, verbalna ekvilibristika ne može nikoga održati na vlasti
Rusija i bivše sovjetske republike
Brat, saveznik i neprijatelj
Na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza kvalitet međususedskih odnosa najviše zavisi od toga koliko je ko blizak sa Moskvom ili sa Vašingtonom
Ujedinjene nacije i Sudan
Tračak nade za Darfur
Sudanske vlasti i predsednik Omar al Bašir dugo su odbijali da prihvate mirovnu misiju UN-a, uglavnom pod izgovorima da je u pitanju unutrašnji problem Sudana, da su UN produžena ruka Izraela i SAD itd. Izaslanici, posrednici i pregovarači koji su na rešenju problema Darfura radili pod okriljem svetske organizacije često su proterivani iz zemlje, dok su za njihove glave raspisivane ucene
Rusija i Arktik
Najhladniji rat
Ruska ekspedicija postavila je zastavu na Severnom polu, isto onako kao što to povremeno čine ekspedicije SAD, Kanade, Danske i Norveške – države između kojih ne postoji nesporna pravna podela Arktika
Medijska prodaja koja je uzbudila Ameriku
Na udaru niskih strasti
Saga o Benkroftovima, koji su bili nepoznanica i zaposlenima u medijima koje su posedovali sve dok se nisu našli u središtu pažnje ovog leta, nesumnjivo pruža prvoklasan materijal za neku sapunicu ili makar knjigu. Mardok, u čijem se vlasništvu osim londonskog "Tajmsa" nalazi više tabloida, te TV stanica Foks, istoimeni filmski studio i izdavačka kuća "Harper Kolins", može im i u tome pomoći, pod uslovom da požele da prodaju prava za svoju priču. Sva je prilika, međutim, da će se Benkroftovi vratiti u anonimnost iz koje su nakratko izronili. Mnogo je veća zagonetka sam Mardok, čije je poslovno umeće u potpunosti došlo do izražaja tokom ovog manevra
Bliski istok
Nezgodan trenutak za mir
Samo dan uoči njihove posete, u bliskoistočnoj diplomatiji debitovao je i bivši britanski premijer Toni Bler, ovoga puta kao specijalni mirovni posrednik kvarteta (SAD, EU, UN i Rusija)
Amerika
Žena na kormilu
Da li je knjiga poznatog novinara Karla Bernštajna o Hilari Rodam-Klinton prva prava biografija o kontroverznoj političarki
Međunarodni terorizam
Al kaida ponovo preti
Treba naglasiti i to da se Al kaida umnogome promenila od 11. septembra 2001. godine. Ne samo što je postala manje centralizovana već je (zahvaljujući i ratu u Iraku) dobila nove mogućnosti i izgovore da proširi regrutovanje novih kadrova. Mnogi teroristi su stekli borbeno iskustvo u Iraku i vratili se u svoje zemlje, gde imaju nameru da to iskustvo primene i prenesu ga drugima. Razvoj interneta pružilo je Al kaidi i talibanima neslućene mogućnosti da šire svoju ideologiju, tako da se Al kaida pretvorila u jednu vrstu "terorističke franšize", jedne labave mreže čije delove je teško uočiti, a kamoli neutralisati. Sve to povećava rizik da neki od napada uspe. "Tačno je da su britanske službe učinile mnogo toga da otkriju i spreče nove napade, ali kada je reč o napadima s kraja juna, moramo priznati da su napadi u Londonu propali zbog grešaka terorista u pravljenju auto-bombi, a u Glazgovu nas je od tragedije spasla čista sreća, da se u trenutku udara niko nije nalazio na samom ulazu u aerodrom", objašnjava Roj Rem, bivši komandant specijalnih operacija Skotland jarda
Pakistan na raskrsnici
Senka Crvene džamije
Broj mrtvih u sukobima i samoubilačkim napadima posle osvajanja džamije prešao je tri stotine. Takav talas samoubilačkih napada u Pakistanu nije do sada zabeležen. Očigledno je da se irački recept korišćenja ogromnog broja bombaša samoubica prelio prvo u Avganistan, a sada i u Pakistan
Parlamentarni izbori u Turskoj
Premijeru i berzi na radost
Erdogan je ovom pobedom ostvario ono o čemu sanjaju svi političari, ali im to na demokratskim izborima gotovo nikad ne polazi za rukom – da drugi mandat osvoje ubedljivijom pobedom nego prvi
Britanija–Rusija
Špijuni, diplomate i – biznis
Nadležni ruski organi su celu priču u aferi oko ubistva radioaktivnim polonijumom 210 okrenuli naglavačke: po njima je pokojni Litvinjenko otrovao osumnjičenog Lugovoja! Sad je u pitanju dalji razvoj političkih ali i ekonomskih odnosa između dve zemlje
Ruski jezik i globalizacija
Ćirilica vs. raketni štit
Nedostatak jedinstvenih ideja u razvoju globalizacije je očigledan. Ekspanzija Rusije na međunarodnoj političkoj sceni nije stvorila autentičnu rusku ideologiju, niti povratila uticaj ruskog jezika. Istovremeno, militarizam Sjedinjenih Američkih Država rizikuje da izgubi moralno prvenstvo u svetu u širenju demokratije
Otvaranje dokumenata CIA
Špijunski dragulji
Odluka da "dragulje" prostre pred noge javnosti mnogi tumače kao pokušaj da se podvuče crta sa prošlošću, da CIA sama pokaže stid zbog prljavih poslova u koje je silom prilika bila uvučena. Ove povađene aveti i "kosturi iz ormana" svedoče i o paranoji jednog vremena, kada je bauk bio komunizam, a koja nije bila svojstvena samo jednom predsedniku
Zimska olimpijada u Sočiju
Slalom među palmama
Uloga predsednika Vladimira Putina, koji je pred članovima MOK-a prvi put javno progovorio na engleskom i francuskom, bila je nesumnjivo velika, ali je takođe neosporno da je kandidatura crnomorskog letovališta dobro argumentovana i još bolje predstavljena
Izbor "novih" svetskih čuda
Ko gubi ima pravo da se ljuti
Glasovima približno sto miliona ljudi izabrano je sedam novih svetskih čuda. Pošto stara uglavnom nisu očuvana, ideja o izboru novih, onih koja još opstaju, unapred je obećavala – kako u smislu zarade tako i u smislu privlačenja medijske pažnje. Ti ciljevi svakako su ispunjeni. Ostali u startu i nisu bili toliko bitni
Smena na izraelskom vrhu
Jastreb u golubijem perju
Za vreme svoje duge karijere u tri navrata nalazio se na mestu premijera, ali nikada nije bio direktno izabran na tu funkciju, već je izbore izgubio čak pet puta, i to uglavnom posle pokretanja mirovnih inicijativa
Evropska unija pred novim izazovom
Profesionalni optimizam
Sastanak na vrhu EU-a u Berlinu nesumnjivo je imao za cilj da omugući mehanizme za dodatno srastanje zemalja članica u jedinstveni evropski sistem, i to ne na neki grandiozan način, već naizgled "tehničkim" ugovorom. Londonski "Tajms" sporazum sumnjičavo naziva "početkom", a ne "krajem" procesa. Jer, tek kada se načelni dogovor političara stavi na papir, biće jasno da li je to što je predloženo neka vrsta evropskog ustava, koji se samo drugačije zove, i o kome građani treba da se izjasne na referendumu, ili je to, u suštini, samo tehnički ugovor prilagođavanja, o kome će se izjasniti parlamenti zemalja članica
