Državni vrh Kine protumačio je ovogodišnje nobelovsko mirovno krunisanje politički angažovanog profesora književnosti, pisca i pesnika Lju Sjaoboa (55) kao bezobrazno mešanje u unutrašnja pitanja zemlje, nesuvislu kritiku kineskog državnog ustrojstva, pravnog i svakog drugog poretka, kao poruku da Kina bezobzirno ugnjetava svoje građane koji drugačije misle.
Partijsko i državno rukovodstvo Kine davalo je saopštenja po principu da je „nečuveno“ da se odlikuje jedan „kriminalac“, te da je Nobelov komitet pregazio sopstvene principe. Nešto umereniji protesti vrteli su se oko pitanja zašto bi uopšte Nobelovu nagradu za mir dobio neko ko nikakve veze ni sa kakvim mirovnim akcijama imao nije, već se zalagao za praktikovanje demokratskih nasuprot totalitarnim vrednostima. Istom žestinom graknuli su i oni koji smatraju da je Sjaobo s punim pravom dobio Nobelovu nagradu, te da je svaka prigoda zgodna za veličanje ljudskih prava. Srbija se nemušto našla u vrtlogu svađe između Kine i Zapada.
Tada tridesettrogodišnji docent književnosti Lju Sjaobo vlastima je zapao za oko 1989. kada su na Trgu nebeskog mira tenkovi razbili studentske proteste. Bio je među poslednjima koji su do tog trenutka istrajali u štrajku glađu. Iste godine Nobelov komitet za mir odlikovao je dalaj lamu, 21 godinu kasnije odlikovan je Sjaobo. Reakcije Zapada i Kine tada i danas spadaju u deja vu. „Bili smo suviše hrabri i suviše samouvereni. Bili smo potpuno opijeni. Tako smo sasvim prevideli da su kineskoj realnosti nedostajali preduslovi, da se preko noći prevede u demokratsko društvo“, pisao je o tim događajima u knjizi Popular Protest and Political Culture in Modern China, u poglavlju pod nazivom „Ta sveta reč revolucija“.
Zalažući se vredno za demokratiju, slobodu i ljudska prava, Sjaobo je ubrzo postao perjanica kineskih disidenata. Vlasti su mu sistematski pretresale stan, zabranjivale objavljivanje njegovih spisa, slale ga u radne logore za prevaspitavanje i svako malo u zatvor – samo posle protesta 1989. zaglavio je dvadeset meseci. Ništa ga nije pokolebalo. Jednopartijski sistem kritikovao je kao uzrok nepravde, korupcije i drastičnih socijalnih razlika. „Zvaničnici ne dozvoljavaju otvorenu diskusiju, žrtve ne žele da se prisećaju, a progonitelji nisu spremni na pokajanje. (…) Cena ćutanja i laži pašće na pleća čitavog društva. Ako jedna generacija za drugom laže, laži će sve da razjedu. Kineski narod više neće znati šta je lična iskrenost, a šta istorijska istina, zato će stalno zloupotrebljavati istorijske prilike, ili ih prokockati i propuštati“, napisao je u cenzurisanom članku objavljenom na internetu 2006. povodom 40 godišnjice kulturne revolucije.
Internet je postao njegov glavni medijum. Objavio je onlajn preko 1500 članaka. Predavao je književnost, filozofiju i istoriju na univerzitetima u Pekingu i Dinu, bio je i gostujući docent u Norveškoj i SAD. Naravno da posle izvesnog vremena u Kini nije mogao da radi kao predavač. Uskoro mu je bilo zabranjeno i da objavljuje svoje rukopise. „Čak je i spominjanje mog imena zabranjeno u domaćim novinama, televizijskim programima i onim delovima interneta koji su dostupni kineskom narodu“, napisao je jednom prilikom Sjaobo.
Prošle godine je osuđen na zatvorsku kaznu od jedanaest godina, jer je bio saradnik na dokumentu pod nazivom „Čarta 08“ koji poziva na slobodu, zahteva višestranački sistem, slobodne izbore i preraspodelu vlasti, a koji predstavlja platformu za političke reforme u Kini. Taj manifest se orijentiše prema „Čarti 77“, pozivu disidenata u komunističkoj Čehoslovačkoj na borbu za demokratiju 1977. Tako je upravo bivši čehoslovački disident i kasniji predsednik Češke Vaclav Havel predložio Ljua za Nobelovu nagradu za mir. Kineska vlada je u „Čarti 08“ prepoznala podrivanje državnog sistema i do sada najteži Ljuov zločin. Suđenje je trajalo samo jedan dan, a u kaznu mu nije uračunato pola godine prethodnog pritvora.
Pored kritike političkog sistema, Lju je hvalio kinesku privrednu politiku. Takav stav stvorio mu je neprijatelje i na drugoj strani, među disidentima u egzilu, koji se zalažu za nasilnu promenu vlasti u Kini. Politbiro je pozive na mirne promene očigledno tumačio kao veću opasnost.
