PC Press – 200 brojeva
Sve je lako kad si mlad
Kako izgleda kratka istorija računarstva na ovim prostorima, može se pročitati u jubilarnom dvestotom broju "PC Pressa"
Jelena Genčić (1936–2013)
U čast vedrog duha
Iako je "Njujork tajms" konstatovao da je jedan od najuspešnijih teniskih trenera na svetu, ona se od toga nije obogatila, jer nikada nije naplaćivala treninge
Vuk Karadžić – Srpski papiri i saopštenja
Sumnjivo lice
"Otac srpske pismenosti cela života zavisan od neuka naroda i nepismenih gospodara – ima li strašnije sudbine?", napisao je Slobodan Selenić o Vuku. Pa još i oklevetan da je "špijun", "žbir", "uhoda", "pod avstrijskim uticajem". Vukov život i način razmišljanja bili su makar toliko moderni koliko je on modernizovao srpski jezik. A ako je pri tom uspevao da naplati svoje znanje o zemljama i narodima, pa šta?
Debata Savulesku vs Heris
Protiv greha i slobode
Nedavno su se u Beogradu susrela dva najveća svetska autoriteta u oblasti bioetike, a možda i dva međusobno najviše suprotstavljena savremena mislioca, Džulijan Savulesku i Džon Heris. U dinamičnoj debati o mogućnostima poboljšanja ljudi, ova dva engleska profesora suočila su se na najstarijem od svih frontova – na pitanju slobode
Vlast i diskriminacija
Nema leka za patnju
Nepostojanje zakonskih regulativa, kao i nerazumevanje od strane institucija i društva transseksualne osobe stavlja u marginalizovan i nevidljiv položaj. A može se desiti i da u zemlji Srbiji sud odobrava promenu pola i odlučuje o promeni dokumenata onima koji su ga promenili
Slučaj Anđeline Džoli
Bogatstvo, bolest i monopol
Za Anđelinu Džoli i njene istupe u javnosti to je uobičajeno, ali za teme koje se odnose na kancer i njegovu preventivu sasvim je neobično. Naslovne strane, blogovi koji je kritikuju, neverovatnih 1800 komentara onlajn čitalaca na veb-stranici "Njujork tajmsa", polemike na stranicama magazina i veb-sajtova, povećano interesovanje za testiranje na mutirani BRCA1 i BRCA2 gen... Rak dojke i načini preventive postali su preko noći svetska tema broj jedan
Informacione tehnologije
Ništa se neće dogoditi
"To je i povratak onog osećaja iz detinjstva da ste, kada pređete granice republika, i dalje u svojoj domovini. Domovina je tamo gde razumete tuđe reči i misli. Programeri moraju jedni druge jako dobro da razumeju"
Opažanje svemira
Osovina zla
Šta je tako strašno u dubinama svemira snimio novi Plankov kosmički teleskop
Prirodne lepote i šire
Čudo Dinarida
Probudite svoj istraživački duh i pronaći ćete impresivan, zapanjujući, prelepi komadić planete tu, u komšiluku. Otkrijte ono što je do danas za mnoge ostao neotkriveni svet…
Intervju – Sedrik Vilani, dobitnik Fildsove medalje
Paukova mreža entropije
"Procenjuje se da svake godine matematičari širom sveta dokažu oko 300.000 novih teorema. Kad sam bio mlad istraživač, nikad nisam mislio kako je moguće da dobijem Fildsovu medalju", kaže Sedrik Vilani, najuspešniji matematičar našeg doba
Iz knjige Naš brat – Život kapetana Flore Sends
Invazija, 1915.
Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku
Božiji zakonodavac
Mojsije i njegov faraon
Iako želimo da pođemo od pretpostavke da je Mojsije iz Starog zaveta istorijska ličnost, o njemu ne postoji nijedan siguran dokument, a pojavio se u relativno prosvećenoj, kulturnoj sredini, koja je ostavila brojne zapise, verodostojne podatke
