Koga nema bez njega se može, bar što se tiče televizije Pink. Odlazak Olivere Kovačević, autorke i voditeljke najgledanijeg srpskog političkog tok-šoua 2003. godine, vlasnik ružičaste televizije nije dočekao nespreman. Već 19. januara Željko Mitrović izvukao je najnoviji adut. U isto vreme i na istom mestu (ponedeljak u 22) startovala je ista/različita emisija pod radnim nazivom – „Zamka“. Premijera je, sudeći prema podacima AGB Stratedžik riserča, obećavala. Oko 855.000 gledalaca, tj. 12,1 odsto srpskog stanovništva, ne računajući, populaciju Kosova, dalo se „uhvatiti u zamku“, dok čak 2.030.000 njih nije odolelo a da, bar na minut, ne „snimi“ supstituciju legendarne „Klopke“.
Najnoviji politički tok-šou TV Pinka, nažalost, i ne može baš da se podiči naročitom originalnošću u koncepciji. I „Zamka“, dakle, ima tri gosta, koji su se svojevremeno na istoj adresi/kanalu batrgali u „Klopci“; i u „Zamci“ vidimo pun studio omladine (s tom razlikom što su u emisiji „prethodnici“ imali pravo da pitanjima učestvuju u polemikama i da ih pritom svi mili i dragi vide na televiziji, dok u novoj emisiji imaju funkciju statista koji zaaplaudiraju kad zatreba); i u „Zamci“ se, kao uostalom i u svim ostalim emisijama političke tematike, raspravlja o teškoćama konstituisanja vlade; i „Zamka“ na kraju, baš kao i „Klopka“ nekad, ima istog sponzora – Manual Co. Čak se i gostima ponekad omakne da se tokom izlaganja sa setom osvrnu na neko od svojih gostovanja „u ovoj istoj, pardon, onoj (istoj) emisiji“. Ono što „Zamka“ Tatjane Vidojević nudi kao novitet auditorijumu jeste prilika da njene goste u izvesnom trenutku pita narod, i to iz svoje fotelje, i to – uživo. Ovaj novitet, doduše, zahteva i pripravnost stanovnika Beograda (koji, za sada, jedino imaju privilegiju da na ovaj način učestvuju u emisiji ovakvog tipa), jer nikad se ne zna na čija će vrata zazvoniti ružičasti lutajući reporteri. Dakle, od Beograđana se ovim, gotovo antički demokratskim pristupom očekuje da ponedeljkom uveče u intervalu između 22 i 24 sata (jer sa Pinkovom šemom se nikad ne zna) budu adekvatno/pristojno odeveni i da im topli dom bude tip-top, bez obzira na to da li prate „najgledaniji TV“ ili ne. Još jedan (i poslednji) novitet pojavljuje se na samom kraju – gost gostiju. Nastupajući po sistemu „sve što znate o njima, a niste imali pred kim da ih pitate“, gost-iznenađenje uspeva da emisiji dâ završnicu bolje i od same voditeljke, koja je to džentlmentski i priznala.
Samo devet dana nakon emitovanja prve „Zamke“, pošto je, kako reče, „na TV Pinku dostigla određeni vrhunac“, Olivera Kovačević je, rešena da oseti „posebnu vrstu izazova“, iskoračila sa svojom emisijom korak dalje – na BK televiziju. Uprkos promeni ambijenta, „Olja Klopka“ je ostala dosledna svojoj recepturi. Verovatno „čarobne reči“ koje je, kako je izjavila u jednom intervjuu, „otkrila za buđenje uspavanih ličnosti“, podstiču gostujući trio i na nešto prisniju formu obraćanja, pa naši viđeniji političari konačno mogu da pokažu koliki su šereti. Posle oko 150 „instaliranih“ „Klopki“ nije ni čudo što je voditeljki, koja je ostala dosledna i svom opušteno-raspuštenom „scenskom pokretu“, postavljanje mamaca postalo uža specijalnost. Izvesne korekcije su, doduše, napravljene, pa tako više nismo u prilici da u najavi za „Klopka pitanja“ čujemo kloparanje njenih štikli dok izlazi iz kadra, već ćemo morati da se zadovoljimo manje inventivnim džinglovima.
Gledanost „Zamke“ se u međuvremenu svela na deset odsto. Drugu po redu emisiju 26. januara pratilo je oko 710.000 gledalaca (145.000 manje od auditorijuma posvećenog premijeri). Dva dana kasnije, prva BK „Klopka“ imala je u publici 715.000 ljudi. Sudeći po ovim brojkama, izgleda da je u „transferu godine“ tek za 0,1 odsto deblji kraj izvukao Željko Mitrović.
