Priče
Realnost postsocijalističkog udesa
Zoran Popnovakov, Aleksandar Tepić: Priče iz poštanske torbe, Dotkom – Nepolitikin zabavnik, Novi Sad 2020, 155 str.
In Memoriam – Miroslav Milović, filozof (1955 – 2021)
Pulsiranje izvan sistema
Milovića je obeležila sudbina Jugoslavije i nemogućnost da se ona pretvori u "zajednicu razlike", umesto u mnoštvo sukobljenih identitetskih politika koje su je odvele u rat i raspad
Filozofija
Fašizam iz budućnosti
Srđan Damnjanović, Rehabilitacija budućnosti,
Kulturni centar Vojvodine "Miloš Crnjanski", Novi Sad 2019.
Pozorište
Praznina koja (ne) zavodi
Ana Đorđević: Smrt gospodina Goluže;
režija Patrik Lazić; Pozorište mladih, Novi Sad
Primer ovdašnje prakse – Jedini izlaz
S viškom manjkavosti
Bioskop – Male stvari i Noćna smena
Kada želja kičmu lomi
Dva filma koja su se gotovo istovremeno našla u kino-ponudi Srbije, reklo bi se, dragovoljno upadaju u zamku uopštavanja, insistirajući na srednjačenju i stopostotno proverenim zahvatima kao prečici
Godišnjice – 40 godina ključnog albuma YU Novog talasa
Nova ploča – Paket aranžman
Povodom 40 godina izdavanja kompilacije Paket aranžman, objavljujemo redak dokument – dosad nepoznatu, anonimnu recenziju izašlu u malo poznatom fanzinu "Raison d’être", koji je tog februara 1981. u svega pet primeraka umnožila istoimena beogradska grupa (poslednji poznat sačuvan je u kolekciji Dejana Anastasijevića)
Roman
Danilo Kiš na jednom španskom drumu
Havijer Serkas: Kralj senki;
Arhipelag, Beograd 2020, prevod Biljana Isailović
Roman – Posle »Ninovanja« (3)
Ha! Ha! Reče komičar
Savo Stijepović: Prekrasne ruševine; Dereta, 2020
Film – Pejzaži otpora
Zašto i kako se (ne) odupiremo
Otresita starica seća se svoje revolucionarne mladosti, dana provedenih u partizanima u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata, kao i perioda života koji je protekao u logorima na Banjici i u Aušvicu
Intervju – Marta Popivoda i Ana Vujanović
Moramo biti partizanke
"Pošto smo se mi, mladi kulturni radnici, okupljali na nezavisnoj, levo orijentisanoj sceni, principi Sonjine priče su postali nešto što moramo ponovo da naučimo. To su: solidarnost, samoorganizacija, socijalna pravda, internacionalizam, antiimperijalizam… Tada je Marta odlučila da napravimo film"
Intervju – Nikola Vranjković, muzičar
Naš tunel nije iskopan do kraja
"Ne može niko da vam zabrani da pišete muziku i tekstove koji nude istinsku sliku stvarnosti. Pitanje je koliko nekoga to više uopšte interesuje da sluša, naročito mlađu publiku, i gde bi ona takvu muziku i mogla da čuje. Lično, jedino mogu da, sa manje ili više uspeha, pokušam da opišem neke delove ovog vremena, kao što sam i ranije činio, i dam svoj prikaz kako se odavno prevareni pojedinac oseća u njemu"
Izložbe
Senke i vedrina bezljudnih prizora
Luka Tripković, Studija slučaja, Umetnički prostor UIO, Beograd, od 14. do 30. januara 2021.
Filozofija
Čovek kao element strukture
Žil Delez, Po čemu se prepoznaje strukturalizam?,
Karpos, Loznica 2020, prevod Milica Rašić i Goran Bojović
Serije
Gradovi, ljudi i sloboda
Njujork i London, igrano i dokumentarno, juče i danas: u svakom slučaju, ovo su priče koje kroz pretežno queer oqueer ispituju granice slobode u našoj epohi
Roman – posle »Ninovanja« (2)
Profesor žudnje… za knjigama
Bojan Savić Ostojić, Ništa nije ničije, Kontrast, Beograd 2020.
In memoriam – Mira Furlan (Zagreb, FNRJ, 7. septembar 1955 – Los Anđeles, SAD, 20. januar 2021)
Mira, mera stvari
"Rekla je doć, ma je noć; ne ima cokula, crjevje je izula; bosa hode, drača bode; nijesam tvoja, sva sam moja; kako došao, tako pošao", reče Mira i okrete se...
Film – Još jedna tura i Krhotine žene
Ima li emancipacije putem bola
Dva aktuelna filma iza kojih u rediteljskom smislu stoje provereni i cenjeni filmski autori u očito dobroj pripovedačkoj i sveukupnoj stvaralačkoj formi
Roman – Finale »Ninovanja« (1)
Opsesivni posmatrač arbitara stvarnosti
Svetislav Basara: Kontraendorfin
(Laguna, Beograd, 2020)
Intervju – Igor Lečić, alias Milan Dog, multimedijalni umetnik
Treba nam »nekultura otpora«
"Nisam aktivista sa agendom, niti promovišem neku političku platformu. Trudim se da na duhovit način ukažem na nelogičnosti koje primećujem oko sebe. Osećam potrebu da se jasno odredim prema pojavama u društvu. Dajem sebi slobodu da koristim svoju slobodu"
Odlazak pesnika – Milutin Petrović (1941–2020)
Svet posle P.
Niko pre, niti posle Milutina Petrovića nije tako umetnički ubedljivo i sugestivno predstavio čin stvaranja kao iznad svega složen i tegoban telesni proces. A onaj završni proizvod čitavog tog procesa ovaj je pesnik, u verovatno najavangardnijem pesničkom gestu u celoj našoj posleratnoj poeziji, na kraju Promene, prikazao, i doslovno i preneseno, kao – govno!
