Teorija

26.oktobar 2022. Ivan Milenković

Rasprava o alatu

Dušan Marinković i Dušan Ristić: Igre opasnosti. Genealogija jedne biopolitičke kategorije Mediterran, Novi Sad, 2022.

Bioskop: Strahinja Banović

19.oktobar 2022. Đorđe Bajić

Kroz život sa srcem na dlanu

Gledaoci koji očekuju će Strahinja Banović doneti vernu adaptaciju Banović Strahinje – biće razočarani. Iz književnog predloška preuzete su samo pojedine narativne linije (kao što je, na primer, motiv “potrage za voljenom”). Nova vremena zahtevaju novi tip heroja, pa je samim Strahinjina transformacija bila neminovna kako bi priča delovala sveže u novom, savremenom kontekstu

Pozorište: Deca

12.oktobar 2022. Marina Milivojević Mađarev

Mistična snaga ljudskog glasa

Milena Marković je i dramska spisateljica, ali roman Deca bi veoma teško mogao biti dramska predstava. Iako u njemu ima jako mnogo ljudske drame, on je pre svega sazdan od emocija koje se valjaju i stižu do nas preko poezije. Zato je zaista pravi izbor da ovo, ako već treba da bude predstava, bude opera, jer je opera od svih izvođačkih vrsta najbliža poeziji

Bioskop: Trag divljači

12.oktobar 2022. Zoran Janković

Tragovi prošlosti i podosta ožiljaka

Trag divljači se ne samo u hronološkom aspektu svoje osnovne priče obraća zrelijoj publici. Mlađi naraštaji će imati poteškoća da prepoznaju njegov širi društveni okvir

Reizdanja: Haustor – Treći svijet

12.oktobar 2022. Dragan Ambrozić

A sad je ceo svet Treći

Ovog leta je na luksuznom vinilu reizdata jedna od najboljih ploča jugoslovenskog roka, koja već dugo očekuje zasluženu revalorizaciju. Kad je godine 1984. grupa Haustor izdala “Treći svijet”, new wave je već odavno prošao, a publika nije više marila za strepnje i nade te generacije, želela je više razbibrige. Neshvaćeno u svoje doba, ovo umetničko delo koje mitologizuje borbu potlačenih za slobodu – bilo kad i bilo gde, a naročito u bivšoj Jugoslaviji – stalno se vraćalo u modu, ostajući aktuelno sve do današnjih dana, nadahnjujući mnoge potonje grupe

Odlasci: Kornelije Kovač i Radko Polič

05.oktobar 2022. Zlatko Crnogorac

Moja generacija, četrdeset druge

Moglo bi se reći da su Kovač i Polič bili svojevrsni apatridi, više Jugosloveni kao odrednice jednog neprevaziđenog standarda i post festum kontinuiteta večnog u kolektivnoj podsvesti

56. Bitef (2)

05.oktobar 2022. Marina Milivojević Mađarev

Zaoštravanje i razvodnjavanje

Na kraju festivala ne možemo se oteti utisku da pozorište koje svodi svoja sredstva na minimum kako bi bilo što jasnije i ubojitije sebi samom vezuje ruke, te da najjači i najduži utisak ostavlja pozorište koje se vraća superiorno artikulisanoj umetničkoj formi

Retrospektivna izložba Mrđana Bajića, Muzej savremene umetnosti Beograd, 24. 9. 2022 – 23. 1. 2023.

28.septembar 2022. Danijela Purešević

Pouzdani nepouzdani pripovedač

Mrđan Bajić je jedan od najistaknutijih i najaktivnijih srpskih umetnika, značajne međunarodne reputacije i uzorne biografije, koju ispisuje u neuzornim, turbulentnim decenijama diskontinuiteta

Film: Sveta Petka – Krst u Pustinji

28.septembar 2022. Đorđe Bajić

Sve po kanonu

Iako u vizuelnom i zvučnom registru poseduje epski zamah koji opravdava trajanje od preko dva sata, ovo je suštinski jedan veoma kameran film, sporogoreći i atmosferičan, nema u njemu narativnog bogatstva

Knjige

21.septembar 2022. Božo Koprivica

Val i plam (2)

Na svakoj stranici iskrenost Punog meseca jer B.D. zna tajnu žeravice igre. Ucrtava svoje srebrne, bile putanje u morsku plavet, u nebesku pustoš. Piše i lice mora dodiruje. Zna drhteći od čuđenja istinu da izmisli. Narcis drskosti, lepe oholosti lebdi svakom stranicom romana

Pozorište: Car Edip

21.septembar 2022. Marina Milivojević Mađarev

Strahovi našeg sveta

Na prvi pogled moglo bi se pomisliti da je smeštanje radnje Cara Edipa u kafanu bljutava trivijalizacija. Međutim, u pozorištu je sve dozvoljeno ako se za to daju valjani razlozi. Taufer je želeo da njegov Car Edip bude istovremeno i svevremen i savremen

Žan-Lik Godar (1930–2022)

21.septembar 2022. Zoran Janković

Ledolomac na kraju puta

Teško da se može naći iole verziraniji i ambiociozniji filmofil koji će pokušati da opovrgne značaj ovog autora prevashodno u rastakanju onoga što iole savremeni film jeste i može da bude, sa tačke gledišta onih koji ga u ovim ili onim (studijskim, domaćinskim ili gerilskim, Godaru vidno dražim) uslovima stvaraju