Između dve ograde, između dva sveta, prolaz je moguć samo uz „čarobne reči“. Onaj unutar ograđenog prostora čuvaju policija i "ćaci obezbeđenje"
Pionirski park i plato ispred Narodne skupštine omeđeni su aluminijumskom ogradom premazanom masnim slojem nepoznatog porekla.
Dva reda barijera razdvajaju dve stvarnosti: one koji podržavaju aktuelni režim i one koji mu se protive, slučajne prolaznike koji žele samo da pređu do Bulevara kralja Aleksandra i turiste koji pokušavaju da fotografišu čitav nestvaran prizor.
Prilaz Skupštini više nije slobodan. Na jedinom uskom prolazu u Ćacilend, između dve ograde, stoji mladić u sivoj jakni i crnim pantalonama. Telefonira, kratko i nervozno traži „pojačanje“.
Ispred njega nekoliko ljudi pokušava da prođe. Jedan stranac pita na engleskom da li može dalje.
„Možete samo okolo“, odgovara mu kratko. Isto, samo na srpskom, ponavlja svima koji priđu.
Ali dvojica starijih gospodina izgovaraju „čarobne reči“: „Mi smo iz Opštine Stari grad”.
Mladić im samo klimne i sklanja se sa prolaza.
Za njima pokušavaju dalje i dve žene izgovarajući istu rečenicu. Evidentno je da nisu iz Opštine, pošto već nekoliko minuta stoje tu i pitaju da prođu.
„Možda i možete ovde da uđete, ali s druge strane vam neće dati da prođete“, kaže im momak dok mu iz bočnog džepa na pantalonama viri mali radio-uređaj.
S druge strane ograde stoji još jedan mladić. Oslonjen o metal, puši cigaretu i posmatra.
„Ja sam parkirao tu, pa stao da ispušim cigaru. Ne daj bože da sam s ove strane“, kaže, uz osmeh koji skriva nelagodu.
Nekoliko minuta kasnije, pred „vratima Ćacilenda” su nova lica.
Šest žena prolazi uz objašnjenje: „Vraćamo se unutra”. Mladić u sivoj jakni, sada već bez mnogo pitanja, sklanja ruku kojom je blokirao prostor između dve razdvojene ograde. One odlaze.
Unutar ograđenog prostora sve je življe. Šatora je više nego prethodnih dana. Na plastičnim braon stolicama sedi nekoliko desetina ljudi, upijajući zrake Sunca.
Do popodneva će ih biti više – naprednjaci najavljuju veliki skup.
S druge strane, na trotoaru, četvrti dan glađu štrajkuje Dijana Hrka, majka mladića Stefana koji je poginuo u padu nadstrešnice. Njena žrtva deli prostor snažnije od svake ograde.
U improvizovanom kampu su i policajci, u običnim uniformama. Pre nekoliko dana ovde su bili pripadnici u punoj opremi za razbijanje demonstracija.
Bilo je i incidenata, i glasne muzike sa 22 zvučnika. Sada ih je ostalo pet, dovoljno za žurku koja, po navici, traje do duboku u noć.
Verovatno će i večeras, za mnogobrojne pristalice SNS-a koje dolaze u Beograd, biti muzike, parola i skandiranja.
Dva sveta, jedan nazvan Ćacilendom, drugi borbom za odgovornost, deli ograda, a biće tu još verovatno još ulaza i „vratara”.
Zbog uvreda koje im je uputio Milenko Jovanov (SNS) u Skupštini, zaposleni u Republičkom i Gradskom zavodu za zaštitu spomenika kulture traže da ih institucije vlasti odbrane
Stižu nove packe iz „prijateljske“ Rusije. Marija Zaharova, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije, rekla je da se „pita da li postoji jedan predsednik Vučić“ ili njegove intervjue daju različiti ljudi
„Kada se i nađu u istom autobusu sa drugim mitingašima SNS-a, za Rome su po pravilu rezervisana zadnja sedišta i izlaz na zadnja vrata“, komentariše Srđan Šajn događaj u Vrbasu pred poslednji SNS skup
Bivša ministarka zdravlja Danica Grujičić poručila je poslanicima SNS-da se odmetnu od “sektaša” u partiji – onih bespogovorno odanih antipolitici Aleksandra Vučića. A pomenula je i “veleizdaju”
Učenici beogradskih srednjih škola u velikom broju došii su ispred Skupštine Srbije kako bi pružili podršku Dijani Hrki. Blokada nastave u beogradskim gimnazijama nastavlja se i danas, a njima su se pridružile i srednje škole iz drugih gradova Srbije
Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljeni državni udar. Džaba kreči. Nema on odbranu od zahteva za pravdom. Jer kako da pogleda u oči majci koja štrajkuje glađu, umiri narod na ulicama i utiša đačiće koji na ekskurziji viču – „Pumpaj!“
Aleksandar Vučić misli da u utorak putuje za Brisel u svojstvu predsednika Republike Srbije, ali zapravo odlazi kao predsednik Ćacilenda. Na to je sam sebe sveo, samo što toga još uvek nije svestan
U Novom Sadu je održana ogromna komemoracija za žrtve nadstrešnice, dirljiva i neophodna. Fiksacija na tačan broj ljudi tu je potpuno promašena jer ovo više nije ta igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
