Čuvar Ćacilenda na prvoj liniji fronta

Pionirski park i plato ispred Narodne skupštine omeđeni su aluminijumskom ogradom premazanom masnim slojem nepoznatog porekla.

Dva reda barijera razdvajaju dve stvarnosti: one koji podržavaju aktuelni režim i one koji mu se protive, slučajne prolaznike koji žele samo da pređu do Bulevara kralja Aleksandra i turiste koji pokušavaju da fotografišu čitav nestvaran prizor.

Prilaz Skupštini više nije slobodan. Na jedinom uskom prolazu u Ćacilend, između dve ograde, stoji mladić u sivoj jakni i crnim pantalonama. Telefonira, kratko i nervozno traži „pojačanje“.

Ispred njega nekoliko ljudi pokušava da prođe. Jedan stranac pita na engleskom da li može dalje.

„Možete samo okolo“, odgovara mu kratko. Isto, samo na srpskom, ponavlja svima koji priđu.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

„Mi smo iz opštine”

Ali dvojica starijih gospodina izgovaraju „čarobne reči“: „Mi smo iz Opštine Stari grad”.
Mladić im samo klimne i sklanja se sa prolaza.

Za njima pokušavaju dalje i dve žene izgovarajući istu rečenicu. Evidentno je da nisu iz Opštine, pošto već nekoliko minuta stoje tu i pitaju da prođu.

„Možda i možete ovde da uđete, ali s druge strane vam neće dati da prođete“, kaže im momak dok mu iz bočnog džepa na pantalonama viri mali radio-uređaj.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

S druge strane ograde stoji još jedan mladić. Oslonjen o metal, puši cigaretu i posmatra.

„Ja sam parkirao tu, pa stao da ispušim cigaru. Ne daj bože da sam s ove strane“, kaže, uz osmeh koji skriva nelagodu.

Nekoliko minuta kasnije, pred „vratima Ćacilenda” su nova lica.

Šest žena prolazi uz objašnjenje: „Vraćamo se unutra”. Mladić u sivoj jakni, sada već bez mnogo pitanja, sklanja ruku kojom je blokirao prostor između dve razdvojene ograde. One odlaze.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Novi šatori, plastične stolice i pokretni toaleti

Unutar ograđenog prostora sve je življe. Šatora je više nego prethodnih dana. Na plastičnim braon stolicama sedi nekoliko desetina ljudi, upijajući zrake Sunca.

Do popodneva će ih biti više – naprednjaci najavljuju veliki skup.

S druge strane, na trotoaru, četvrti dan glađu štrajkuje Dijana Hrka, majka mladića Stefana koji je poginuo u padu nadstrešnice. Njena žrtva deli prostor snažnije od svake ograde.

U improvizovanom kampu su i policajci, u običnim uniformama. Pre nekoliko dana ovde su bili pripadnici u punoj opremi za razbijanje demonstracija.

Bilo je i incidenata, i glasne muzike sa 22 zvučnika. Sada ih je ostalo pet, dovoljno za žurku koja, po navici, traje do duboku u noć.

Foto: Vreme/Katarina Stevanović

Verovatno će i večeras, za mnogobrojne pristalice SNS-a koje dolaze u Beograd, biti muzike, parola i skandiranja.

Dva sveta, jedan nazvan Ćacilendom, drugi borbom za odgovornost, deli ograda, a biće tu još verovatno još ulaza i „vratara”.