Sterijino pozorje 2011.
Hrabrost za »Kukavičluk«
Pozorje je prošlo, a da nagrada za savremeni domaći tekst nije ni dodeljena. Čudno? Da, ali u ovom kontekstu sasvim opravdano
YU turneja – Arrested Development
Skoplje, Tenesi
Na dan izlaska ovog broja "Vremena", američka grupa Arrested Development nastupa u Rijeci; pre toga svirali su u Ljubljani i Zagrebu, a nakon Rijeke sviraće još u Sarajevu, te u Beogradu (Dom omladine, 11. juna). Posle dvadeset godina postojanja, bend dolazi u širi zavičaj čoveka koji je režirao spot koji ih je proslavio
Intervju – Rajko Grlić, reditelj
Umeće smejanja
"Čini mi se da u depresivnim vremenima, a to je blagi eufemizam za ono kroz šta stvarno prolaze ovi krajevi, valja praviti komedije. Da se kroz njih, i pomoću njih, najtočnije može komunicirati i s vremenom i s ljudima. A ja i radim filmove da bih s nekim pričao"
TV manijak
Komadić koji nedostaje
Fudbal
Pobeda čistog sporta
Barselona – Mančester junajted
Finale Lige šampiona
28. maj 2011, Vembli, London
Odlomak iz najavljene knjige – Venecijanski karneval
Kuća maski
Venecijanci su pružili ruke sveznajućoj mašti. Ljudi su zobali svice i svetleli iznutra. Hladni zimski dan je postao San letnje noći. Ljudi su paradirali obučeni u sopstvene snove. Oko mene su šetale alegorije i živele metafore. Takvim slikama duša govori sebi u snu
Pozorište
Mi i oni
Komad Profesor Bernhardi klasičnog dramskog pisca Šniclera i komad Siročad savremenog britanskog pisca Dejvida Kelija, koji se trenutno igraju u Beču, ukazuju na neuralgične tačke savremenih zapadnih društava – šovinizam i političku instrumentalizaciju stranaca
Miroslav Krleža – Hiljadu i jedna smrt
Filistri, rezoneri, buntovnici
Svet koji Krleža portretira sklon je propasti, i "nek propadne nije šteta!". Ali, šta će ga odmeniti, šta pretenduje da ga nadživi
Intervju – Žan-Fransoa Kervegan, filozof
Horizonti politike
"Nemam ništa protiv toga da se o filozofiji govori na radiju, na televiziji, ili u kafeu, ali sve češće primećujem da ono što se dešava, barem u Francuskoj gde je, kako se to kaže, biti "filo" veoma "u modi", više ima veze sa zdravim razumom, nego sa visokim zahtevima strogog mišljenja. Ne može svako da bude Sokrat koji izvlači istinu iz usta prolaznika
20 godina Underground Resistancea
Tehno soul
Tokom proteklih 20 godina, mimo svih tokova, detroitska izdavačka kuća i umetničko-borbeni kolektiv Underground Resistance kreirali su tehno kao jezik koji je rekapitulirao afroameričku muzičku ostavštinu provlačeći je kroz elektronski filter. Na ovaj način, ovi vizionari dali su nam novo, pojedincu razumljivo čitanje i crnačke muzike i tehna
Knjige – 14 intervjua Čarlsa Bukovskog (LOM, izabrao
preveo Nenad Župac)
Završni udarac
Pravog Bukovskog je najlakše upoznati preko njegovih nefikcijskih tekstova i sasvim je realno zamisliti da nova generacija u njegov književni svet uđe upravo preko ove knjige
TV manijak
Nekad izvini
Intervju – Rade Šerbedžija
Oprostio sam svima
"Mladima ne treba ništa objašnjavati. Jer svako objašnjenje je zapravo krivo. Odnosno, u svim tim objašnjenjima koja oni danas slušaju – a čuju objašnjenja sa srpske strane, objašnjenja sa hrvatske strane, iz Bosne, sa Kosova – svako ima svoju istinu. Čuće taj mladi svijet objašnjenje i od nas defetista, nas disidenata, mirotvoraca i opet je to jedna od istina. Svoju istinu mladi će već pronaći sami, kroz život, muziku, književnost i kroz seks"
TV manijak
One i oni
Delo i smrt Borisa Rižija
Opravdati život
Na desetogodišnjicu smrti ruskog pesnika Borisa Rižija, u ponedeljak je u Beogradu predstavljena njegova zbirka pesama i prikazan film o njegovom burnom i kratkom životu
Kultura sećanja – Bijela knjiga
Poslednji krik iz Komiteta
Ono što te prvo zapahne sa ovih stranica jeste sam taj jezik: bože, da li je moguće da je iko ikada mogao misliti da se na tom i takvom jeziku može izreći išta što bi imalo smisla
Intervju – Miloš Radović, reditelj i scenarista
Šta je sreća
"U ružnoj, nesrećnoj uspomeni – sve je tačno. U lepoj – skoro ništa. Zato ružne guramo i gasimo, a lepe puštamo da se nekontrolisano šire i baškare u svojoj laži i lakirovci. Naša nesreća je što lepih uspomena imamo malo. A i to malo je falsifikat. Kako starimo, podgrevamo se tim romantizovanim istinama i patimo. Plačemo za prošlim vremenima i pokojnim događajima kao da su zaista postojali, kao da su se zaista odigrali"
Uoči premijere – Fenomen Pirata sa Kariba
Jalovi snovi o debelom moru
Kod dobrih glumaca publika sa lakoćom zaboravlja da gleda glumca i zahvaljujući njegovoj veštini stupa u kontakt sa likom. Kod najvećih glumaca, pak, to se preokreće još jednom i uživamo u liku zato što ga tumači baš taj glumac. Sam glumac postaje nosilac značenja u našoj kulturi gledanja filmova. Primer za ovaj fenomen je Hemfri Bogart ili Džek Nikolson. Džoni Dep je najsvežiji primer takvog glumca, a njegov Džek Sperou je jedan od ultimativnih junaka našeg doba
In memoriam – Aljoša Mimica (1948–2011)
Protiv straha i mržnje
Sve do kraja svog zemaljskog veka ostao je kritički raspoložen i skeptičan prema mnogo čemu, a ponajviše prema političkim akterima i njihovim polumodernizacijskim reformama
Kula Nebojša
Muzej na reci
Kula Nebojša predstavlja jedino preostalo bolje očuvano srednjovekovno zdanje u okviru Beogradske tvrđave. Nedavno je rekonstruisana i pretvorena u muzej. U njoj je sada stalna muzejska postavka na četiri nivoa posvećena istoriji srpskog i grčkog naroda u poslednja dva veka
30 godina tehna
Ritam ubrzanog raspada
Ko bi rekao da tehno već ima istoriju? Mada se tehno kao muzički pravac uzima za vesnika digitalizacije muzike, njegovi koreni sežu čak do disko ere. Ključnu ulogu su ipak odigrali jeftinoća i dostupnost novih muzičkih uređaja kao što su legendarne japanske ritam-mašine i analogni sintisajzeri Roland TB-303, TR-808 i TR-909, te njihovo padanje u ruke dece u isto vreme kad su ZX Spectrum kompjuteri i Atari video-igre vladali svetom kućne zabave
TV manijak
Prokleta avlija
Intervju – Lazar Ristovski, glumac, scenarista, reditelj, producent
San o revoluciji
"Neka svako jednog jutra pre nego ustane, na bilo koju nogu, upita sebe: ‘Šta ja od života stvarno želim?’ Ako bude znao odgovor na to pitanje, to je odličan početak da tu svoju želju i ostvari. Pasternak kaže ‘Nije život što i polje preći’, i to zvuči vrlo obavezujuće, ali isto tako, čovek može sebi da kaže da je život tren koji prođe dok pregaziš jednu poljanu, pa bila ona i Jasna Poljana. Ja gazim svojim putem i vežbam se da me prolaznost što manje boli"
In memoriam – Ernesto Sabato (1911–2011)
Doživeti stotu
Poslednjeg aprilskog dana 2011. godine, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana, umro je Ernesto Sabato. Pre nego što se opredelio za književnost, jedan od tri najveća moderna argentinska pisca (uz Borhesa i Kortasara), bio je fizičar svetskog glasa. Najpoznatiji je po svoja tri romana (Tunel, O junacima i grobovima, Abadon, anđeo uništenja) i nizu esejističkih knjiga
