Damjan Damjanovič, Miljenko Puljić, i Ivan Tasovac, direktori Slovenačke, Zagrebačke i Beogradske filharmonije, inicirali su projekat „Pika-Točka-Tačka“. Realizacija je počela ovog septembra, s namerom da traje pet godina.
Kulturna saradnja ovog obima do sada nije sprovođena u regionu, pa su ga zato podržali predsednici i premijeri Slovenije, Hrvatske i Srbije, gradonačelnici prestonica te tri države i ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Ljubljani, Zagrebu i Beogradu. Tri nacionalne filharmonije su ravnopravni partneri u ovom projektu: one realizuju zajedničke koncerte sa istim programima, solistima i dirigentima, i međusobna gostovanja. Svaka filharmonija od ove sezone ima poseban abonman „Pika-Točka-Tačka“ sa po pet koncerata jedinstvenog programa, koje će realizovati isti dirigenti i solisti. Program je odabran na osnovu afiniteta pretplatnika koncerata ove tri filharmonije, pa će se na 15 koncerata do kraja ove sezone u slovenačko-hrvatsko-srpskom abonmanu svirati i slušati dela Betovena, Čajkovskog, Mocarta, Ravela, Rahmanjinova, Mendelsona, Stravinskog, Sen-Sansa, Koplanda, Glasa, Hansona i Šonfilda. Svaki orkestar u svom matičnom gradu svira sa svojim šefom dirigentom i u istom sastavu gostuje još i u druga dva grada: Slovenačku filharmoniju predvodi Emanuel Vijom, Zagrebačku Dmitrij Kitajenko, a Beogradsku Muhai Tang. Na preostala dva koncerta iz abonmana sva tri orkestra predvodiće američki dirigenti Endrju Grems i Džonatan Šifman. Solisti na svim koncertima su vrhunski pijanisti Andrej Gavrilov, Aleksej Volodin, Endrju von Ojen i Andreas Bojd, i hrvatska violončelistkinja Monika Leskovar.
PRIRODNA SARADNJA: Damjan Damjanovič, direktor Slovenačke filharmonije, kaže da ostvarena saradnja za sve partnere ima važno značenje: „Kao najistaknutije glazbene institucije svojih država te kao vrlo značajni ambasadori, nismo samo ostvarili nekakvu rutinsku glazbeno kulturnu suradnju, nego i prebrodili mnoge barijere koje su nastale u glavama. Na kraju krajeva je glazbeni jezik taj koji ne poznaje granice i povezuje ljude.“ Miljenko Puljić, direktor Zagrebačke filharmonije, kaže da „upravo ovakvim projektom vjerujemo da možemo odaslati pozitivnu poruku u prostor i pokazati primjer suradnje u regiji“.
Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, za „Vreme“ kaže da je ideja koja je pre nekoliko godina spojila njegove kolege Damjanoviča i Puljića i njega potekla od činjenice da se sva tri nacionalna orkestra, svako u svom okruženju, susreću sa sličnim problemima: „Neadekvatan tretman institucija, koji proističe iz neprirodnog bluda estradnih menadžera i političke nomenklature, kao i nedostatak odgovarajućih koncertnih dvorana (nijedna od tri filharmonije ne održava koncerte u matičnoj koncertnoj dvorani, već plaća zakup „Cankarjevom domu“, „Lisinskom“ ili „Kolarcu“, svejedno…), samo su neki od njih. Zapravo, u osnovi je to da nam se projekat ‘Pika-Točka-Tačka’ učinio sasvim logičan, jer nema ničeg prirodnijeg od toga da tri vodeća regionalna orkestra međusobno sarađuju i gostuju u tri kulturne prestonice regiona. To je dobro za orkestar, publiku, grad, državu i za čitav region. Tu se ne završava naša regionalna inicijativa – projekat je nedavno predstavljen u Sarajevu, na inauguracionoj konferenciji Fondacije za muzičku umetnost, upravo kao model dobre regionalne saradnje.“ Tasovac još kaže da su ciljevi i finansijska konstrukcija projekta brzo dogovoreni, ali bio je pravi izazov za produkcione timove sva ti orkestra da sprovedu njihove zamisli u delo: „Trebalo je uklopiti termine orkestara, šefova dirigenata, gostujućih dirigenata i solista, uskladiti programe, organizovati gostovanja… Na sreću, sve funkcioniše i sada već privodimo kraju pregovore za koncept, termine i programe u 2012/13.“ Projekat je počeo u Ljubljani 8. septembra, i dobio izuzetnu podršku javnosti. Prvi beogradski koncert, a drugi u projektu, održan je 4. novembra sa pijanistom Andrejom Gavrilovim i američkim dirigentom Endrjuom Gremsom. „Naša publika je reagovala odlično na ovu ideju“, kaže Tasovac, „i mislim da će upravo publika u sva tri grada najviše profitirati od cele ove ideje – koncerti će biti super.“ Sledeći, treći koncert je opet u Beogradu: 10. decembra, Slovenačka filharmonija, solista Endrju von Ojen i dirigent Emanuel Vijom izvešće Masonsku pogrebnu muziku Mocarta, Betovenov Koncert za klavir i orkestar br. 4 i Sedmu simfoniju.
GRAMATIČKE STRASTI: Na pitanje kakvi se efekti očekuju, Tasovac kaže da su oni već vidljivi, da je čitavom regionu ukazao na značaj institucija i nacionalnih filharmonija kao nosilaca kulturnih identiteta svojih država. „Kada tri nacionalne filharmonije zemalja koje definitivno nemaju idiličnu prošlost pokrenu dugoročan zajednički regionalni projekat kakav je ‘Pika-Točka-Tačka’, skoro je nemoguće izbeći političke implikacije. Da bih anticipirao sva moguća opravdana politička pitanja, ničim izazvano, baviću se gramatikom: Da biste započeli novu rečenicu, morate staviti tačku na prethodnu. Tačka je sastavni deo i znaka uzvika i znaka pitanja. Tri tačke ostavljaju brojne mogućnosti, ali zapravo predstavljaju neizvesnost koja je možda i najbliža negramatičkoj realnosti celog regiona. Tako da ostavljamo mogućnost svima da u skladu sa svojim političkim, umetničkim ili gramatičkim strastima tumače našu viziju.“
Letos, izveštavajući sa otvaranja festivala „Julijan Rahlin i prijatelji“ u Dubrovniku, koji su otvorili Beogradska filharmonija i dirigent Zubin Mehta, hrvatski mediji su preneli nadanje velikog maestra da će se u budućnosti priključiti ovom projektu. Čak i da se u rasporedu Zubina Mehte ne nađe slobodan termin, već je i ova izjava dovoljna pomoć afirmaciji „Pike -Točke-Tačke“.
