Ako je suditi prema poslovici "po jutru se dan poznaje" i ako pri tom imamo u vidu predstavu Manje više beskonačno u izvođenju francuske Kompanije 111, kojom je otvoren 42. Bitef, onda se s punim poverenjem može računati na dalji festivalski program
"U Srbiji trenutno ne postoji nijedan dobro očuvan primerak filma Ko to tamo peva. Pa to je ipak sramota"
"Nisam hteo da moja umetnost uđe u high street koncept masovne proizvodnje i prodaje za nekih sedam ili deset hiljada funti da bi se tržište natrpalo sa mojih sto slika godišnje. Moja ideja je da nemam veliku produkciju, ali da se držim cene"
Srbija je jedna od 12 zemalja koju je ekipa turskih etnologa od 2004. obišla u okviru projekta čiji je krajnji cilj otvaranje muzeja balkanske i anadolijske kulture u Izmiru
Pre Jedanaestog septembra uništavanje Menhetna u holivudskim blokbasterima bilo je čitava industrijska grana. Sedam godina od tada nismo još videli nijedan takav film. A o samom 11. septembru snimljenih igranih filmova do sada temu ima – samo četiri
Kod nas vrenjem stranog kapitala razmahnute pivare kroz inflaciju muzičkih festivala nose neke od najmasovnijih zabavnih događaja. Piva su učesnici a muzika tek jedan od glavnih programa
"Obično kažemo da ako na festivalu bude prikazana jedna ili dve predstave koje nešto promene, ostave nekakav trag, to je već uspeh. Ponekad je dovoljan i jedan trenutak koji može da vam pokrene maštu i nametne se kao posebno iskustvo. Ali na ovogodišnjem Bitefu zaista možemo da izdvojimo više od pet imena koja su u pozorišnom svetu nešto kao igrači Barselone u fudbalu: Gebels, Hermanis, Marthaler, Gočev, Meg Stjuart, Suzan Osten..."
Giorgio Agamben, Ono što ostaje od Aušvica,
Antibarbarus, Zagreb 2008,
prevod sa italijanskog Mario Kopić
Dva glavna lika su dva mala robota na napuštenoj planeti Zemlji koji od jezika poseduju samo sposobnost da distorzirano izgovore svoja imena. Sve ostalo je čist gest i čista emocija. Animirani film Voli spada u jedno od najboljih ostvarenja koje potpisuje studio za animaciju Piksar
"Iniciraćemo promenu zakona u oblasti javnog informisanja i radio-difuzije da se ne bi instrumentalizovala uloga države u bilo kom smislu. Država ne treba da bude vlasnik medija, što će biti regulisano njihovom privatizacijom... Država ne treba da diktira ni uslove i politiku kulture. Umesto toga, ona je partner, neko ko učestvuje u podršci i saradnji"
Sorokin ispisuje maestralnu satiru današnje, "putinizovane" Rusije, ali i više od toga: zloguko, zastrašujuće proročanstvo budućnosti koja je već uveliko počela
Ono što će vam svaki obožavalac JuVe zvuka reći jeste da ništa na svetu ne može da se poredi sa onom emocijom, kad se začuje refren pesme "Ne traži je, siiiiiiiiiiineeeeeeeeeeee" a publika počne da se hvata za glavu od neke čudne nemoći, da krši ruke, a mnogi jedva kontrolišući suze nategnu još jedan gutljaj rakije... HEAVY
Gledao sam sedamdesetogodišnjake kako plešu u zemunskom "Buena Vista Social Clubu" ("Tri Lađara"), gde sviraju džez neki od istih muzičara koji su tu svirali 1957. Digne se neki čiča u košulji boje olujnog neba i neka bakica u crvenoj haljini, i kad zaigraju vidiš da je on bio frajer i da je ona bila riba. Pokreti se ne gube. Rukopisi ne gore
Džej Mekinerni nije tu da popuje svojim junacima, još manje čitaocima. On samo valjano vaja portret jednog vremena i ljudi u njemu, a to vreme je naše više nego što je bilo u doba izvornog objavljivanja ovih romana
Ekipa stručnjaka Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda izradila je obiman dokument-elaborat o mestima stradanja žrtava fašističkog terora na teritoriji grada Beograda. Cilj izrade elaborata je uvid u stanje više od trideset spomenika i spomen-obeležja podignutih posle rata, kao i pokretanje šire javnosti, države i relevantnih institucija, radi dostojnog obeležavanja i sećanja na nevine žrtve nastradale tokom Drugog svetskog rata
Intervju sa slovenačkim filozofom Slavojem Žižekom objavljen nedavno u londonskom "Gardijanu"
Na džez festivalu u Peruđi Soni Rolins je izludeo publiku. Po njegovom odlasku s bine niko nije ni mogao da traži više, neretko zaronjen u misli šta li još vredi slušati posle ovako veličanstvenog, gotovo neverovatnog doživljaja. ‘Poslednji od bopera’ požnjeo je sve moguće komplimente, a najtačniji je tako jednostavan: ‘Genije na delu’
"Najvažniji je pojedinac i njegova lična poruka. Sve ostalo je politička manipulacija izgrađena od oholosti, sebičnosti i potčinjavanja"
Kao lucidni nomad širom otvorenih očiju, srca i uma, Bil Brajson je rođeni putopisac: duhovit, iskričav, pronicljiv, ali bez paranaučnih ambicija
Kao jedan od najznačajnijih regionalnih festivala, Sarajevo film festival je i ove godine najviše prostora dao ostvarenjima iz Mađarske, Hrvatske, Slovenije, Turske, Rumunije, Grčke i Srbije
Prošlog vikenda u Nišu je održan dvadeset peti po redu Nišvil, džez festival u usponu
Džez festival u Vjenu, Francuska, u svom dvadeset osmom izdanju ponovo je bio u punoj snazi i sjaju
U Valjevu je održan protest zato što su petorica maskiranih pretukli drvenim držaljama za sekire Ljubiše Čulića. Kod jednog je primetio pištolj. Policija nije reagovala.
Govor Mirjane Đurđević na zatvaranju Trilerfesta je duhovito-gorka slika života kulture u Srbiji danas, primer i dokaz da kultura u Srbiji opstaje samo zahvaljujući ljudima koji stvaraju besplatno, zato što im je stalo do nje i ne mogu bez nje
Ispred prostorija SNS u Novom Sadu je žurka: grtađani koji su jutros protestovali zbog štandova, i dalje se ne razilaze
Papa je simbol nade u mir, napisao je Volodimir Zelenski nakon audijencije kod poglavara Rimokatoličke crkve
Prvi „Trilerfest“ završen je dodelom nagrada. Među pobednicima za najbolje romane u žanru trilera su autori „Vremena“ Sonja Ćirić i Đorđe Bajić
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
U govoru besmislenom s gledišta logike i celine, Vučić je svojim glasačima ponudio sve što oni žele da čuju. Ali, sve u protivrečnostima. Duh pobune se pak ne može više vratiti u bocu jer je boca slomljena
Republika Srbija je u opasnosti. Ako ostanemo nemi na montirani proces protiv političkih zatvorenika u Novom Sadu i kraljevački slučaj gde su žrtve proglašene za nasilnike, uskoro ćemo svi štrajkovati glađu i žeđu za mrvicu pravde
Režimska odmazda biće strašna ako otpor posustane. Sada hoće da utamniče ljude koji su čavrljali o rušenju vlasti jer su time tobože rušili državu. Ali, državu je oteo i srušio režim, odavno
Ministarstvo za javna ulaganja podnelo je zahtev za građevinsku dozvolu za gradnju nove zgrade Beogradske filharmonije. S obzirom da se zna da je projekat preskup i da za njega nema para, deluje da je i ovo samo nova šarena laža
Klecavo vrhovno biće uzda se u lokalne izbore u Kosjeriću i Zaječaru. Ne sme se zaboraviti da on 13 godina teškim otrovima zasipa naročito u provinciji, te da je detoksikacija dug i mučan proces
Građani iz različitih delova Beograda i Srbije okupili su se ispred Centralnog zatvora kako bi pružili podršku Mariji Vasić, članici Pokreta slobodnih građana. Njena hospitalizacija nakon štrajka glađu izazvala je burne reakcije i dovela do spontanog okupljanja, praćenog parolama i simbolima građanskog otpor
U subotu (17. maj) Niš je okupio građane Srbije. Neki su došli na Svenarodni sabor koji organizuje Pokret za narod i državu, a gde će govoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić, dok su drugi došli na protest studenata u blokadi pod nazivom „Izbori(mo) se”. Šta se događalo?
Na jednom trgu u Nišu miting Aleksandra Vučića, na drugom skup studenata u blokadi. Bliski susret pristalica naprednjačke i drugačije Srbije je neizbežan
Delegacije Rusije i Ukrajine sastale su se u Istanbulu prvi put licem u lice još od marta 2022. godine. Iako nije postignut dogovor o prekidu vatre, usaglašena je razmena 1.000 zatvorenika sa obe strane, potvrdili su zvaničnici. Ukrajina je zatražila razgovore lidera, a Rusija najavila spremnost da ih „razmotri“.
Studenti u blokadi navodno rade na izbornoj listi, ali izbori će biti ko zna kada. Zato su rešili da sa imenima ne izlaze u javnost
