Kultura

Knjige

Demokratska melanholija sa ćoškova Evrope

Žoze Žil: Portugalija danas
Prevela Vesna Vidaković
Mediterran publishing, Novi Sad, 2011.

TV manijak

Domaćice manje zbori

Intervju – Ljubodrag Janković Jale, slikar

Galaksija ljudskog tela

"Onako kako čovek živi tako i slika. U tome su uvek prisutni raspoloženje, momenat, dobra volja, dobra atmosfera, dobra sreća i – slučaj. A slučaj je, kažu, Bog. Eto, tako nastaje slika"

84. dodela nagrada Američke filmske akademije

Crno-beli Holivud

Duhu tridesetih godina prošlog veka u koje je smeštena radnja Umetnika najviše doprinosi glavni glumac ovog filma Žan Dižarden sa svojim tankim brčićima, velikim zubima i džinovskim osmehom. Oskara za najbolju mušku ulogu osvojio je pomoću mnogo mimike i samo dve reči koje je izgovorio u filmu: "Sa zadovoljstvom"

Intervju – Zoran Kostić Cane, Partibrejkers (ceo tekst)

Zabavu još kvarimo

"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."

Sećanje na prvi koncert Partibrejkersa

Početak doba praštanja

Uzbuđenje nikad nije nedostajalo, bunt se nije izgubio, rhythm’n’blues je uvek ostao za ponos. Srećom, nisu se (samo)uništili. Od Prstena naniže, preživelo je i pregršt snažnih i važnih pesama; uvek iznova citiram poneki od stihova koje Cane izvikuje, i ložim se kad god Anton oplete žice

Intervju – Zoran Kostić Cane, Partibrejkers

Zabavu još kvarimo

"Imam jednu vežbanku iz škole koju sam sačuvao. Zbog sledećeg sastava su me u sedmom razredu poslali kod psihologa: ‘Došlo je šugavo jutro, ustajem iz šugavog kreveta, pozdravljam svoje šugave roditelje, uzimam nož, nanosim šugavi margarin na šugavi hleb, odlazim u šugavu školu da slušam šugavog profesora kako šugavo kenja.’ To je bilo napisano kao pismo drugu. Onda mi profesor da keca od 4 santimetra i 7 milimetara, i napiše sa strane: ‘A od svega je najšugavija tvoja pamet, ali ti izgleda toga nisi svestan.’ Ja i dan-danas ne bih da se to prekine kod mene, da me nešto fura. Svaka reč nosi život, a ako to hoćeš da menjaš i doteruješ, onda se nešto gubi. Često se zapitam odakle to dolazi, prolazi kroz mene i izlazi..."

TV manijak

Sulejman izabrani

Jubilarni Fest

Čudo neviđeno

Na trideset devet prethodnih Festova prikazano je skoro 4000 značajnih svetskih i domaćih filmova, koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Na jubilarnom, četrdesetom po redu Festu, koji počinje 24. februara, biće prikazana još 73 filma

Intervju – Stanko Cerović, pisac

Na svojoj strani

"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"

Roman

Kako biti čist

Laslo Vegel: Memoari jednog makroa
Preveo Aleksandar Tišma
Stubovi kulture, Beograd 2011.

Film, mediji i dnevna politika

U zemlji krvi i jeda

Četrnaestog februara, na komercijalno obljubljeni Dan svetog Valentina, u sarajevskoj dvorani Zetra održana je premijera filma U zemlji krvi i meda, režiserke i scenaristkinje Anđeline Džoli. Sav kontekst oko pomenutog filma najmanje je filmski, tako da su se u celi slučaj dubinski uključili mediji i (dnevna) politika. Koliko god režiserka deklarativno bežala od toga, njen film je više politička, nego ljubavna priča

TV manijak

Šta nam rade

In memoriam – Vitni Hjuston (1963–2012)

Da smo se voleli manje

U subotu po podne, u Los Anđelesu, umrla je Vitni Hjuston, jedna od najvećih pop zvezda današnjice

Intervju – Milan Ristović, istoričar

Istorija i svakodnevica

"Balkan treba braniti, on je specifičan i komplikovan, ali on je deo Evrope, bez njega nema Evrope. Trajan Stojanović, poznati američki istoričar, s punim pravom je napisao da je Balkan prva Evropa. Bez Balkana Evropa bi bila sakata, kao što i Balkan ne može da se razume bez Evrope"

Muzika – Old Ideas Leonarda Koena

Ono sve što zna o nama

Koen se dosledno drži svog poetičkog obzora, ali unutar njega ostvaruje deset besprekornih priloga sopstvenoj biblio i diskografiji, od kojih su bar tri ili četiri čisti dragulji

Dva veka Dikensa

Naš zajednički prijatelj

Najbolja Dikensova knjiga, ona koju bi trebalo da pročita neko ko odluči da će od Dikensa pročitati samo jednu knjigu, jeste Velika očekivanja, ona čiji se kraj tako savršeno rimuje s krajem Poniženih i uvređenih. Pipa i Estelu nikad ništa više neće ponovo razdvojiti, a Vanja i Nataša će zauvek biti srećni zajedno

In memoriam – Vislava Šimborska (1923–2012)

Tražim reč

Prvog februara u Krakovu umrla je Vislava Šimborska, jedna od najvećih pesnikinja sveta

Intervju – Dragan Prole, filozof

Misliti bez čvrstog oslonca

"Pišem za sve ljude kojima smeta banalizovana i jednostrana misao. A budući da naš svet nudi bogatu paletu bizarnosti, šareno upakovanih u komercijalne ili demagoške svrhe, potreba za višeznačnošću, a time i za filozofijom je i te kako primetna"

TV manijak

Stojina kuhinja

Knjige – Crteži i zapisi Ljubiše R. Đenića Rujanskog

Radoznali kafedžija

Pošto se nismo potrudili da upoznamo elementarne činjenice iz vlastite prošlosti, i nije čudno da smo se tako neurotično ponašali u istorijskim pretumbacijama. Tako su nam promakle čak i one lepe stvari, kojima bismo mogli da se ponosimo, kao što je izvanredna narodna arhitektura, o kojoj je, srećom, dragoceno svedočanstvo ostavio jedan kafedžija iz Čajetine

Umetnost – Slikarstvo Maksa Bekmana

Umetnik između Hrista i klovna

Dve izložbe u Nemačkoj još jednom su skrenule pažnju na Maksa Bekmana, velikog nemačkog slikara i jednog od najvećih umetnika XX veka. Postavka u Frankfurtu tematizovala je poslednje godine slikarevog života u Americi, a u Lajpcigu je predstavljeno njegovo portretno slikarstvo

Studije – Postjugoslovenski film

Život posle života

Studija Jurice Pavičića se iscrpno i pregledno bavi razvojem i(li) dekadencijom ovdašnjih kinematografija nakon raspada zajedničkog državnog konteksta