Kultura

TV manijak

Elektronska cigareta, a prave pare

Naši TV kanali su se praktično podelili po tome da li u njihovim programima neko elektronski čibuči. Šta je to u ljudskom biću što ga tera da po ceo dan glođe i sisa nikotinski USB priključak?

O drami Zmajeubice Milene Marković

»… Izvesna je samo smrt«

Tvrditi da su ovi mladi atentatori tek puko oružje kojim onovremena Srbija želi da ostvari svoje osvajačke ciljeve, znači poreći tim tragičnim junacima njihovu samosvest, njihovu ideološku pripremljenost koja nije stečena drilom već je crpljena iz knjiga do kojih su dolazili izborom po srodnosti i tako sticali znanja koja su uveliko premašala ona koja su mogli steći za svojih kratkih i tegobnih boravaka u tom slovenskom "Pijemontu". Njihove ideje o južnoslovenskom zajedništvu, njihove težnje za socijalnom pravdom nemaju nikakvih dodirnih tačaka s političkim ciljevima Srbije, duboko zaglibljene u Balkanske ratove, iako bajronovski hrle da joj se pridruže u njima. I ovaj "junački kabare" omaž je tim čistim mladićkim dušama o kojima Milena Marković piše s razumevanjem i dubokim osećanjem sapatnje

Igor Mandić, jedna karijera

Sebi pod kožu, svetu u oči

U izdanju zagrebačkog VBZ-a, i njegovih podružnica u Beogradu i Sarajevu, nedavno je objavljena knjiga Igora Mandića Oklop od papira za koju sam autor kaže da mu je poslednja. Ova "intelektualna biografija" veličanstven je sažetak jedne uzorne autorske životne priče

TV manijak

Bilo nešto pa ništa

Na sajtu fakulteta gde je Nebojša Stefanović doktorirao našao sam oglas za izradu seminarskih i diplomskih radova. Cena je oko evro po stranici, a za diplomski je potrebno deset dana. Ako je baš frka, može i brže, ali ćete malko više da platite

Poezija – Usijanje Dragoslava Dedovića (Kulturni centar Novog Sada, 2013)

Kavasaki

Jedna od najznačajnijih, po meni i najznačajnija osobina poezije, jeste sposobnost spajanja naoko nespojivog. Ali, da bi to spajanje bilo poezija, a ne fingiranje poezije, pesnik za njegovu verodostojnost mora da jamči sopstvenom dušom. Drago Dedović je takav pesnik

Intervju – Karen Šahnazarov, reditelj i direktor Mosfilma

Tragovi tigra

"U toku je rat Zapada protiv Rusije. Sve izgleda isto kao pre sedamdeset godina. Mi smo bili ti koji su 1991. zaustavili Hladni rat. Evropljani misle da su u njemu oni pobedili. Nisu pobedili, mi smo zaustavili rat. I trebalo je da ga zaustavimo, to je bila dobra odluka. Ali šta se posle desilo? NATO je počeo da prilazi sve bliže i bliže. Došli su do Sankt Peterburga. Zbog čega? Do pre samo šest meseci niko u Rusiji nije mogao da zamisli da će Krim ponovo biti u sastavu Ruske Federacije. Uveren sam da ni predsednik Putin nije mogao da zamisli Krim u Rusiji. Danas u ruskom narodu vlada veliko antiameričko raspoloženje. Doskora nije bilo tako"

Sterijino pozorje

Mali im je ovaj Urban

Ovogodišnje Pozorje ispalo je bolje nego što se moglo slutiti, ali to ne znači da nije bilo bizarnih stvari na njemu i oko njega

Reportaža – U Kanu za vreme festivala

Kao na filmu

Kan je sjajno mesto da se lansira film, ali i da se ukopa, i zato je nezgodno kad vam u Kanu na film viču "bu" i "ua", što se desilo i ove godine Mišelu Azanavisijusu, čiji je film Glumac 2012. godine osvojio pet oskara. Zvižduke kritičara i novinara izazvao je svojim novim filmom, antiruskim ostvarenjem o krvavom ratu u Čečeniji

Knjige – Tušta i tma

Kratka pisma za dugo čitanje

Glavnina stranica ove obimne prepiske Miljenka Jergovića i Svetislava Basare je za čitaoca podsticajna razmena dva ekstraordinarna duha

Intervju – Jože Pirjevec, istoričar

Titovi drugovi i naslednici

"Gotovo je nemoguće reći da je Tito bio uspešan državnik zato što je njegova Jugoslavija propala, ali ipak, neke ideje koje je on zastupao su još žive. Pre svega to je volja i moć za otpor protiv okupatora. Zatim ideja da treba napraviti novi red u svetu sa pravičnijim odnosima među ljudima i manjim razlikama među njima. I na kraju, ideja da se ostvari socijalizam po meri čoveka. Zbog tih ideja će se o Titu i o njegovoj Jugoslaviji govoriti još dugo-dugo"

X Men – Dani buduće prošlosti

Strmoglav pad u budućnost

Profesor X i Magneto, vođe dva suprotstavljena mutantska klana, sklopili su savez. Nalazimo ih u pećini, gde poslednjim atomima snage pokušavaju da spasu što se spasti može. Sa njima je mlada mutantkinja čija će moć da vraća ljude i mutante u njihovu vlastitu prošlost biti presudna za spas mutantskog roda. Nažalost, svaki povratak u period raniji od mesec dana može da bude poguban za mozak. I za ljude i za mutante. Novi X Men jedan je od najaktuelnijih filmova na repertoaru

Književnost – Malteški soko Dešijela Hemeta

Iskupljenje na ulicama zla

U izdanju Lagune nedavno je objavljeno novo izdanje Malteškog sokola Dešijela Hemeta. Reč je o romanu koji je ostvario nemerljiv uticaj na istoriju filma i književnosti, pa i na način na koji doživljavamo svet, tako da reklamni slogan o "najbitnijem kriminalističkom romanu svih vremena" nije lišen utemeljenja

Podsećanje – Dušan Matić (1898–1980)

Mislim, dakle postojiš

Dušan Matić je bio ostrvo jednog doba i jedne književnosti, ali ostrvo sa posebnom umetničkom florom, faunom i mikroklimom

Glumac u vremenu

Intervju – Pero Kvrgić, glumac

"Volim uloge koje u sebi nosim! Kad sam igrao Mekinpota, to mi je draga uloga, u predstavi Patnje gospodina Mekinpota, on vam je jedna hrpa nesreće. Žena ga je ostavila, uboški tip, stalno ide bos. I taj Mekinpot stalno govori o cipelama budući da je bos. I stalno se obraća Bogu. Onda sam se ja sjetio kako sam u partizanima imao dva para cipela, pa sam jedne poklonio drugu koji je bio bos... Poslije toga s cipelama u partizanima, primili su me u SKOJ! Bio sam i u Partiji, a kad sam izašao – Đilas je imao neke ideje o demokraciji – jedan kolega i ja smo se zafrkavali da smo dobili partijsku povišicu."‘Kakvu?’, pitali su nas. ‘Pa više ne moramo da plaćamo članarinu, eto takvu!"

Dobrica Ćosić (1921-2014)

Kraj srpskog XX veka

Ko je zapravo bio pisac, intelektualna figura i politički delatnik Dobrica Ćosić, i ko i šta je on bio "nama"? Na to pitanje s raznih strana nude jednostavne, ali bezvredne odgovore

Koncert – Bilja Krstić & Bistrik, Dom sindikata, Beograd, 9. V 2014.

Ničeg suvišnog

Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju

Intervju – Vilijam Basinski, kompozitor

Život i smrt melodije

"Stvarno bih voleo da radim ponovo sa mojom dragom prijateljicom i koleginicom iz muzičkog dela Život i smrt Marine Abramović, to je vaš dragulj – briljantna Svetlana Spajić! Voleo bih i da skupljam pečurke sa Džonom Kejdžom. Mislim da bi to bilo predivno iskustvo, negde u šumi, možda u Severnoj Karolini, samo skupljati pečurke i slušati zvukove... tišinu"

Ženska seksualnost

Glupe materice i naše sestre majmunice

U knjizi Žena – Intimna geografija Natali Endžier polazi od stare pretpostavke evolucione psihologije da su žene prirodno uslovljene da rađaju i da budu monogamne. Da bi dokazala kako žena nije ni za šta od navedenog prirodno determinisana, Endžier razlaže žensko telo do poslednjeg molekula

Sto godina od smrti Jovana Skerlića

Soldat istine

Tačno na dan izlaska ovog broja "Vremena", 15. maja 2014. godine, dakle, navršava se puno stoleće od smrti Jovana Skerlića. Na sahrani se od Skerlića oprostila i delegacija "bosanske revolucionarne omladine" u sastavu Gavrilo Princip, Vladeta Bilbija i Đulaga Bukovac. Njih trojica su nosili venac u počast čoveku koji im je bio inspiracija kao jedan od ključnih tvoraca i protagonista jugoslovenske ideje

TV manijak – Evrovizija 2014.

Hladni rat i žena s bradom

Homofobija iskazana povodom ovogodišnjeg Evrosonga je samo zamazivanje očiju pred mnogo ozbiljnijim globalnim sukobom. Končita je postala povod za podelu Evrope, a glasanje za nju, ili njega, predstavlja transvestirani referendum protiv Rusije. Pošto je Končita pobedila, granica je ponovo postavljena, a Gvozdena zavesa je postala Končitina balska haljina i brada

Knjige – Kratak pregled vremena

Postjugo bluz

Nije knjiga Feliksa Pašića tek "zbirka starih intervjua", nego sjajno i upečatljivo svedočanstvo epohe

Noć muzeja – Zgrada SIV-a i Vidovdanski hram

Ćutljivi svedoci vremena i politike

Pored ostalih programa, u predstojećoj Noći muzeja biće predstavljena i dva arhitektonska monumenta koja su obeležila svoju epohu, jedan realizovan – Palata Saveznog izvršnog veća na Novom Beogradu, i jedan nerealizovan, Vidovdanski hram Ivana Meštrovića, koji je trebalo da bude podignut na Gazimestanu

TV manijak

Agresivno kresanje