Pozorište – Galeb
Sedam sati, pa šta?
Tomi Janežič je u Srpskom narodnom pozorištu sastavljao i rastavljao Čehovljev komad stvorivši modernu i inventivnu, a opet i "klasičnu" predstavu, onu koja nam se obraća na srcu i umu uzbudljiv način
Intervju – Ivana Cici Dimić, upravnica pozorišta »Atelje 212«
Talenat ne zavisi od vremena
"Da će nam biti lako, neće, ali potrudićemo se. To uvek možemo, a ništa nam drugo i ne preostaje"
Televizija u nacističkoj Nemačkoj
Pod znakom svastike
Službena istorija priznaje da je javno emitovanje televizijskog programa započeto sredinom tridesetih godina prošlog veka, nekako istovremeno u Velikoj Britaniji i Nemačkoj, a potom u Sovjetskom Savezu i SAD. Ali, to baš i nije najtačnija odrednica – posle eksperimentalnog puštanja signala 1934, prvi javni TV servis zapravo je počeo sa radom marta 1935. u Nemačkoj, čiji je predsednik vlade u to vreme bio Hitler. To je godina u kojoj se već desila paljevina Rajhstaga, efektivno je poništen višepartijski sistem, Jevreji su došli pod udar rasnih zakona, a prvi politički protivnici su već osetili čari sistema budućih koncentracionih logora. Nedavno otkriveni snimci ranih televizijskih programa iz nacističke Nemačke, daju nam važan uvid u prve dane masovnih medija i pojašnjavaju prirodu uticaja televizijske slike na stvarnosti
Likovna umetnost
Profesorska izložba
Ovu i iduću likovnu godinu u Beogradu spaja izložba organizovana povodom 75-godišnjice Fakulteta likovnih umetnosti. U tri galerijsko-muzejska prostora u Beogradu izloženo je oko 300 radova 123 profesora Fakulteta likovnih umetnosti – od onih koji su ga osnovali do onih koji tek počinju svoj radni vek
Koncert – Prljavo kazalište u Beogradu
P(j)esme ljubavne
Pouzdano nauljen zanat i (makar virtuelna, antidatirana) nostalgija jači su od mržnje malih razlika; lakše je podneti čak i prigovor da je današnja srpska omladina anacionalna i beslovesna nego svedočiti bilo kom ekstremizmu
Matija Bećković – Kad budem još mlađi (Srpska književna zadruga 2012)
Oj, mladosti
Provincijalnost nije nešto što bi pesniku stajalo na putu ako ima talenta, ako je dobar, a Bećković je u svome daru i pesničkoj praksi ne dobar nego izuzetan, kao što je uvek i bio. Za razliku od najvećeg broja onih koji slažu stihove danas, Bećković je istinski pesnik. I u ovim društveno-ideološkim obračunima to je nešto što zaboravljaju (vraga zaboravljaju – ne mare!, nisu nikad ni marili), obe strane što se tuku na ovdašnjoj javnoj sceni
Esej
Zapis jednog zavisnika
Kada vodim princezu na balet, a to traje sat vremena, nosim barem tri knjige. I sve tri mi se čitaju u isto vreme. Zato je najbolje poneti i četvrtu
Knjige – Drame Milene Marković
Dar i svest, poezija i drama
Komadima Milene Marković je u košuljici konvencionalnog dramskog teksta tesno i sve tešnje, i zato se šire, i to u pravcu – poezije
Esej
Živi Faust
Zašto je došao čas da jedan primer iz kulture, kulture kao obrasca velike sinteze čovekovog puta, sagledamo u današnjem trenutku čovečanstva
Ruska muzika
По Смоленской дороге
U svakom ubogom gostu čuči neostvareni DJ koji kolaž pravi ne sa pločama i kompakt diskovima nego sa živim ljudima obučenim u crne pantalone i jednake košulje
Povodom 70. rođendana Petera Handkea i njegovog romana Moravska noć
Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju
Nedavno objavljena Moravska noć najbolja je Handkeova knjiga objavljena u dvadeset prvom veku. Otvara je nezaboravna rečenica: "Svaka zemlja ima svoj Samarkand i svoju Numansiju." Ako svugde, u svakoj zemlji, postoje i Samarkand i Numansija, i bajkovito mesto izvan istorije i stvarno istorijsko mesto što je poslednje pribežište pred Carstvom, pred Supersilom ili Molohom, onda nije sve izgubljeno
Esej
Zimska bajka za poražene i ponižene
Melanholija i duge zimske noći dobri su za čitanje drevnih knjiga. Naročito ako su kratki dani tako nabijeni besmislom i raspadanjem da se ni oči, kamoli misao, ne mogu ni za šta zakačiti i ni na kome odmoriti. Ja sam se poduhvatio da pročitam Platona
Smijurijada
Mada sam svoju pamet mogao i na nečem značajnijem pokazati
Kako ovo, a kako ono? Najbolji odgovor dade Aca Lukas, navodeći Olivera Dragojevića, koji ne živi sa galebovima. Smisao je u tome da njega svi znaju po pjesmi Moj galebe, ča nije njegova, nego od Zuppe/Runjića, međutim, ljudi često poistovjećuju pjesmu i pjevača, pa to ovaj na umu ima i na to primjedbom cilja. Štoviše, Dragojević nije skladatelj, niti radi pjesme, Moj galebe ga je napravila, kao Kokera Mala pomoć mojih prijatelja, izuzev, naravno, nenastupanja u Srbiji, jer to mu je najveći uspjeh u životu, pošto su Dragojevići čisti Srbi. Otud Homer smatra kako se čovjek pod stare dane vlastitom bijedom napaja u nedostatku ičeg boljeg čime bi nadomjestio zonu sumraka. U svakom slučaju, Dragoević i Dean mu dođu na isto, ubace "j" i na konju su
Rokenrol – Nil Jang, pre četrdeset godina i danas
Putovanje nakraj noći
Nil Jang je neosporno jedna od najvećih ličnosti rok zaostavštine posmatrane iz 2012, kao i dalje istinski aktuelan autor, sposoban za promenu, eksperiment i istinsko osećanje. On je praotac jedne velike porodice savremenih sastava koji su iz njegovog govora od pre četiri decenije o dotad neopevanim sumornim stanjima izvukli svoj poetski kodeks. Zaokružujući ove godine karijeru sa dva nova albuma, kojima obznanjuje da su vremena slična originalnim post hipi splin vremenima, u kojima je nastao album Tonight’s The Night, opet s nama – a njegovo je da to i obznani – još jednom je pronašao gde bi to rokenrol mogao danas da bude
TV manijak
Dan pre kraja sveta
Knjige – Pohvala ljubavi
Četvrta ljubav Alena Badjua
Knjiga Alena Badjua govori o ljubavi, a napisana je u formi intervjua. Badjuov sagovornik je Nikola Trung, a knjiga je nastala iz javnog intervjua održanog 14. jula 2008. godine u sklopu teatarskog festivala u Avinjonu. U uvodu knjige Badju navodi kako je knjiga zapravo elaboracija onoga što je tog dana izrečeno, a da se trudio da tekst sačuva spontan ritam, jasnoću i energiju. Trud je, kako se to kaže, urodio plodom
Odgovor na tekst Muharema Bazdulja (»Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti«, »Vreme« broj 1145)
Jugoslovenski drangularijum
Jugoslavija je, u kursadžijskoj perspektivi, politički predmet analize, a ne frajerski drangularijum koji ovih dana dobro kotira na berzi jugonostalgije
Intervju – Goran Stefanovski, pisac
Nove antene prenose stare laži, a istina se širi od uva do uva
"Jesam Balkanac i ne bih to menjao nizašta drugo. Ali istovremeno pokušavam da osvestim šta to meni znači. Ne volim fundamentalne pripadnosti bilo čemu, ne volim kada se stvari navodno ‘podrazumevaju same po sebi’. Volim Balkan, ali kako Marija Todorova kaže, bez potrebe da budem ponosan na njega, niti da ga se stidim. Ali, ajmo malo biti ponosni!"
In Memoriam – Dejv Brubek (1921–2012)
Živeti dobro
Veliki Dejv Brubek umro je u 92. godini. Pored svega drugog što ga čini velikim, on je bio taj koji je u svet džeza uveo – Balkan
Pozorište
Kad bi ovo bio film
Mihael Kunce i Silvester Levai: Rebeka
Reditelj: Nebojša Bradić
Madlenianum
Knjige
Uvod u Imrea K.
Nobelovac i jedan od najboljih posmatrača epohe u ovom romanu-intervjuu "prolazi" kroz svoj opus, ali i kroz burne istorijske i intimne prilike u kojima je nastajao
TV manijak
Deda Mraz na mobilnom
Knjige – Božidar Jakšić, Mišljenje kao diverzija
Suočavanje s dosezima jedne marginalizovane epohe
"Praxisa" danas nema niti ga može biti. Drugačija su vremena i kontekst je različit. Čini se, ipak, da strahovanja dežurnih ideologa (zapravo njihovih nalogodavaca) od toga "zmajeva sjemena" s protokom vremena nisu umanjena. Možda to nešto govori o potencijalu koji se u neka minula vremena razvio u jednoj svojedobno marginaliziranoj i onemogućenoj zajednici. A možda je u pitanju tek preventivna paranoja. Ili paranoja naprosto. Kako bilo, knjiga Božidara Jakšića ostaje nezaobilazna literatura za sve koji bi bez predrasuda htjeli vrednovati misaone dosege filozofije i društvene teorije u Drugoj Jugoslaviji
Reagovanje – »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)
Nerođeno jugoslovenstvo i rasne fantazije
Najočiglednija besmislica je Midžićeva teza o sahrani jedne (monarhističko tradicionalističke) Jugoslavije, čiji je simbol u pozitivnom i negativnom smislu bio Crnjanski, i rođenju druge, ristićevske socijalističko-internacionalističke, da bi potom tvrdio da Jugoslavija nije ni rođena?! To je svakako zbog toga što je ristićevska generacija svojom ideološkom opijenošću u temelje te "nerođene" (nadrealističke?) Jugoslavije ukopala i uređaje njenog samouništenja
Odgovor na reagovanje Svebora Midžića »Šta je kome Jugoslavija« (»Vreme« br. 1144)
Kursadžije iz Muzeja savremene umetnosti
U reagovanju na moj tekst Midžić izjednačava Mladu Bosnu i Sarajevski atentat sa VMRO-ustaškom zavjerom i atentatom u Marseju. Iste su to stvari, kaže Midžić, samo što Vladu Černozemskog Crnjanski i Bazdulj ne bi glorifikovali. (To za glorifikaciju je tačno.) Iz ovog izjednačavanja proizilazi sve ostalo: Midžićevo pristajanje uz maksimu da je svaka (realno postojeća) Jugoslavija zapravo Srboslavija odnosno izjednačavanje jugoslovenstva kojeg simbolizuje, recimo, Miloš Crnjanski (ili Andrić ili čak Njegoš) sa velikosrpstvom i sa četničkom kamom. Uvođenje kame je najtelalskiji momenat u Midžićevom reagovanju; on koji ne vidi kontinuitet između dviju Jugoslavija, htio bi maltene da poveže Crnjanskog sa Srebrenicom
