Počev od 1. maja ove godine na ulicama glavnog grada Holandije stanovnici i turisti više neće viđati reklame za ugalj i naftu, avionske letove, krstarenja i mesne delikatese
Amsterdam za par meseci kreće u sprovođenje plana zarad očuvanja klime, pa na javnim mestima više neće biti reklama za proizvode i usluge koje štete klimi.
Od 1. maja ove godine, na javnim mestima ili mestima vidljivim sa javnog prostora, zabranjuje se izlaganje reklama za fosilna goriva npr. za automobile na benzin i dizel, avionske letove, krstarenja i grejanje na gas, ali takođe i za mesne proizvode, piše Klima101.
Na ovaj način, Amsterdam postaje prvi glavni grad na svetu sa zabranom reklamiranja fosilnih goriva i mesa na javnim površinama.
Prestonica Holandije teži da do sredine veka bude klimatski neutralna. Shodno tome, grad smatra da javni prostor ne sme da se koristi za promociju navika koje su u suprotnosti sa ekološkim ciljevima zajednice.
Cilj je da se kroz zabranu smanje podsticaji na potrošnju sa visokim emisijama gasova sa efektom staklene bašte.
Reklamiranje ipak moguće
Međutim, reklame za fosilna goriva i meso i dalje će moći da se nađu na privatnim posedima i fasadama, npr. hotela, u unutrašnjostima prodavnica i supermarketa, kao i na internetu i televiziji.
Uprkos tome što zabrana za konkretne proizvode stupa na snagu kroz svega nekoliko meseci, navodi se da se korporativno brendiranje kompanija iz sektora fosilnih goriva može nastaviti do isteka važećih ugovora.
fotografije: ingrid gerkamaMILIONI TURISTA NA ULICAMA: Amsterdam
Potpuna zabrana takvog korporativnog oglašavanja na javnim prostorima u Amsterdamu očekuje se do aprila 2028. godine
Bez obzira na to, Holanđani su poslali jasnu poruku: u njihovom glavnom gradu, javni prostor služi viziji budućnosti, a ne promociji zagađenja. Ova „revolucija” nije se desila preko noći, inicijalni predlog iznet je još 2020.
Amsterdam nije prvi grad
Iako je Amsterdam prva prestonica sa zabranom „fosilnih” reklama, nije ujedno i prvi grad koji se na odvažio na njihovo „utišavanje”, već je to bio njegov komšija na oko sat vremena vožnje – Hag. Tamo su reklame za zagađujuće automobile, avione i kruzere zabranjene još od 1. januara prošle godine.
Ovi gradovi iz Holandije nisu usamljeni, i belgijska opština Sen Žil u regionu Brisela zabranjuje reklame fosilnih goriva, a najnovija vest o tome stiže iz Firence koja je nedavno postala prvi italijanski grad sa tom izglasanom zabranom, usvojivši odluku sa 18 naprema tri glasa.
Do danas je, preko 50 gradova i opština – većinom u Evropi – ili ograničilo takve oglase u određenim zonama ili podnelo predloge za uvođenje formalnih restrikcija. Neki od njih poput Amsterdama ili npr. Edinburga potpuno su ih zabranili.
Ovaj talas ne zapljuskuje samo gradove, već i čitave države. Francuska je još 2022. postala prva zemlja koja je na nacionalnom nivou zabranila reklame za fosilna goriva, dok je Vlada Španije u julu 2025. odobrila nacrt sličnog zakona.
Amsterdam neće zadugo ostati jedini glavni grad bez reklama za fosilna goriva. Na leto 2026, ista zabrana kreće sa primenom i u švedskoj prestonici Stokholmu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
