Koncerti – Cristina Zavalloni, Italijanski institut za kulturu; Katarina Pejak, Mixer House; 19. 2. 2016.
Dva u jedan
U prošli petak u Beogradu su održana dva odlična koncerta – Kristine Zavaloni i Katarine Pejak
Izložbe – Dela Dimitrija Avramovića iz zbirki Narodnog muzeja u Beogradu
Lepota u službi istine
Dimitrije Avramović jedan je od najznačajnijih srpskih slikara XIX veka i jedan od prvih istraživača našeg kulturnog nasleđa. Reprezentativna izložba njegovih dela biće otvorena u Konaku kneginje Ljubice 18. februara
Roman – Sestre Palavejev
Dve šmizle u partizanima
Sjajni bugarski pisac Alek Popov u novom romanu zadržava sve vrline po kojima ga znamo, ali je istovremeno zreliji i smireniji
40 godina Taksiste
Čekajući kišu, prezirući šljam
Prošlo je tačno četiri decenije od premijere Taksiste Martina Skorsezea, filma koji je ostavio ogroman trag u umetnosti i popularnoj kulturi
Intervju – Ilija Duni, grupa Ti
Futuristička nostalgija
"I dalje se nadam da je muzika mlađima jednako važna kao i nama što je bila, jer ja sam onaj isti mali dečak koga je oduševljavala moć muzike da menja ljude na svadbama u mojoj rodnoj Strugi. Moć muzike je uvek ista, kad te pukne neki rif koji u srce dira, nema veze da li ga čuješ preko dizera, slušalica ili razglasa, ona osnovna emocija je uvek tu"
Intervju – Lazar Stojanović, reditelj
NATO nema alternativu
"NATO intervencija 1999. pocepala je i podelila ljude na nekolicinu koja je smatrala da je odluka o intervenciji pametna i da bi i liberali i komunisti trebalo da je podrže, i na većinu koja je smatrala da je intervencija neosnovana, da je ona protiv Srba i Srbije i da Srbija ipak ima pravo na Kosovo. U prvoj grupi bih mogao da nabrojim samo nekoliko imena među kojima sam i ja, a to su Sonja Biserko, Bora Ćosić, moj brat Voja Stojanović, bio je pokojni Srđa Popović, Nataša Kandić, Ivan Čolović, Svetlana Slapšak... Svakako ih ima više hiljada, ali vrlo malo. Na drugoj strani našao se niz uticajnih, uglednih kulturnih i javnih radnika, koji su tokom rata u Bosni bili angažovani na bosanskoj strani. Nakon bombardovanja, oni su zauzeli jaku patriotsku kritičku poziciju. Za nacionaliste to nije neočekivano, taj stav imali su i ranije. Ali kad građanski liberali prestanu da prepoznaju vrednosti koje su do juče zastupali i počnu da brane zločine države samo zato što su njeni podanici, to je teško svariti"
Roman – Aleja nezavisnosti
Nagnjilost postojanja
Kšištof Varga je napisao knjigu duhovitu i lucidno rezonersku, pozabavivši se strahovima i opsesijama ne samo savremenih Poljaka
Pozorište
Razbibriga u ratno doba
Miloš Lolić je u Kazinu, pozorišnoj kući Burgteatra, režirao komad Harolda Pintera Party Time. Društvo privilegovanih slavi sebe i svoj "klub" dok napolju, na blokiranim ulicama, vojnici sprovode raciju
Roman – Doba mjedi
Priča kojoj je dozrelo vreme
Šnajderov roman gustih, tmastih, teških, no nipošto neprohodnih rečenica, za dugo i sporo uživanje, moćan je kao sila Dunava pod senkom tvrđave
Izložba – Ko je Soko, taj je Jugosloven
Koreni napuštene tradicije
Nakon dve decenije postojanja, Muzej istorije Jugoslavije izložbom o Sokolskom pokretu između dva svetska rata najavljuje početak bavljenja periodom Kraljevine Jugoslavije, kao i buduću stalnu postavku
Izložbe – »Raskršća«
Drugačiji putevi
U beogradskoj Galeriji ULUS u toku je izložba beogradske umetnice Mile Gvardiol pod nazivom "Raskršća"
In Memoriam – Aleš Debeljak (1961–2016)
Imena smrti
Aleš Debeljak, najznačajniji slovenački savremeni pesnik, poginuo je u saobraćajnoj nesreći 28. januara ove godine. Bio je i sociolog kulture, univerzitetski profesor, kolumnista i esejista, jedan od vodećih slovenačkih javnih intelektualaca, jedan od retkih koji su još u prvim danima nakon raspada Jugoslavije bez zazora govorili o jugoslovenskoj komponenti sopstvenog identiteta
Strip – Serđo Topi – Kolekcionar
U potrazi za fragmentima snova
Pet priča, i pet predmeta, smeštaju Topijevog aktera na sve zamislive egzotične meridijane u poslednjoj četvrtini XIX veka, pri čemu autor prožima svaku od priča jedinstvenom alhemijom legendi, avanture i mistike. Izdanje beogradske kuće "Darkwood" objedinjuje celokupni Topijev opus Kolekcionara
Intervju – Ivana Lukić, psiholog, profesor i pisac
Što ne pitate decu kako im je
"Današnji gimnazijalci, pripadnici digitalne generacije, često ne vide svrhu učenja zato što svaku informaciju u svakom trenutku mogu da dobiju jednim klikom na računaru. Pre neki dan se jedna učenica iskreno čudila zašto mora da zna da li je Stara planina gromadna ili venačna. Potpuno razumem njeno čuđenje"
Novi film Kventina Tarantina – Podlih osam
Niko ne valja
U novom (osmom po redu) filmu Kventina Tarantina pod naslovom Podlih osam nema pozitivnih junaka. Njegovi protagonisti kao da dokazuju istinitost onog čuvenog distiha engleskog pesnika V.H. Odna prema kome "javnost zna ono šta svako dete uči u školi, da onaj ko žrtva zla je bio, posle zlo činiti voli"
10 godina Tipometra
Ćirilica na poklon
Udruženje Tipometar, koje je osnovala grupa entuzijasta sa Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu, postoji već punu deceniju i za to vreme je kreiralo na desetine ćiriličnih fontova i dozvolilo njihovu besplatnu upotrebu. U ovogodišnjem poklonu su četiri fonta tipografskog pisma Nokturno BG, prvenstveno namenjenog knjižnom slogu, ali i grafičkom dizajnu
Veliki povratak Sen Žermena
Muzika svakodnevne budućnosti
Posle decenije izvan šou-biznisa, Sen Žermen se vratio eponimnim albumom afričkih inspiracija koji je obeležio muzičku godinu za nama
12. festival Sedam veličanstvenih
Filmovi puni života i ljubavi
"Kada je planeta u svojoj najgoroj fazi, prepuna ratova, sukoba, terorizma i izbeglica, onda je to dobar trenutak da dokumentaristi odu korak dalje od naslova iz vesti i zapitaju: Zašto?", kaže selektor festivala Tue Stin Miler
Intervju – Dragan Markovina, istoričar
Jugoslovenstvo danas
"Sva ova postjugoslavenska društva nikad nisu bila u goroj situaciji, naravno sa izuzetkom Drugog svjetskog i ovog poslednjeg rata. Ali to ne znači da se ne događa nešto novo, pogotovo kod mlađih ljudi koji aktivno promišljaju i nasljeđe jugoslavenskog prostora, njegovu sadašnjost, a posebno budućnost. Mislim da je to nezaustavljivo i da će sljedećih desetljeća ta ‘paralelna stvarnost’ naprosto postati mejnstrim. Možda grešim, ali to je moje mišljenje"
Kultura svakodnevice – Nasleđe Spasenije Marković
Patin (i moj) kuvar
Po čemu se Patin kuvar izdvaja, zašto se bezmalo vek po objavljivanju i dalje koristi, štampa, prenosi s kolena na koleno? I zašto se gotovo ništa ne zna o njegovom autoru, o jednoj od prvih deset učenih, modernih žena u Srbiji
Folklor – Ansambl »Kolo«
Novi folklor
Olga Skovran, osnivač i nenadmašeni rukovodilac našeg najboljeg folklornog ansambla "Kolo", pri njegovom osnivanju istakla je njegov zadatak da na sceni prikazuje tradicionalnu narodnu igru razvijajući je u smislu i skladu sa savremenim zahtevima scenske umetnosti, te da tradicionalna igra progovori novim, svežim umetničkim jezikom – da spoji prošlost sa sadašnjošću. Sa aktuelnim konceptom naslovljenim "TradicijaNova", "Kolo" nastoji da to i dalje radi
In memoriam
Branko Vučićević (1934–2016)
Značaj i uticaj Branka Vučićevića za ovdašnju kulturu mnogo je veći od opusa koji je svojim imenom potpisao
Roman – Zapis o pronicljivosti
Čudo i posledice
Čuveni roman Žozea Saramaga, koji je inspirisao neke od inicijatora "belih listića", najzad je dostupan na srpskom
Lemi i ja
Ludo i brzo
Bio je hevi metal pre, ali on je uglavnom, kako je rekao Koja, bio "samo glasan"; bio je pank naravno, ali ni približno tako žestok, čak ni brz, čime se inače hvalio. Ramones i Clash su ubrzanje pogurali do maksimuma – Lemi i njegov bend kao da su rekli: "Zajebi to, presporo je"
In memoriam – Dejvid Bouvi (1947–2016)
Ima li koga kod kuće?
U svom romanu sa mnogo likova, koji je pisao ceo život, na jedan pomalo čaplinovski način ispričao je priču o malom čoveku, izgubljenom u svetu u kome niko ne mari ni za koga i u kom niko nikom nije potreban. Bouvi je bio gorostasno veliki zato što je, sve vreme, kroz svoje razne ličnosti – igrao nas
In memoriam – Jan Frejzer Kilmister Lemi (1945–2015)
Lemi je video Tita
Poslednjih dana prošle godine, novi niz odlazaka naših heroja i kultova započeo je Jan Frejzer Kilmister, svetski poznat i nezaboravan kao Lemi. Uz Kita Ričardsa, jedan od poslednjih naizgled neuništivih, koji su sopstvenu snagu merili samouništavanjem
Intervju – Darko Bajić, reditelj
Komedija klaustrofobije
"Ako su osamdesete godine bile klaustrofobična komedija, ove naše godine su komedija klaustrofobije. Da cela stvar bude još gora, pod ovim našim nebom različita mišljenja ne izazivaju boljitak, već ratove"
