Kultura

Uspomena – Ivo Brešan (1936 – 2017)

Kad smo svi bili na okupu

Nedavno nas je napustio Ivo Brešan, hrvatski književnik, autor 12 romana, dve zbirke pripovedaka, osam scenarija i 23 drame. Jednu od njih, Nečastivi na Filosofskom fakultetu režirala je 1985. godine Vida Ognjenović

Intervju – Iva Milošević, rediteljka

Kobno jedinjenje mržnje i gneva

"U Elektri, kao i u svakoj složenoj formi književnosti i pozorišta kakva je tragedija, nemoguće je pronaći krivca u jednom čoveku ili jednom motivu. To je ono što tragediju čini umetnošću, a ne ponavljanjem života na sceni"

Serija – Novine

Slabašna vera za mizernu večeru

Odlično promišljena i besprekorno izvedena, serija reditelja Dalibora Matanića i scenariste Ivice Đikića, koncentrisana u paklenom međuprostoru novinarstva, biznisa, politike, crkve, policije i kriminala, sam je vrh celokupne post-YU produkcije u svom žanru

Pop kultura

Bajka o ljutom stvorenju

Prošlo je 15 godina od smrti Tuve Janson, autorke Mumina, najpoznatije finske porodice, koja kod nas nikada nije stekla popularnost kakvu je imala u svetu

Ulica kao pozornica

Neputujući muzičar

David Vađeli, ulični muzičar Firence sa licencom, svoju profesiju definiše kao izbor, a ne kao prolazni posao ili nametnuti trajni angažman neuspešnog umetnika

Intervju – Andraš Urban, reditelj

Građanin i njegovo pozorište

"Nacionalizam u stvari ne postoji. Nacionalizam je sredstvo. Sredstvo za mobilizaciju. Način pomoću koga se aktiviraju određene strasti u čoveku, pomoću koga se mobiliše određena zajednica da bi se izginulo na bojnim poljima"

Intervju – Emir Kusturica, reditelj, profesor

Bajke su najbolje utočište

"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"

Još jednom o gubicima

Dok se Đavo ne namiri

Ovo je godina kad se u nekom trenutku činilo, do nevjerice, kao da odlasci neće stati

Mitologija

Blagoslov ili kletva

Postoje mnogobrojne definicije mitova. Jedna od njih je: "... Pojmovi pogodni za uticaj na mase, obično do kraja nedefinisani, mitizirani pojmovi, politički mitovi kao za vreme fašizma i nacizma, mit o naciji..." Mit može da bude izgovor za ratove, da huška u smrt. Ali može da se čita i kao lepa priča, kao avantura, kao traganje za sopstvenom biografijom u životopisu bogova i heroja davnih vremena

Orhan Pamuk, post festum

Diskretni šarm pozadine

Vladislav Bajac, kao pisac, novinar i izdavač, o Orhanu Pamuku koji je nedavno bio gost Srpske akademije nauka i umetnosti i "Geopoetike"

Sin piše predgovor očevoj knjizi

Mića Popović

Prvi spisateljski pokušaj

Dvadeset godina od smrti Miće Popovića obeležava se izložbom, novom knjigom i filmskom retrospektivom, reprezentima njegovog stvaralaštva. U Jugoslovenskoj kinoteci (22–27. decembar) izložene su četiri slike Miće Popovića – Bavarska varijanta iz 1978, Nedelja 5 popodne u septembru iz 1977, Manipulacija iz 1979, i Otkrivanje Brojgela iz 1974. godine, nakon konzervacije i restauracije Centralnog zavoda za konzervaciju, a na retrospektivi su filmovi koje je režirao ili za koje je pisao scenario Mića Popović – Čovek iz hrastove šume (1964), Roj (1966), Hasanaginica (1967), Delije (1968) i Burduš (1970). Prve večeri ovog programa (četvrtak) je promocija knjige Sveti Antun, Ratni dnevnik iz zatvora, koju je priredio Jovan Popović, sin Miće Popovića, a objavila Geopoetika. Tekstovi i crteži u ovoj knjizi do sada nisu viđeni. Ljubaznošću Geopoetike i Jovana Popovića, "Vreme" objavljuje uvodni tekst priređivača, deo dnevnika Miće Popovića i njegova dva crteža

Film

Tizer pred seriju

Sa hladnoćom kakvog popularnog obrazovnog programa Zdravko Šotra još na početku filma počinje bezrazložno da rasipa vreme, energiju i poetski naboj

Laza Kostić

Ljubav koja pomera zvezde

O Santa Maria della salute, jednoj od najboljih evropskih pesama, a sve zbog premijere istoimenog filma Zdravka Šotre

Intervju – Vladimir Tabašević, pisac

Sećam se, i to je sve

"Dok sam bio dete, tokom rata u BiH, hteli su da me bace sa mosta. Nije bitno ko, jer ni njima tada nije bilo važno ko sam ja, već kanta goriva koju smo imali sa sobom"

Pozorište

Ovde i danas na sceni

Objavljivanje rezultata četvrtog konkursa fondacije Haertefact za angažovani dramski tekst, pobednik je Probudi me kada završi Mirze Skenderagića, razlog je pitanju o angažmanu u dramskoj formi

Gostovanje

Vrli novi ljudi

Zašto nismo dovoljno dobri za budućnost, jedno je od pitanja kolektiva Chto delat i njihovog performansa o Beogradu na vodi

Nema više – Metropolis, Beokult, RTS 2

Probirljivi, ne pokondireni

Dva u dobrom smislu reči "elitistička" serijala iz kulture nestala su tiho s javnog TV servisa. Zdravo osveženje ili samoubistvo iz zasede?

In memoriam – Esma Redžepova Teodosijevski (1943–2016)

Kraljica je odletela u nebo

Glasom je mogla da pošalje hiljade ljudi istovremeno u neke potpuno nove dimenzije svesti i emocija, za koje nismo ni znali da ih imamo... Zato se uz Esmin glas plakalo: nismo znali šta je to što osećamo, iz koje galaksije dolazi i šta nam radi

Koncert

Kuhinja duše

Amira Medunjanin, Sava centar, Beograd, 8. XII 2016.

Opera

Antidiva

U novoj izvedbi kamerne opere Anais Nin Luja Andrisena potpuna nagost na sceni biva sasvim zasenjena sveprisutnošću glasa

Knjiga

U kovitlacu nasilja

Elena Ferante, Moja genijalna prijateljica, Beograd, Booka 2016, prevod Mirjana Ognjanović

Protest

Magacin u opasnosti

Da li će nezavisna kulturna umetnička scena Srbije ostati bez svoje kuće?