Novak Đoković savladao je Flavia Kobolija u četvrtfinalu Vimbldona i pobedu proslavio uz novu turu pumpanja pred londonskom publikom, nastavljajući podršku protestima u Srbiji. U polufinalu ga čeka prvoplasirani na ATP listi Janik Siner
Najbolji teniser u istoriji Novak Đoković sada je na dva koraka od trofeja u Londonu i potpunog delirijuma među pobunjenim građanima Srbije. Rezultatom 3-1 pao je Flavio Koboli u četvrtfinalu Vimbldona, a palo je i novo pumpanje.
Obećano – učinjeno, reklo bi se.
Ali nije bilo nimalo lako. Petnaest godina mlađi Italijan veoma je napredovao u svim segmentima igre i pružio snažan otpor. Od ponedeljka će biti u top 20 na svetu.
U polufinalu ga očekuje težak protivnik, prvi teniser sveta Janik Siner.
Iako kažnjavan za doping, Italijan bi mogao postati miljenik srpske vlasti i njenih pristalica. Možda opet osvane neki grafit – „Janik doping Sine“ (da, sine, ćacijevsk priča), ali ovaj put bez loše konotacije.
Pumpa ne staje
Od početka Vimbldona Novakove pobede prati pumpanje, a najveće njegovi navijači očekuju u nedelju, 13. jula na Centralnom terenu.
Posle meča sa Aleksandrom Milerom u prvom kolu, srpski teniser obećao je da će svaku narednu pobedu proslaviti istim gestom – pumpanjem.
Oduševljenje, koliko god da ga je bilo tada posle neočekivane pobedničke koreografije, raste sa svakim novim mečom. Kako zbog samog Novakovog uspeha, tako i zbog simbola koji ovaj gest sa sobom nosi.
U iščekivanju (vimbldonskog) epiloga
Znaju već i ptice koje lete iznad londonskih terena da Novakova proslava predstavlja podršku studentskoj, ili sada već građanskoj borbi protiv režima u Srbiji, koja traje već osam meseci.
Ako postoji barem jedan pokazatelj da Srbi igraju u dva tima, to je činjenica da, dok se jedni i dalje raduju Đokovićevim uspesima, drugi pljuju na negdašnjeg heroja ili su ga jednostavno „kancelovali“.
Svakako, bilo da Novak osvoji ili ne osvoji Vimbldon, neko će se radovati.
“Najpre, držim da je od svih oblika književnog izražavanja radio-drama najbliža romanu, jer dopušta bezmalo neograničenu slobodu kretanja kako u dimenzijama vremena i prostora tako i kroz duhovni mikrokosmos... Dodaću da se radio-drama, bar kako je ja radim, piše kao pesma. Ja lično ili je u prvoj verziji napišem za nekoliko dana, ili nikad...” (Borislav Pekić, Šta je za mene radio-drama)
Vek nakon premijere filma Metropolis Frica Langa, priča o gradu podeljenom između elite i radnika smeštena u 2026, sada, u eri digitalne ekonomije, algoritama i društvene nejednakosti deluje savremeno
Tehnologija može pomoći u formulisanju rečenice, ali ne može preuzeti odgovornost za ideju. Drugim rečima, veštačka inteligencija može biti alat mišljenja, ali ne može biti njegov subjekt
Generacija nobody nije nobody zato što je beznačajna, već zato što je bila previše jedno i previše drugo, previše rano i previše kasno na svakom mestu na kome se pojavila
Saim Dušan govori desetak jezika. Vrlo moguće da mu je pomoglo to što je od malena rastao uz srpski i engleski. Šta su prednosti bilingvizma?
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Istorijski skup od Petnaestog marta nije bio „propuštena prilika“ nego važna stanica u borbi protiv režima. Narod je tada video koga je više, ali sada se vodi drugačija igra
Propagandne strategije režima
Ima li pobunjeno društvo razlog za defetizam Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
