Srbija četvrta u Evropi po broju napada na novinare

U izveštaju o medijskom pluralizmu u Srbiji Evropskog univerzitetskog instituta navodi se da je Srbija četvrta u Evropi po broju napada na novinare, a kako se dodaje politička nezavisnost medija u zemlji je oblast najvišeg rizika jer su svi nacionalni emiteri pod kontrolom vlastima bliskih entiteta, prenosi NUNS.

Izveštaj objavljen u junu pokazuje da Srbija beleži visok rizik u tri od četiri ključne oblasti: tržišni pluralizam (71 odsto), politička nezavisnost (73 odsto) i društvena uključenost (70 odsto), dok je oblast osnovne zaštite u domenu srednje visokog rizika (60 odsto).

Upozorava se da ne postoje zakonske mere koje bi sprečile sukob interesa između političara i vlasnika medija kao i da je preko kompanije Telekom Srbija država „ponovo ušla u medijsko vlasništvo, čime je zvanično legalizovala državno-partijski uticaj na medije“.

„Političari i vladine institucije koriste javna sredstva kao poluge uticaja: subvencije, budžetsko oglašavanje i javne nabavke sistematski favorizuju medije bliske vlasti. Istovremeno, REM ne vrši nadzor ravnopravnog medijskog tretmana u predizbornim kampanjama, a javni servisi ne obezbeđuju fer pristup opozicionim glasovima. Uređivačka nezavisnost praktično ne postoji, a mehanizmi zaštite od političkog uticaja su neefikasni ili ignorisani“, navodi se u izveštaju.

Dodaje se i da lokalne vlasti „sve češće zaobilaze konkurse i koriste javne nabavke za finansiranje lojalnih medija, dok javni servisi ostaju pod čvrstom političkom kontrolom, bez stabilnog upravljanja i finansiranja“.

Nepovoljni uslovi za rad novinara

Uslovi za rad novinara u Srbiji, ocenjeni su kao izuzetno nepovoljni, a osim sve većeg broja SLAPP tužbi, odnosno strategije pravnog zastrašivanja kritičkih medija, izveštaj upozorava i na to da srpska policija i obaveštajne službe koriste „napredne špijunske softvere za nadzor novinara“.

U izveštaju se navodi da se ekonomski faktori koriste za ograničavanje medijske raznovrsnosti.

„Govor mržnje je formalno zabranjen, ali se zakon slabo primenjuje, posebno u digitalnom prostoru gde dominiraju uvrede, pretnje i agresivna komunikacija“, piše u izveštaju.

Nefunkcionalan REM

Ocenjuje se da je Regulatorno telo za elektronske medije (REM) „praktično nefunkcionalno i da retko izriče sankcije, čak ni emiterima koji grubo krše zakon – poput onih koji emituju nasilan rijaliti program u udarnim terminima ili vode pristrasno izveštavanje tokom izbornih kampanja“.

U preporukama za poboljšanje medijskog pluralizma u Srbiji, predlaže se puno sprovođenje novih medijskih zakona u duhu Medijske strategije iz 2020. godine, pravna zaštita novinara i mere protiv SLAPP tužbi, reforma REM-a i transparentno imenovanje njegovih članova, potpuna transparentnost medijskog vlasništva i oglašavanja, usklađivanje sa evropskim regulativama, kolektivno ugovorno uređenje rada u medijima i preciznije regulisanje javnog finansiranja medija.

Izvor: 021