Priča o Hani Jakubu

Godina 1860. ostaće u libanskoj istoriji kao bolna tačka u nacionalnom sećanju. Nju su obeležili krvavi sukobi između Druza (monoteistička verska zajednica koja se odvojila od ismailita u XI veku, u Egiptu; iako njihovo učenje u osnovi ima islamski i ismailitski karakter, sadrži i brojne neislamske elemente; specifičan položaj te verske zajednice u starijoj i novijoj istoriji, kao i neke njene karakteristike, učinili su da Druzi steknu i izvesne osobenosti odelite etničke grupe, iako jezički i kulturološki pripadaju arapsko-islamskoj civilizaciji) i maronita (hrišćana) u periodu od maja do jula 1860. godine. Taj svojevrsni građanski rat predstavljao je kulminaciju dvadesetogodišnje napetosti i nemira između dve zajednice koje su po verskoj osnovi podsticali Turci u želji da uspostave direktan nadzor Libana. Vrhunac tog sukoba u tzv. godini razdora bio je masakr u Damasku, kada je, kako se procenjuje, pobijeno oko jedanaest hiljada hrišćana. Sukob je okončan intervencijom međunarodnih trupa koje su činili vojnici iz Francuske, Austrije, Velike Britanije, Pruske i Rusije. Međunarodni diplomatski krugovi su odmah po okončanju borbi urgirali da se druske vođe izvedu pred lice pravde. Suđenje je brzo okončano, a Druzi su, umesto na smrtnu kaznu, osuđeni na višegodišnji progon u zapadni Tripoli ili u zatvor u Beogradskoj tvrđavi.

BALKANSKI KAZAMATI: U takvom Bejrutu 1860. godine, preplavljenom strahom i patnjom hrišćanskih izbeglica iz brdskih delova Libana i iz Sirije, napetošću lokalnog stanovništva, četama turskih vojnika i stranih diplomata počinje radnja romana Beogradski Druzi: Priča o Hani Jakubu. Glavni junak romana, bejrutski prodavac kuvanih jaja, hrišćanin Hana Jakub, našao se u pogrešno vreme na pogrešnom mestu – u delu bejrutske luke odakle su osuđeni Druzi ukrcavani na brod koji će ih odvesti bliže njihovom konačnom odredištu, Beogradu i zatvoru u Beogradskoj tvrđavi. Tu su ga čuvari primorali da zauzme mesto jednog druskog borca kojeg je otac uspeo da otkupi zlatom od turskih vlasti. Hana Jakub spletom tragičnih okolnosti „postaje“ jedan od petorice braće Izudin, bespoštednih druskih boraca. Ni kriv ni dužan, on deli njihovu kao i sudbinu drugih druskih osuđenika u balkanskim kazamatima koji ispijaju život iz čoveka. Dok krvare udove popravljajući drumove i bedeme u vrletima Srbije, Bosne, Bugarske, oni okajavaju znane i neznane grehe i sanjaju o danu kada će se vratiti kući. Palestinski književnik i književni kritičar Anvar Hamid zapaža da Džabir „lako i ubedljivo premešta svoje junake, ostavljajući utisak da se u toj sredini sâm bolje snalazi od onih koji su se obreli u tuđini, okruženi ljudima koji ne govore njihovim jezikom“, bez obzira na to da li je svoje ostvarenje zasnovao na činjenicama ili na svojoj mašti. Ovaj nadahnuti roman bavi se neprolaznim temama kao što su identitet, sudbina i smisao ljudskog postojanja. Radnja romana je smeštena u vreme zalaska imperije koja je vekovima pre toga spajala jugoistok Evrope i Bliski istok u jednu ogromnu državu prepunu etničkih i verskih različitosti.

ČINJENICE I MAŠTA: Libanski književnik mlađe generacije Rebi Džabir vešto prepliće istorijske činjenice i maštu i tka epsku priču o Druzima kojima je ondašnja londonska štampa nadenula nadimak „beogradski Druzi“, zbog izuzetno nehumanih uslova u zatvoru u Beogradskoj tvrđavi kod Vidin-kapije. Beogradske Druze lično je sreo i crtežima ovekovečio Feliks Kanic, koji ih je u svom delu Srbija: zemlja i stanovništvo, od rimskog doba do kraja XIX veka, opisao sledećim rečima: Sa istinskim zadovoljstvom uvrstio sam njihove fizionomije u svoj album orijentalnih tipova. Pri tome poslu najteže mi je bilo da izdržim njihove oštre poglede, koje nisu skidali s mene. Gordi i ćutljivi sedeli su preda mnom dželati maronita iz Libana; bili su savladani, ali ne i slomljeni (prevod G. Ernjaković, izdanje iz 1985, na strani 39, I knjiga).

Roman Beogradski Druzi, koji će se uskoro pojaviti u izdanju Geopoetike, objavljen je na arapskom 2010. Dve godine kasnije ovo ostvarenje je ovenčano Međunarodnom nagradom za arapski roman (IPAF), popularno nazvanom arapski Buker, jer uživa neposrednu podršku Bukerove fondacije i koristi Bukerov mehanizam prilikom odabira i odlučivanja. Nagrada je ustanovljena 2007. godine sa namerom da promoviše arapsku romanesknu književnost na međunarodnom nivou i da ohrabri prevođenje arapske književnosti na druge jezike. Dodeljuje je žiri sastavljen od međunarodnih stručnjaka, a njen nematerijalni deo čini i prevod knjige na engleski jezik. Arapskog Bukera do sada su dobili ugledni arapski književnici kao što su: Baha Tahir iz Egipta za roman Oaza zalaska sunca (2008), Jusuf Zejdan iz Egipta za roman Azazil (2009), Abdu Hal iz Saudijske Arabije za roman Bacanje varnica (2010), Muhamed Ašari iz Maroka za roman Luk i leptir i Radža Alim iz Saudijske Arabije za roman Golubija ogrlica (2011), Rebi Džabir iz Libana za roman Beogradski Druzi (2012) i Saud Senusi iz Kuvajta za roman Bambusov štap (2013). Što se tiče romana Beogradski Druzi, sirijski književnik Džordž Tarabiši i predsednik žirija za dodelu Međunarodne nagrade za arapski roman 2012. godine istakao je u saopštenju: Peta po redu Međunarodna nagrada za arapski roman dodeljena je ostvarenju Rebija Džabira Beogradski Druzi: Priča o Hani Jakubu, zbog toga što snažno, jezikom visokog senzibiliteta, pretvara jednu istorijsku epohu i prikazuje koliko je ljudsko postojanje krhko.

NADAHNUTA SLIKA EPOHE: Rebi Džabir (Bejrut, 1972) po obrazovanju je fizičar. Od 2001. godine radi kao urednik nedeljnog kulturnog dodatka Horizonti u arapskom međunarodnom dnevnom listu El Hajat. Za svoj prvi roman Gospodar tame (1992) dobio je libansku književnu nagradu Izbor kritičara 1992. godine. Iako pripada mlađoj generaciji stvaralaca, Džabir je izuzetno plodan pisac i njegov romaneskni opus obuhvata sedamnaest romana: Gospodar tame (1992), Crni čaj (1995), Poslednja kuća (1996), Plavi leptir (1996), Ralf Rizkalah u ogledalu (1997), Bio sam princ (1997), Poslednji pogled na Kin Saj (1998), Jusuf Englez (1999), Granađaninovo putovanje (2002), Bejrut, grad sveta 1–3 (2003, 2005, 2007), Beritus: podzemni grad (2005), Mehlisov izveštaj (2006), Amerika (2009), Beogradski Druzi (2010), Ptice Holidej ina (2011). Pored nagrađenog romana Beogradski Druzi (2010), ističe se i njegovo delo Amerika (2009), koji se 2010. godine našlo u najužem izboru za arapskog Bukera, kao i najnoviji Džabirov roman Ptice Holidej ina (2011), koji je 2013. godine bio u širem izboru za istu nagradu. Džabirova dela su do sad prevođena na nemački, francuski, poljski i engleski, a pred nama će se uskoro naći prvi prevod jednog Džabirovog dela na srpski jezik i drugi prevod romana Beogradski Druzi u svetu – poljski prevod se pojavio početkom 2013. godine.

Objavljivanjem ovog remek-dela savremene arapske književnosti, urednici ugledne beogradske izdavačke kuće Geopoetika još jednom su pokazali čvrstu rešenost i iskrenu nameru da na geopoetičkoj mapi svetske književnosti u prevodu na srpski dopišu neke nove svetove i predstave još značajnih i aktuelnih imena moderne arapske prozne književnosti. Ova izdavačka kuća na tome istrajno radi još od 2004. godine, kada je objavljena zbirka priča Najsrećniji čovek na svetu, nedavno preminulog iračkog majstora kratke proze Abdusetara Nasira (1947–2013), kao prvo delo arapske književnosti koje je ta kuća objavila. Potom su usledili egipatski romani Ibis (2006) Ibrahima Aslana (1935–2012) i Zejni Barakat (2008) Gamala Gitanija (rođ. 1945), kao i Kairo u 1000 godina (2007), zbirka istorijsko-književnih eseja o Kairu, istog autora.

Roman Beogradski Druzi ne skreće pažnju na sebe samo kao delo koje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda, kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije. Ovo dirljivo ostvarenje otkriva i neke nove književno-umetničke horizonte, koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti. Stoga se nadamo da će ovaj roman dobiti onakvu pažnju domaće čitalačke publike kakvu zaslužuje.