Snaga opozicionih protesta krije se u motivisanosti učesnika koji slobodnom voljom dolaze ne bi li Srbiju oslobodili od nenormalnosti u koju je obmotana. Naprednjački protest je pokazao slabu motivisanost statista, ali vrhu stranke zato motivacije za opstanak na vlasti ne nedostaje, jer se oni odavno ne pitaju za kim pištaljka na ulici pišti, znaju da pišti njima
Kao što Putin ima rat u Ukrajini, tako je predsednik Srbije dobio "najveći miting u istoriji". Obojica nemaju pojma šta da rade s tim
Organizovano ludilo, a to bi bila najbliža definicija onoga što se u Srbiji događa u poslednjih nekoliko nedelja, je tragično i opasno po bilo koje društvo. Postoji samo jedna stvar koja je gora od toga, a to je kada organizovano ludilo pređe u neorganizovano, što je neminovno
„Ko ne dođe na miting u petak, slobodno nek ne dolazi na posao u ponedeljak !“, izgovorio je Pavle Petrović, naprednjački kadar i jedan od osnivača odbora SNS-a u Obrenovcu, tek reizabrani direktor JP ,,Poslovni prostor Obrenovac“. Sindikati na to gromko ćute, umesto da proglase generalni štrajk
Već smo izdresirani da ni sebi ni drugima ne postavljamo važna pitanja, nego da se, i kad gordo mislimo da smo “opozicionari”, bavimo banalnostima, tricama i kučinama (gde nas uvek razbiju jer su tu na domaćem terenu)
Prilična bitka se vodi oko naših podataka s obeju strana Atlantika. Kada kažem naših, naravno da ne mislim na podatke građana Srbije. Budući da nismo u EU niti smo država SAD, zaštita naših podataka je takoreći kolateralna. Ako štite svoje, valjda štite i naše, mada za to nema nikakvih potvrda ni garancija
To sa pravljenjem dobrog medijskog sadržaja za mlade je krajnje jednostavan posao, kao i negovanje engleskog travnjaka. Treba ga redovno šišati i zalivati. I tako sto godina
Mi smo se našli u svojevrsnoj medijskoj metarealnosti, gde se praktično odvija kompletna polemika, istraga, manipulacija i komercijalizacija ova dva masakra u kojima su stradala deca i mladi ljudi bez ikakve krivice. Upravo tu se krije jeziv paradoks medija u Srbiji, koji bilo da brane ili napadaju rijaliti koncept, zapravo ulaze u svojevrsnu metarealnost, koja u mnogo čemu neobično podseća na rijaliti
Obišao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić tri nedelje nakon tragedije mesta zločina i porodice stradalih u selima oko Mladenovca „bez kamera“, ali je isto veče u „Dnevniku“ RTS-a detaljno o tome pričao. Poverio se tom prilikom i da je bio i u „Ribnikaru“, pre pet, šest, ne zna ni on sad pre koliko dana, da oda poštu žrtvama, ali inkognito, tako da to niko ne sazna
Odgovor građana na besomučnu kampanju obrušavanja na proteste „Srbija protiv nasilja“ na televizijama sa nacionalnom frekvencijom bio je da u još većem broju izađu na ulice. Po principu: ako niste sigurni da li bi trebalo da protestujete, uključite TV Pink
„Beograd je veliki grad, sa nizom problema, nasleđenih i novih i sigurno da se gradska vlast suočava sa nizom izazova, ali to je njen posao i treba odgovorno i u saradnji stručnjacima i građanima da traži rešenja“
U petak je pobedu odnela pristojna Srbija. Građani koji su izašli na ulice su ispisali istoriju. Zaljuljali su brod koji je iscereni kormilar uputio ka pučini nenormalnosti. Taj 19. maj biće upisan kao datum početka povratka Srbije u civilizacijske tokove, tamo gde joj je i mesto
Dirljivom ozbiljnošću i dostojanstvom ogroman broj ljudi je pokazao kako izgleda alternativa bahatom, bezdušnom i neodgovornom režimu koji isisava svaki atom normalnosti i suvislosti. Na ulicu ih je doveo isključivo moralni imperativ, lični i kolektivni
Kakvu će formu dobiti daljnje srastanje Crkve i naprednjačke partije? Da li će sveštenstvo i monaštvo morati da otkaže službe ne bi li moglo – poput drugih budžetskih korisnika – da statira na Vučićevom mitingu 26. maja
"Činjenica da REM brani rijaliti programe, a da ova druga brojnija strana Odbora za kulturu koja je prihvatila izveštaj REM-a ne vidi nikakav problem, po meni, razlog je za veliku uzbunu. I ja zaista smatram da bi ti ljudi morali da odu“
Zbog čega režim mora dehumanizovati neistomišljenike i izluđivati narod širenjem društvene patologije, paranoje i zaumnih teorija zavere? Šta je u osnovi Vučićevog pokušaja da prebaci pažnju javnosti na politikantski teren i kako mu to polazi od ruke? Zašto je borba protiv nasilja postala neodvojiva od borbe za fer i poštene izbore
Performer Porfirije sa ovakvim prtljagom toksičnih predubeđenja ne predstavlja u današnje vreme baš ništa “normalno” u Srbiji ili bilo gde drugde, i to mu treba jasno reći
Pre samo dve nedelje Srbija je ostala paralisana bolom, a Vlast se svojski potrudila da nas kolektivno vrati u realnost, ali, nažalost, u tužnu dnevnopolitičku realnost. Simbolički rečeno, režimske televizije su nam lupale šamare da bi nam skrenule pažnju od eventualne spoznaje da nam je potrebna suštinska promena sistema u Srbiji
Najpre smo počeli da nosimo satove, džepne pa ručne. Stotinak godina se čekalo na sledeći masovni gedžet, mobilni telefon. Četvrt veka pošto su se telefoni omasovili, mogli bismo da dodamo još jednu stvar bez koje više nećemo moći da živimo, a to su naočare
Opozicione partije organizovale su u protekloj nedelji dva protestna skupa protiv nasilja i najavili treći za petak. Predsednik Srbije Alekandar Vučić zakazao je „najveći miting u istoriji Srbije“ za 26. maj. U toku je totalna mobilizacija članova i pristalica SNS-a i diskreditovanje svake političke konkurencije kroz partijsku infrastrukturu, kontrolisane medije i preko društvenih mreža
Kako je Srbija postala ekspres lonac bez ispusnog ventila, zemlja agresije, uvreda i grotesknog kulta ličnosti? Zbog čega je ostavka Branka Ružića podnijeta suviše kasno i, djelomično, iz pogrešnog razloga? Konačno – ako se već nikog ne plaši i ni pred kim ne povlači – zašto Aleksandar Vučić nije zapalio svijeću ispred Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”
Politička propaganda je dostigla najniži nivo od TV Bastilje, u histeričnom strahu od gubitka rejtinga
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić zakazao je za 26. maj kontramiting zarad odbrane „demokratskih i slobodarskih vrednosti“, „najveći skup“ ikada viđen u Srbiji. Kada partija na vlasti politiku iz institucija prebacuje na ulicu nešto debelo nije u redu
Zašto gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije otišao da zapali sveću i položi cvet ispred OŠ „Vladislav Ribnikar“, već je pokušao da građane koji iskazuju bol, žalost i saosećanje usmeri pod svoj prozor?
Kako je i zašto usred nacionalne žalosti Vučić proglašen za najveću žrtvu u zemlji, šta to znači i kakve će biti posledice
Predlog da se uzrast krivične odgovornosti smanji sa 14 na 12 godina je potpuno neprihvatljiv iz više razloga. Pre svega, nije utemeljen na međunarodnim standardima i naučnim saznanjima. Pored toga, uvođenje dece od 12 godina u krivični sistem neće ništa promeniti, zato što će i dalje biti dece mlađe od tog uzrasta koja će vršiti krivična dela, a deca koja će biti u krivičnom sistemu i dalje neće, kao što je i sada slučaj sa onima starijim od 14 godina, imati priliku da se tokom mere (kazne) rehabilituju, a kasnije reintegrišu
