Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
Meni je Beograd bio prvo inostranstvo, London drugo, Beograd, opet, treće. Svuda sam se, čudno, osećao i kao stranac i kao domaći
Dok bi pravoverni radikal rušio i ukidao što mu nije po volji, lukavi naprednjak čini nešto mnogo perfidnije i štetnije: on instituciju zauzme, napuni je do vrha svojim ljudima i istovremeno je isprazni od svakog suvislog sadržaja
Roditelji su zabuljeni u male ekrane, dok se tu pred njima dešava valjanje robe. To rade njihova deca i njihovi prijatelji. Narko-biznis nije nešto što je negde, on je tu, u školi, klubovima i u vašoj kući
Ovi na koje je Srbija u međuvremenu spala, nisu za "ozbiljniji" tretman od onog koji bi neko, eto, mogao prozvati satiričnim, a da možda ne bude sasvim u krivu
Neće nas u budućnost odvesti, niti će nas u njoj spasti opšta fraza ili nemušti apsolut. Spasiće nas detalj i nijansa
Jedan od načina da se makar malo podrije ubeđenje zadrtih je da ste i vi slični njima, na neki način, posebno onima koje oni emotivno vrednuju
Pre samo pola veka, veliki mislilac zvan Prljavi Hari govorio je "Mišljenje je kao dupe: svako ga ima". To je stanje stvari bilo prilično nepodnošljivo za osetljivije duhove, ali već sada ga se možemo sećati s nostalgijom
Kao i kod svih ljudi koji ostvare vrhunsku životnu želju, tek jedna tanka linija razdvaja dostojanstvo od taštine, samopouzdanje od samoobmane i slavu od samouništenja. Vučić prosto tetura preko te linije razdvajanja
