Šljivovica za poneti: Nismo krivi za Nikaragvu
Ma nema ni tri dana od izbora nove vlade, a već je postignut veliki uspeh: Predsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Srbije Ivica Dačić vratio je državljaninu Japana Rio Asadžiju bicikl koji mu je 18. jula ukraden ispred TC „Ušće“, a sa kojim je krenuo na put oko sveta.
Mediji za koje su koliko pre ta tri dana govorili da su u raljama Borisa Tadića ovaj uspeh proslavili su i obeležili više nego kad je Tadićeva vlada hapsila Ratka Mladića. Toliko o medijima. Mada ima onih medija koji se još nadgornjavaju oko toga ko je više doprineo pronalaženju bicikla.
Mediji izveštavaju: Ivica Dačić sastao se sa Asadžijem u „Palati Srbija“ i predao mu bicikl koji je policija našla. Dok mu je predavao bicikl, Dačić se našalio rekavši da „ako ništa drugo Asadži je imao priliku da ostane malo duže u Srbiji i nauči da kaže nešto na srpskom“.
Japanski državljanin je spremno dočekao šalu i pokazao da je premijer Srbije u pravu rekavši „dobar dan“.
On je naglasio i da mu ovo nije prvi put da mu je nešto ukradeno na putu oko sveta.
– U Africi su mi ukrali patike, a u Nikaragvi kameru – rekao je Asadži.
Ivica Dačić mu je ponovo šaljivo odgovorio:
– Za razliku od slučaja u Srbiji, kameru i patike mu nisu vratili u Africi i Nikaragvi.
On je japanskom državljaninu poklonio značku i malu šljivovicu uz upozorenje da ne pije dok vozi.
Da podsetimo, policija je uhapsila Veljka Đ. iz Borče zbog sumnje da je bicikl ukrao ispred tržnog centra „Ušće“ na Novom Beogradu. A ovaj nesretnik, uslikan bezbednosnim kamerama, iz anfasa i profila, sam se prijavio kad je sebe video u svim medijima; tobože je on našao bicikl parkiran na benzinskoj stanici u Borči. Kao u onom vicu o Muji i Hasi koji se završava poentom „jeb’o te bicikl!“ Ali su ga naše obaveštajne službe pod nadzorom Aleksandra Vučića odmah provalile, pa je priznao ono što smo svi videli.
Vlada je, dakle, mandat počela uspesima i ne zna se, po slikama koje su bile objavljene, ko je bio srećniji: Dačić, bicikl ili narečeni Japanac.
Dakle, nova vlada je odlično startovala. Japanski ambasador rekao je da je njihova policija odlična, ali da je srpska nadmašila i japansku, a Dačić je malo prekratio konferenciju za štampu povodom posete italijanskog ministra spoljnih poslova, jer je imao potrebu da Japancu lično vrati „jeb’o te bicikl“.
Ovaj srpski uspeh u borbi protiv kriminala i na polju međunarodnih odnosa dugo će se pamtiti i strah me je da će im to biti najveći ovogodišnji rezultat.
Istovremeno, „Dačićeve snage reda i mira“ pretekle su službenike Dragana Đilasa koji su u njegovom odsustvu – čovek je na odmoru – ponudili da Japancu kupe nov bicikl, isti kao onaj koji mu je bio ukraden pa nađen. Kad su meni pre trideset godina ukrali bicikl pa sam to prijavio nadležnom organu milicije, samo što mi nisu rekli „jeb’o te bicikl“ a kamoli da im je palo na pamet da budem obeštećen na račun poreskih obveznika.
Kačamak i cicvara: Ko je gladan i čega?
Ima raznih kafedžija, ali da će svaka zamlata, makar bio iz Njeguša, dospeti na naslovnu stranu beogradskih novina, a „Politike“ naročito, e u to nisam verovao. Najugledniji srpski dnevnik, ma šta srpski, balkanski i šire, na naslovnoj strani je objavio:
„Ja sam crnogorski nacionalista i Srbi ne mogu da jedu kod mene“, poručio je sa Njeguša, rodnog sela Petra Petrovića Njegoša, Milo Kadija, vlasnik Etno-sela „Kadmi“, nakon što je izbacio Veselinku Rajković, njeno petoro maloletne dece i monahinju Mitropolije crnogorsko-primorske Srpske pravoslavne crkve.
Nakon odlaska na more i posete manastira na Prevlaci, sa decom i njihovom verskom učiteljicom, Veselinka Rajković odlučila je da se vrate preko Njeguša, kako bi udovoljila želji dece da posete etno-selo, koje su ranije često gledala samo na televiziji.
„Svi zajedno uđosmo u restoran ‘Kadmi’. Deca su bila gladna i umorna od puta. Zatekli smo kuvaricu, koju smo pitali služe li kačamak. Rekla je služe, ali mora da se sačeka malo duže dok se pripremi. Bila je prijatna prema nama. Međutim, u tom trenutku je iza nas ušao neki tada nepoznat čovek i rekao je: ‘Za vas ovdje nema obroka’“, priča Veselinka.
U prvom trenutku Veselinka je pomislila da se neko šali. „Okrenem se i vidim čoveka koji je bio potpuno ozbiljan i gledao je u versku učiteljicu moje dece, koja je bila u crkvenoj odori. Upitao je veroučiteljicu, kao da je znao odgovor: ‘Vi radite za srpsku crkvu?’, na šta mu odgovori: ‘Radim.’ Rekao je: ‘Za vas ovde nema hrane, ovde je sve crnogorsko.’“
Naša redakcija je juče u više navrata pokušavala da stupi u kontakt sa Kadijom, ali bezuspešno, pa stoga prenosimo njegovu izjavu koju je dao listu „Vijesti“, potvrdivši da je izbacio iz svog restorana monahinju i majku sa petoro dece.
„To se desilo zato što mi je bilo milo. Napiši da sam crnogorski nacionalista, i da Srbi ne mogu da jedu kod mene“, navode „Vijesti“ uz napomenu da je razgovor kratko trajao i „uz psovku i niz pogrdnih naziva za kaluđere i monahinje Srpske pravoslavne crkve, Kadija je spustio slušalicu…“.
Potpredsednik Političkog saveta Srpske liste Igor Jaramaz za „Politiku“ kaže da „slučaj crnogorskog nacionaliste Mila Kadije“ obavezuje svakog srpskog političara, „jer mržnja, koje ne samo da se ekstremni crnogorski nacionalisti i šovinisti ne stide, već njome i ponose pred širokom publikom, rezultat je višedecenijske izgradnje crnogorskog nacionalno-državnog identiteta“.
„Niko ne može biti bez odgovornosti za svoje postupke. Ovakvi slučajevi ne mogu proći uz familijarnu osudu i nastavak svega po starom. Srpska lista će odgovornim smatrati sve – one Crnogorce koji vrše ovakvo nasilje, ali i svakog Srbina koji u ovakvom otvorenom logoru igra ulogu redara“, rekao je Jaramaz.
Narečeni ugostitelj Kadija za podgoričku „Pobjedu“ kaže da Veselinka Rajković ne govori istinu, te da za to ima i svjedokinju.
– Nije tačno da ih je bilo ko izbacio, to može da posvjedoči i konobarica, koja je inače iz Srbije, i koja je razgovarala sa njima. One su došle i tražile srpsku cicvaru, na šta sam im odgovorio da kod nas ima samo crnogorskog kačamaka, ali da moraju sačekati bar sat i po – kazao je Kadija.
Prema njegovim riječima monahinja je nakon toga kazala da je „ovdje sve pola srpsko – pola crnogorsko“, na šta sam reagovao riječima „ovo Boga mi nije, nego moje, i samo crnogorsko“.
– Nudili smo im pršute, sira, priganica, meda, onoga što ima na Njegušima. Kod mene u restoranu nema pljeskavica, ćevapa i „srpskih mućkalica“ – kazao je Kadija naglašavajući da su gošće same izašle iz restorana.
On je istakao i kako je u restoranu zaposlio čak osam radnika iz Srbije.
S posebnom pažnjom pratim urednički rad „Politike“ na tekstovima dopisnika iz Podgorice. Zaključak: Nije čudo što je jeftino prodata ne zna se, još, kome.
Srbi i Bog: Šta ste me pitali?
Građani Srbije peti su u Evropi po stepenu religioznosti, pokazala je globalna studija Galup internešenela. Religioznost u Srbiji daleko je iznad svetskog proseka, s obzirom na to da čak 77 odsto građana Srbije sebe smatra religioznima. Da su ih prosto pitali da li veruju u Boga, rezultati bi bili sasvim drugačiji.
