Dok artiljerijska municija završava u Ukrajini, Amerikanci okreću glavu od „putinizma“ u zemlji predsednika Srbije. Pristao je na sve što hoće i sada mu je važno samo da to tako ne izgleda. Kao ni Makijavelijvog vladaoca, reč ga ne obavezuje
Vučić je posle tragedije u „Ribnikaru“ govorio o 1200 policajaca za škole. Sada se zazivaju detektori za metal na ulazima, dodatno obezbeđenje, pretres dece… A možda je samo trebalo slušati stručnjake, pričati sa decom i baviti se prevencijom
Konačno je objavljen finalni izveštaj međunarodne posmatračke misije OEBS/ODIHR o izborima održanim u Srbiji 17. decembra. Učesnici u unutrašnjem postizbornom sukobu tumače ga dijametralno suprotno. Jedan zaključak bi, međutim, mogao da se izvuče: Aleksandar Vučić je dobio još vremena
Hapšenje predsednika Vojnog sindikata je izazvalo revolt ne samo članova sindikata, nego i kod svih časnih pripadnika Vojske Srbije, sadašnjih i bivših, i neće ostati bez adekvatnog odgovora: oni najavljuju svoje reakcije, koje za mnoge iz vrha vlasti neće biti nimalo prijatne
Konsultacije su ustavna i zakonska obaveza predsednika, ali niko se ne bi uzbudio da ih je preskočio. Ionako svakoga dana pre jutarne kafe tri puta prekrši Ustav, a zakone – poput Nikole Pašića – upotrebljava samo “za protivnici”
Ako se beogradski izbori budu ponovili i dalje će važiti ista premisa kao pred vanredne izbore 17. decembra: Naprednjaci u Beogradu ne mogu da dobiju, ali ne smeju da izgube. Nemoj da se neko ponadao da će biti fer i korektni
Dve gimnazije su svojevoljno izbacile iz nastavnog programa roman „Dorotej“, očigledno razmišljajući na isti način kao i policajci antivakseri, a Ministarstvo prosvete ćuti
Sa zaboravom ukrajinskog rata zaboravili smo i istinski ulog čitave ove priče: slobodu. Iako svi žudimo za konkretnim rešenjima ovde i sada, te nas više od ispraznog filozofiranja o slobodi zanima zamah ratne industrije Evrope i Rusije, zapravo se filozofska petlja o slobodi nalazi u samom jezgru našeg razumevanja rata u Ukrajini. Bez nje bismo slobodno mogli da potonemo u potpuni zaborav i potpunu ravnodušnost
Tiho je dočekano otkriće da je naprednjački dahija Branislav Nedimović umalo ubio čoveka kolima i da je sve zataškano. Odavno za režimom ostaje krvav trag, a horde čistača – policajaca, tužilaca, kupljenih novinara – trče sa četkama da to sve obrišu
Na mitingu pred odlazak u Hag Šešelj je najavljivao „krvavo proleće“, Toma Nikolić upozoravao Đinđića da je i „Tito imao probleme sa nogom pre smrti“, a mladi Vučić ronio gorke suze što ostaje bez kuma i partijskog šefa. Čak i kad su od radikala postali naprednjaci, nisu se distancirali od tih izjava i politike
Ako se dogodi da pokreta „MI – Glas iz naroda“ nema, ili da se od jednog napravilo tri pokreta, onda imamo tri grupe od po dva odbornika koji slobodno plutaju u baruštini srpske politike i doplivavaju do onih koji su najjači. Ako nema pokreta, nema ni „moralne“ dileme da samo neki njegovi odbornicu Vučiću obezbede većinu u Beogradu
Prvi put od kada je Vučić došao na vlast 2012. godine može se govoriti o političkoj krizi. Opozicija mora da pronađe način da je rasplamsa jer će Srbija inače iz faze autokratije utonuti u jedan vid diktature
