Organizmi

27.januar 2010. M. Vidić

Džinovi na Zemlji

Ubedljivo najteži dinosaurus čiji su ostaci pronađeni je Amphicoelias težak 122 tone i dugačak, kako se pretpostavlja, do 60 metara

 

13.januar 2010.  

 

Ličnosti

13.januar 2010.  

Prvi i najstariji

U ne kratkoj, ali prilično haotičnoj istoriji srpske prosvete, nije malo onih koji su doprineli, često i na silu, sukobljavajući se sa vlastima i nailazeći na nerazumevanje, tome da se obrazovanje u Srbiji institucionalizuje. Redovi koji slede podsećanje su na najznačajnije ličnosti za institucije obrazovanja u Srbiji

Najstarija škola u Srbiji – "Kralj Petar I" Beograd

13.januar 2010.  

Čitati, pisati, govoriti

Najstarijom školom u Srbiji smatra se beogradska Osnovna škola "Kralj Petar I". Godine 2008. ova škola obeležila je 290 godina postojanja i rada. Kroz decenije i vekove, škola je menjala nazive i sa promenljivom srećom prolazila kroz burna vremena, ali je opstala kao prva i najstarija, sa korenima koji sežu do 1718.

Prva kragujevačka gimnazija

13.januar 2010.  

Klica za univerzitet

Na samom početku svog rada, škola umalo da bude zatvorena, zbog mešanja Miloševe ljubavnice Jelenke u školske poslove

28.decembar 2009.  

Interval 2009

Prošlo je tačno 31.536.000 sekundi, koliko ih stane u jednu godinu, dok je planeta, na svojoj eliptičnoj putanji mrdala po raznim osama, da bi nezaustavljivo vođena Sunčevom gravitacijom na kraju sastavila pun krug oko zvezde, ne određujući tim kretanjem samo količinu osvetljenosti i promene u živom svetu, nego uspostavljajući i način na koji doživljavamo i merimo vreme

Budućnost – Tehnologija

28.decembar 2009. Marija Vidić

Devet stvari koje će promeniti dolazeću deceniju

Šta nas očekuje? Kako će se menjati svet sa novim tehnološkim prodorima? Razmatrajući pre svega kriterijum skore ostvarljivosti, "Vreme nauke" predstavlja devet novih tehnologija koje su u povoju, a mogle bi da relativno brzo promene svakodnevicu u kojoj živimo

Alternativna istorija

28.decembar 2009. S. Bubnjević

Strah u tami

Moguće je zamisliti kako bi izgledalo doba u kome su zaboravljeni Njutn, Kopernik i Galilej, gde nije bilo rođenja moderne fizike, hemije i astronomije, kao ni razvoja bioloških nauka, potonje industrijske revolucije i uvođenja naučnog obrazovanja u škole, koje je inicirao britanski filozof Tomas Haksli. U duhu discipline koja se naziva alternativnom istorijom, što je takozvani "What if" ili "Šta bi bilo kad bi bilo" specijalitet među načinima na koje istoričari razmišljaju o prošlosti i budućnosti, pokušaćemo da vas, u jednoj mogućoj spekulaciji, odvedemo u vreme bez nauke