Loader

VREME BR.1164-65 | 25. APRIL 2013.

Dačić u haremu

Srpska vlast odlučila se da izađe iz zone zamrznutog konflikta i uz očekivanu dozu medijskog spinovanja mislim da će ubediti narod da je povukla pravi potez. Protesti u Beogradu su slabi i kratkog daha. Srbi na Kosovu već su živeli u nekoj vrsti provizorijuma, sad će morati da se prilagode drugom

Zoom

Upotreba prošlosti

Puj pike, ne važi: pečat na oprost bivšim radikalima stavile su svetske kancelarije, zadužene u ovo moderno doba da prodaju indulgencije, oprost od grehova, najgorima među nama

Izbori i mediji

Vaš termin je otkazan

Izmenjeni pravilnik REM-a sasvim je jasan. Da živimo u normalnom, uređenom društvu, reklo bi se da je – što se elektronskih medija tiče – obezbeđena regularnost predizborne kampanje. Nažalost, ovde su prilike takve da trenutno nema "sile" ni zakona koji bi "uterali u red" ostrašćene urednike, sluđene novinare i uglavnom devastirane medije

VREME BR.1245 | 13. NOVEMBAR 2014.

Ogledalce u kesi tregerici

Kako su tabloidi preuzeli ulogu stranačkih glasila, dodatno razvili već uhodani sistem u kojem rade u korist različitih interesnih grupa i na taj način doveli do tabloidizacije društva i direktnog gušenja prava na slobodu mišljenja i govora

Politička (ne)kultura

Kako bi bilo da su uloge obrnute

Činjenica da žene na političkoj i javnoj sceni Srbije nemaju seksističke prostačke incidente ne znači da su one pametnije i kultivisanije od svojih kolega, već samo da ne pribegavaju seksizmu i da svet i svoje okruženje ne posmatraju na taj način

Rodna ravnopravnost

Sakaćenje ljudskih prava

Kome su smetale odredbe koje štite biračka prava žena ili prava žena koje rade u kući? Kome je smetao čak i naziv zakona, pa je i to morao da menja? Kako je moguće da je glas anonimnih persona iz različitih vladinih kancelarija "jači" od glasa ekspertkinja svetskog glasa

Mišković i država

Ručak još traje

Zoran Janković, gradonačelnik Ljubljane, u obraćanju prisutnim zvanicama na proslavi četvrt veka "Delta holdinga" rekao je nešto značajnije od onoga kako ga Siniša Mali interpretira. Janković je suštinski ponudio Miškoviću da poslovno sedište preseli u Ljubljanu i da je tu dobrodošao

Pijačni barometar

Slike sa Kalenić pijace

U prošlu subotu, kad sam prošao pored stranačkih štandova, ispisnica po godinama vuče me za rukav: "Komšija, meni uzeli od penzije i dali onima s belim krpama." A onda vrlo upućeno citira iznos subvencija za "Er Srbija"

Ličnost godine – Saša Janković

Zašto im smetam

Širok je i preširok dijapazon uvreda, konstrukcija i neistina koje su tokom 2015. bile upućene iz vrha vlasti na adresu zaštitnika građana Saše Jankovića. Vređan je i proganjan javno – sa skupštinske govornice, na naslovnim stranama, na konferencijama za novinare, u intervjuima. Istovremeno, Saša Janković je tokom 2015. dobio i najznačajnija priznanja za svoj rad: između ostalog, nagrađen je francuskim Nacionalnim ordenom za zasluge u rangu viteza. Svojevrstan je apsurd da se i jedno i drugo dogodilo s istim razlogom: zato što je radio svoj posao. Od 2007. kada je stupio na dužnost, Saša Janković se bez ikakvih ustupaka i izuzetaka bavio onim što je u opisu posla zaštitnika građana, ne brinući pritom koga će da naljuti, kome će da se zameri i ko bi to možda mogao pogrešno da protumači. To je naročito došlo do izražaja baš tokom 2015, kada je mnogima "stao na žulj", pre svega insistiranjem na nepravilnostima u radu Ministarstva odbrane i bezbednosnih službi. U obrazloženju odluke da Sašu Jankovića proglasi za Ličnost godine, uredništvo "Vremena" navelo je da je on u više navrata "postavljao ključna pitanja i nametao važne teme od javnog interesa za građane Srbije", da je "svoj posao radio beskompromisno i hrabro" i da je uprkos "medijskom i političkom linču kakav Srbija u svojoj skorijoj istoriji nije videla", njegova kancelarija i dalje radila visokoprofesionalno i u službi javnog interesa. U intervjuu za "Vreme" Saša Janković objašnjava kako mu je to sve pošlo za rukom, ko su mu najveći neprijatelji, šta su mu ciljevi, ali opisuje i svoj životni put – detinjstvo i mladost, odlazak na ratište, iskušenja, odluku da ne ode odavde, ličnu motivaciju. Bilo je tokom tog razgovora priča o ljudima koje pamtimo, o onima koji su još uvek tu, o onima koji misle da su jači od zakona, baš kao i o porodici, o jednom psu, muzici i pozorišnoj predstavi na koju će možda otići u društvu – Aleksandra Vučića.

Mediji

Glasanje, preglasavanje i sugestija

Čini se da se nekom iz naprednjačkih redova nije dopalo da u Savet REM-a sada bude izabran neko ko se neće pokoriti vladajućim medijskim silama, ignorisati bezakonje u etru, praviti se gluv i slep na političku propagandu koju na nacionalnoj frekvenciji plasira Željko Mitrović, biti hladnokrvan prema rijaliti prostaklucima, donositi kontroverzne odluke o dodeli frekvencija i, uopšte, činiti sve ono po čemu je Savet REM-a do sada bio poznat

Mediji i politika

Istrebljivači ugrožene vrste

Dok se bizarne priče umnožavaju na dnevnom nivou, a medijska scena postaje nešto što je normalnom čoveku teško i da posmatra, na javni interes i na pravo građana i građanki da budu blagovremeno, istinito i potpuno informisani teško da iko više i pomišlja. Prostački, seksistički i bahati istup Bratislava Gašića (na slici) u Trsteniku ovde je samo vrh ledenog brega

Mediji – Slučaj Tanjug

Ne postoji, a javlja

U ovom trenutku, ne zna se ni koliko je zaposlenih u Tanjugu ostalo bez posla, ni kakav je status te agencije, ni kakve mu investitore obećavaju Vučić i Vulin, a ni kako ta agencija uopšte radi ako je formalno-pravno prestala da postoji pre skoro mesec dana. Kad se u tu inače kompleksnu storiju ubaci Željko Mitrović, pitanja se samo množe, a odgovora – ni od korova

Rat tabloida

Urednici Srbije

Aleksandar Rodić, Dragan J. Vučićević i Željko Mitrović u svojim karijerama nisu uradili ama baš ništa što nije bilo povezano s politikom i političarima. Opredeljenja su menjali u odnosu na izborne rezultate, a o posledicama svega toga, kao i mehanizmima koje su primenjivali, najdetaljnije i najverodostojnije mogu da "svedoče" blateći se među sobom. Nijedan istraživački novinar na planeti ne bi mogao da razmrsi to klupko nemorala, bezobzirnosti i beščašća tako delotvorno kao sami akteri

Nova knjiga Milana Miloševića

Hronika još jedne izgubljene generacije

Iz štampe je upravo izašla knjiga Desna deca levih roditelja, zbirka tekstova koje je Milan Milošević ispisivao tokom 45 godina svoje novinarske karijere, a poslednjih 25 godina u "Vremenu". Iz ove knjige prenosimo predgovor Dragoljuba Žarkovića