Beogradski bezbednosni projekat: Šapićev plan i pitanja koja ostaju bez odgovora

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić predstavio je nedavnu završenu prvu fazu velikog bezbednosnog projekta Grada Beograda.

Ovaj projekat, kao jedna od značajnijih u Gradu, Šapić je najavio nekoliko puta, a u okviru njega, osim postavljanja kamera u dvorištima svih vrtića i osnovnih škola, razvijen je softver za detekciju oružja i tvrdih predmeta, postavljen je centralni video nadzor, formira se Beogradska služba bezbednosti, te komunalno-bezbednosne stanice.

Dokument sa detaljima pojekta i načinu njegove realizacije, nije dostupan na sajtu Grada Beograda, a „Vreme” je uputilo zahtev za dostavu dokumenta informativnoj službi grada, međutim, odgovor nije stigao do objavljivanja ovog teksta.

Nikola Jovanović iz Centra za lokalnu samoupravu, objašnjava za „Vreme” da projekat formalno kao takav ne postoji i da se sve predstavlja „marketinški” i „polutajno”.

„Bezbednost u Beogradu mora biti prioritet, pogotovo za decu i školarace i na tome sam insistirao još kao odbornik. Ona se može povećati na tri načina. Prvi je formiranje posebnim zakonom Beogradske ili Prestoničke policije, što je predlog CLS-a. Drugi je bolja saradnja sa MUP-om i formiranje nekih zajednickih tela. Treći je davanjem većih ovlašćenja komunalnoj miliciji i to je verovatno najslabija opcina od ove tri i pravno upitna. Projekat koji je Šapić predstavio, četvrta je, najgora opcija za podizanje bezbednosti u Beogradu, koja nikome nije jasna i izaziva brojne sumnje”, kaže Jovanović.

Kamerama rukovodi privatno obezbeđenje?

Realizaciju prve faze, gradonačelnik Šapić predstavio je u centru za video nadzor, gde se prate kamere svih beogradskih škola i čime je, kako je objasnio, kamerama koje u sebi imaju softver koji prepoznaje vatreno i hladno oružje, pokriven „svaki pedalj” svakog školskog dvorišta.

Kamerama su pokrivene sve osnovne škole u glavnom gradu, a kako je najavio, do kraja 2025. godine trebalo bi da budu pokriveni i svi vrtići.

Trenutno u softveru ne postoji opcija za prepoznavanje lica, napomenula je zamenica gradonačelnika Vesna Vidović.

Beoinfo

Krovna u praćenju sistema biće Beogradska služba bezbednosti, a Grad Beograd će blisko sarađivati sa MUP-om po svim pitanjima dalje primene i načina rada softvera, pojasnio je Šapić.

Formiranje ove službe gradonačelnik je najavio krajem 2024. godine, ali brojna su pitanja koja se postavljaju oko nadležnosti ove službe.

Naime, Grad Beograd nema izvorne nadležnosti u oblasti bezbednosti, već može isključivo da se bavi komunalnim redom. Za bezbednost je zadužen MUP, pa je bez izmena zakona jedino moguće unapredi saradnju sa MUP-om, podsetio je ranije Nikola Jovanović.

„Niti postoji zakonski osnov da privatne firme preuzmu javnu bezbednost, niti je jasno što se ne iskoristi za to regularna policija, komunalci, ili pozornici. Naravno, tek treba da se vidi koliko će para biti opreljeno za privatne firme za obezbeđenje. To je sve vrlo sporno”, objašnjava Jovanović za „Vreme”.

I Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pojasnio je, nakon najave formiranja ove službe, da Beograd nema potrebu za ovakvim dodatnim bezbednosnim merama.

„S obzirom na to da se vlast hvali da je Beograd veoma bezbedan i da kriminala nikad manje nije bilo u celoj Srbiji, konkretni bezbednosni razlozi za Beogradsku službu bezbednosti ne postoje“, kazao je tada Petrović.

„Policija ima isključivu nadležnost da se stara o javnom redu i miru i ova najava da će i ta nova služba bezbednosti u Beogradu patrolirati ulicama i oko škola deluje potpuno nezakonito. Ti pripadnici obezbeđenja mogu samo da se šetaju kao i svi drugi građani, ali ne smeju da primenjuju ovlašćenja privatnog obezbeđenja. Oni mogu da primenjuju svoja ovlašćenja na priredbama i javnim skupovima, ali ne da patroliraju ulicama“, rekao je tada Petrović.

Produžena ruka bezbednosnog sistema u Beogradu

Šapić je, prilikom predstavljanja prve faze projekta rekao da će to biti produžena ruka bezbednosnog sistema u Beogradu, na čijem je vrhu Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Ova služba, prema njegovim rečima, neće intervenisati, ali će patrolirati po gradu i u skladu sa dogovorom obaveštavati beogradsku policiju, kao i komunalnu miliciju, ukoliko se pokaže da postoje kršenja komunalnih pravila i ugrožavanja javnog reda i mira.

„Šapić je predstavio neki sistem video nadzora koji nije povezan sa MUP-om i za koji ni sam ne zna koliko čuva i gde skladišti podatke. Ne znamo ni koliko košta”, kaže za „Vreme” Nikola Jovanović.

Komunalno-bezbednosne stanice – ugovor vredan 1,33 milijarde dolara

Rad svih kamera sada se prati iz centralizovane baze, a u toku je postavljanje komunalno-bezbednosnih stanica koje će biti zadužene za škole i vrtiće iz njihovog rejona, pojasnio je gradonačelnik prilikom predstavljanja završetka prve faze.

Do sada je postavljeno 15 od 104 ovakve stanice, a sve bi trebalo da budu završene do 2026, poručio je gradonačelnik.

Ugovor, za postaljanje kontejnera u koji je „Vreme” imalo uvid, dobila je grupa ponuđača u leto 2023. godine, a njegova ukupna vrednost je 1,33 milijarde dinara.

„Niko ne zna čemu to služi, a nije ni zaživelo. Moj predlog gradonačelniku je da odustane od ovog projekta, da ostavi malo na miru budžet grada, a da se strateški radi na formiranju posebne Beogradske policije”, kaže Jovanović za „Vreme”.