Naglašeno poređenje s Kosovom i isključivo s Kosovom očigledno je deo artiljerijske pripreme za predstojeće odluke o statusu južne pokrajine i služi kao odskočna daska za naredne poteze koji će delom biti pravdani i nemogućnošću Srbije da dobije trku u rađanju
Možda zahtev za raspravom o izbornim uslovima izgleda kao povratak u pretpolitičko stanje od pre gotovo trideset godina, ali je situacija slična najmanje u dve stvari – medijskim manipulacijama i brutalnoj upotrebi državnih resursa i državnog aparata u cilju izborne pobede
Sistem u kome institucije ne funkcionišu, kamo lepe sreće da su u pitanju samo RTS i REM, ubrzano se pretvara u autokratski i vodi ka situaciji da se njihovi decibeli mogu nadjačati samo lupanjem u šerpe
Da u zemlji Srbiji postoji neko ko institucionalno prati i stručno nadzire da li mediji poštuju zakone, posle ovih izbora sigurno bismo imali raspravu o medijskim hajkama, funkcionerskoj kampanji i neravnopravnom i ostrašćenom izveštavanju u predizbornom periodu. No, pošto se ovde nadzorom i praćenjem medija bave samo nevladine organizacije, a sve druge uloge su pomešane – teme su sasvim drugačije
Vučić kao neki čarobnjak iz torbe vadi samo one tabele i grafikone koji mu odgovaraju, a ispod stola trpa i sakriva ono što mu ne odgovara. Iz njegovog šešira lete golubovi i iskaču zečevi i služi se mađioničarskim trikovima iz šatri – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš
Ovde se među glavnim opozicionim strankama najpre vodi šićardžijska borba za opstanak i pozicioniranje na političkoj sceni pred neke naredne izbore, za koje slutim da će biti već na jesen i preko kojih će Vučić tražiti podršku za politiku prema Kosovu, što mu je manji rizik nego da ide na referendum
Iako se ni prethodnici Aleksandra Gajovića nisu istakli uspesima i dostignućima, nijedan dosadašnji državni sekretar za informisanje nije se usudio da novinare i medije tako i toliko vređa, diskredituje i nipodaštava
Koalicija na vlasti u suštini stvara utisak da je Srbija u punom zamahu (ekonomskom, diplomatskom, vojnom, socijalnom...), a da su beogradski izbori tek sporedna stvar koju treba brzo obaviti, da se ne gubi vreme i da posao ne trpi
Kad se malo bolje prouči ta evropska Strategija, a to će tek da usledi u danima pred nama i nakon susreta naših s vodećim činovnicima EU, još će se jasnije videti da tu nema ničeg novog u odnosu na ono što je gotovo dve decenije bio domaći zadatak
I one buriće s otrovnim otpadom pronađenim u Obrenovcu zakopao je privatnik pa je uhapšen, dok je privatnik Željko Mitrović dobio kredit od državne agencije
Čini se da je međunarodna delegacija EFJ, IPI i SEEMO, svojom posetom i preporukama dodatno razjarila i onako razularene lovce na novinarske glave i slobodu govora i mišljenja
Amfilohije ispade crni đavo, baba vračara, Milov pop, sveštenik koji je služio opelo živim ljudima (Vulinu čak dva puta) i da ne nabrajam više. Lepo je Dragan Đilas rekao da će sad dva dana biti miran jer je mitropolit trenutno razapet
Stiče se utisak da je za sada u dijalogu o Kosovu najglasnija Srpska pravoslavna crkva koja je, barem po javno iznetim stavovima, za održanje sadašnjeg statusa, a poneki od glasnogovornika jedva se uzdržavaju da ne bace kletvu na svakog ko bi nešto želeo da promeni
Skupa jelka je okićena i za vas su ispod nje spremljeni sirotinjski pokloni u skladu s finansijskom konsolidacijom – njima batak i belo meso, šija i trtica za vas, ako preostane
Da li bi gubitak prestoničkih izbora označio početak paranja čarape i otvorio pozamašnu poderotinu na slamarici u koju su ovi na vlasti tutnuli većinu svojih lukrativnih poslova, akcija i ambicija za budućnost
Vladajuća većina podgreva i dosoljava buku i bes u skupštini i može to da tera do kraja – dok se narodu ne ogadi, a podnošenje ostavke vlade i raspisivanje izbora bilo bi pravdano nemogućnošću donošenja zakona i kočenjem reformskih akcija
Nakon višemesečne bure zbog medijskog mraka i pritisaka na medije, aktuelna vlast odlučila je da Briselu objasni kako zapravo stoje stvari i statistički pokaže kako ovde ni govora nema o bilo kakvim problemima. Za domaćine su izabrani "Prijatelji Srbije", predvođeni evropskim parlamentarcem Francom Bogovičem, dok su u izaslanstvu sa srpskog dvora bili analitičari Dejan Vuk Stanković i Velimir Ćurguz Kazimir. Predstava je mogla da počne
Kad Aleksandar Martinović kaže da "nijedan primer ne može da potkrepi tezu" da je pravosuđe pod pritiskom vlasti, on tera sprdnju sa zdravom pameću i Venecijanskom komisijom i svakom drugom evropskom, nepristrasnom komisijom, koja će jednog dana "slučaj Mišković" razmatrati kao očigledan primer uplitanja političke volje u jedan pravni proces
Verovatno bi ovima što sad stupaju na izbornu scenu odgovaralo i da Vučić ipak raspiše republičke parlamentarne izbore, jer je veliko pitanje da li su jači sada nego što će biti za dve godine
Moguće je da je Briselu važno da ovde ima nekoga ko će „deliverovati", odnosno obavljati ono što se od njega očekuje i koji će održavati takozvanu stabilnost. Lično se više plašim nečeg drugog – da je to procena da mi i ne možemo mnogo više od ovoga u čemu živimo. Da mi i ne bismo mogli da izgradimo zreliju demokratiju, da prevaziđemo nacionalizam, da stvorimo ozbiljnu alternativu, da sami odbranimo slobodu medija… Odnosno, plašim se da se procenjuje da ovde nema ni potrebe za svim tim, pa da se računa da je ovo mera slobode koja nam pripada, jer više i ne tražimo
U očaju, Maja Gojković je spuštenog glasa pitala kako da poništi efekat sopstvene zvonjave i onda se dosetila da retroaktivno utvrdi kvorum i da ponovi glasanje, a oni koji su pre par minuta bili "za", sada su odjednom glasali "protiv", i jasno mi je da će oni da podignu prinadležnosti sa skupštinske blagajne, ali mi nije jasno kako će deci da pogledaju u oči
Dugo sam se pitao kako funkcioniše ova vlast i sad mi se čini da je sve to vic i da nas, da oprostite na izrazu, podjebavaju u zdrav mozak. Uostalom i Vučiću se, kad je sreo Vulina, otelo pitanje "Gde se seti tetke?" i verujem da su se dugo smejuljili i podgurkivali, onako šeretski, kao – vidi šta im radimo!
Stara krilatica glasi da niko ne može sve ljude da vara sve vreme, a previđa se nova maksima gurua modernog marketinškog doba da je to moguće – ako je reklama dobra a budžet neograničen
Kako izgleda ta zamišljena medijska budućnost, dalo se zapravo i naslutiti u danima nakon briselske predstave Ane Brnabić. Aleksandar Vučić otvoreno se pobunio zbog toga što je Ivica Dačić na N1 dobio osam sekundi više od njega, Goran Vesić samo što fizički nije nasrnuo na koleginicu Maju Nikolić, "Kuriru" je ukazana milost, a nastup predsednika na TV Pinku bio je dvoiposatni monolog održan u prisustvu osoba koje rade u medijima, a koje nisu smele, uspele, želele ili umele da postave nijedno iole suvislo pitanje. Da li tako, po mišljenju Ane Brnabić, Jadranke Joksimović i Aleksandra Vučića izgleda to famozno objektivno novinarstvo? Da li je takvo medijsko okruženje ono što nas očekuje, ili bar ono čemu se vladajuća elita nada? Da li je to slika pred kojom će – kao i do sada – raznorazni evropski i svetski zvaničnici koji pohode Vučića nemo klimati glavom i praviti se da ništa ne primećuju? Da li je to ideal kojem bi trebalo da stremimo uz njihovu podršku
Nešto slutim da će prvi član nove Medijske strategije – a iz komisije su se povukli svi članovi reprezentativnih cehovskih udruženja – glasiti: "Vučićev mora biti najduži." Mislim na govor
Ljudi kojima se okružio trojac Vučić, Gojković, Brnabić neće dobiti povećanje. Napravljeni su po kalupu svog neprikosnovenog šefa koji tvrdi da s platom od hiljadu evra mesečno izdržava višečlanu porodicu, školuje decu u privatnim školama i još plaća svaku vodu koju popije dok drži govor
U Srbiji je poseban problem, kao i u svemu drugom, što vlast, stranka na vlasti i, još je bolje reći, jedan čovek žele da monopolišu pravo na izražavanje i primenjuju se razni modaliteti primene tog siledžijstva, a jedno od omiljenih sredstava je etiketiranje
