“Nisam ja nikakav vizionar, pa čak ni naročito pronicljiv komentator savremenih dešavanja. Ja samo puštam da moje opsesije prodru u moje priče, a svet se katkad iskrene tako da neka moja priča deluje proročki”
Zadatak Muzeja žrtava genocida je komplikovaniji nego zadatak Memorijala na Sajmištu, jer narativ o stradanju Srba u Drugom svetskom ratu ne sme da bude kontaminiran narativima iz devedesetih, nacionalizmom, netolerancijom – stvarima koje su nažalost prilično prisutne u srpskom društvu. Muzej zaslužuje centralno mesto, u centru prestonice, a ne na Sajmištu kao što je predsednik Republike najavio prošle jeseni. Razlog je jednostavan: dve institucije na istom mestu ne bi mogle da funkcionišu i narativ o genocidu nad Srbima progutao bi memorijalizaciju logora na Sajmištu
Bio je u stalnom sukobu sa primitivizmom i bahatošću moćnih bez obzira kojoj su političkoj opciji pripadali. Onima koji su ga zvali da prete zbog objave u novinama, da traže poseban tretman ili izuzeće, umeo je da odgovori tako da su se javili samo tada i nikada više
Da li učestalo objavljivanje crne hronike doprinosi raspravi od opšteg značaja ili utiče na živote građana i formiranje sentimentalnog stava o izvođenju okrivljenih pred lice pravde, šta je sa izvorom informacija i zaštitom bezbednosti novinara, a treba se zapitati i o otvorenosti za javnost javnog tužilaštva i suda
Inspektori koji godinama prate Filipa Koraća kažu za “Vreme” da je njegov dobrovoljni odlazak u istražni zatvor nešto najsumnjivije što je ikada uradio. Ceo život je od organa reda bežao ili se s njima otvoreno sukobljavao. Da Korać ima “kratak fitilj” kad ugleda uniformu bilo je jasno i svakom pozorniku ili saobraćajcu koji ga je ikada sreo
Nekada se radilo od sedam do tri i, obično ponedeljkom, do pet. Porodice bi se okupljale već oko četiri. Nije bilo gužve u saobraćaju, tako da je keva sa posla mogla da dođe već negde između pola četiri i četiri. U njenoj magičnoj crnoj tašni uvek su se nalazile kesice sa sličicama aktuelnih albuma koje sam sakupljao
Vlasti i prokremaljska propaganda sve više govore o neprijateljima i izdajnicima, pa čak i nagovaraju na potkazivanje i prijavljivanje “provokatora”. U ruskom kontekstu to najpre znači dojavu o građanima koji su kritični prema vlastima. Neprijatelji i izdajnici već se traže po noćnim klubovima. U jedan moskovski klub policija je došla 22. marta po Ninu Zolotuhinu jer je u razgovoru izrazila antiratni stav. Ostala je dva dana u pritvoru zbog psovki tokom hapšenja
Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju
Godinama se u Srbiji uočava upadljiv pad demokratije koji je s vremenom doveo do zarobljavanja države, koje je karakteristično po zarobljavanju svih grana vlasti i dominaciji vladajuće političke stranke nad demokratskim institucijama, dok policija služi kao instrument zastrašivanja političkih protivnika i demonstriranje sile
U pluralističkom svetu u kojem i pored globalizacije opstaju velike razlike u percepcijama toga šta je legitimno ili ispravno, oni akteri koji imaju superiornu moć odlučujuće će uticati na to kakva će biti percepcija pravednog, a posledično ponekad i kakve će biti sankcije za kršenja međunarodnog prava. To ne znači da oni koji krše norme neće imati nikakve “troškove” kršenja, ali to, razumljivo, nije prevelika uteha za žrtve
Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi
Ovaj tekst koji potpisuje ekipa izveštača „Vremena“ je nastao neposredno posle ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića. On je autentičan dokument trenutka u kome je Srbija gurnuta u ponor iz koga se iznedrio Alekandar Vučić. Metak koji je pogodio Đinđića zaustavio je Srbiju, čijim se građanima do danas nisu vratili demokratski polet i nada koji su ih onda nosili - makar jednom delu građana. Oni drugi, tada u opoziciji, ratni izdanci 1999-tih, danas su na vlasti sa prebezima koji su bili i koji će ostati nebitni za istoriju ove zemlje
Ono što se u ratovima od bivših vremena do danas nije promenilo (a po svemu sudeći i neće skoro) jeste to što i dalje vazduhom lete komadi metala. Tako je i danas u Ukrajini. A novinari pokušavaju da između dve zaraćene strane otkriju istinu
Ćutanje uprave predstavlja propuštanje nadležnog organa javne uprave da u određenim zakonskim rokovima donese i dostavi odluku stranci. Suština pravnih sredstava koja se stavljaju na raspolaganje građanima u vezi sa ćutanjem uprave jeste u pružanju pravne zaštite u slučaju kada organ javne vlasti prosto ne odlučuje o njihovom zahtevu, odnosno bez valjanog razloga ne donese odluku po zahtevu (žalbi) stranke
Pisma i poruke mojih dragih kolega pristizali su tokom noći i kao odgovori na moje pozive, i dok sam ih čitala, gledala sam na ekranu televizora odsjaje plamena od dignute u vazduh kijevske rafinerije
S obzirom na to da porez na kapitalne dobitke gotovo da ne prelazi jedan odsto u strukturi javnih prihoda Srbije, ne iznenađuje to što poreska prijava za kapitalne dobitke od prodaje digitalne imovine nije ažurirana, odnosno što one koje su predate Poreskoj upravi i dalje čekaju na obradu
Sistemskom korupcijom država izoluje i unazađuje nacionalnu nauku, a glavninu novca za naučno istraživanje i visoko obrazovanje traći na klanovske grupacije i naučnu produkciju upitnog kvaliteta, dok kompetentne naučnike motiviše da karijeru grade u nekom manje korumpiranom sistemu
Prvi “Beogradski pobednik” nameće neka kako zanimljiva tako i principijelna pitanja: da li žiri činjenicom da je nagradio hrvatskog pisca u stvari učestvuje u tom, po srpsku književnost tako zlokobnom, pogubnom procesu obnavljanja (književne) Jugoslavije, ili makar srpsko-hrvatskog književnog bratstva i jedinstva, i to – pošto je nagrada gradska, dakle državna – bratstva i jedinstva finansiranog novcem svih Beograđana i, takoreći, odobrenog sa najvišeg mesta
Mišiću je zbog preloma potkolenice izvršena komplikovana operacija i samo zahvaljući jednoj od metoda koje se primenjuju isključivo u Beogradu i Boru, sanirana mu je povreda od koje se sada s mukom oporavlja
Da li je moguće da se niko tokom skoro 25 godina otkako se pojavilo izdanje “Dosijea”, a sve ističući vrednost rukopisa Miroslavljevog jevanđelja za srpsku kulturu, nije upitao kako to da je fototipsko izdanje najznačajnije knjige naše kulture uradila privatna izdavačka kuća, a ne država? Zašto se država odrekla prihoda koji bi imala od ovog izdanja? Ako je rukopis objavljen u Johanesburgu, kako znamo koliki mu je tiraž, i da li se i po kojoj ceni prodaje u svetu a sve bez kontrole države
Francuski pesnik Prosper Merime objavio je srpske narodne pesme kao da su autentične, Vladislav Jovanović Marambo je o njima odbranio doktorat, i kakve veze u svemu tome ima Luka Mesečina
Uloga i učešće KNOJ-a u borbi protiv odmetnika ostali su obavijeni velom tajne dugi niz godina, što je s vremenom uzrokovalo pojavu specifičnog, gotovo holivudskog mita o knojevcima, borcima protiv “bande”, koji je svoje otelotvorenje našao u filmovima Žike Mitrovića o podvizima kapetana Ramiza Lešija. Međutim, prava slika je bila kudikamo drugačija
