Naoružani napadači na motociklima oteli su više od 280 učenika u gradu Kuriga na severozapadu Nigerije. Svedoci pričaju da su se okomili na decu staru od osam do 15 godina kada su se ujutro oko 8.30 časova okupila ispred škole
Guverner države Kaduna Uba Sani potvrdio je incident i rekao da je oteto 187 učenika srednje škole i 125 učenika osnovne škole, ali da se 25 njih u međuvremenu vratilo. Jedan svedok otmice je rekao da su naoružani napadači upucali jedno dete koje je kasnije prevezeno u bolnicu, piše BBC.
Jedan učitelj koji je uspeo da pobegne kaže da su lokalni stanovnici pokušali da spasu decu, ali bez uspeha. Jedan od njih je ubijen.
Još uvek se ne zna ko je odgovoran za ovu najnoviju otmicu dece.
Česte otmice dece
Otmice su česta pojava u Nigeriji, naročito u centranom delu i na severozapadu zemlje. Veoma često su žrtve deca i žene.
Tek u sredu, 6. marta, je misija UN-a u Nigeriji saopštila da je 29. februara u saveznoj državi Borno oteto najmanje 200 ljudi, uglavnom žene i deca, koji žive u izbegličkim logorima na granici sa Čadom. Napadnuti su dok su skupljali drva u obližnjoj šumi. U toj oblasti su aktivne radikalne islamističke grupe.
Otmičari uglavnom traže otkup za kidnapovane, ali to nije uvek slučaj. Pažnju svetske javnosti je 2014. godine bila privukla otmica više od 200 devojčica iz Čiboke u regiji Borno
U Nigeriji je 2022. donet kontroverzan zakon kako bi se okončao rastući broj otmica, prema kojem je plaćanje otkupnine kažnjivo. Za to je predviđena zatvorska kazna od najmanje 15 godina, ali niko do sada zbog toga nije uhapšen.
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
