Princeza od Velsa Kejt Midlton je u petak saopštila da njeno lečenje od raka "dobro napreduje" i da će prisustovati proslavi rođendana kralja Čarlsa Trećeg u subotu, što će biti njeno prvo pojavljivanje od objave dijagnoze kancera
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden produžio je za godinu dana uredbu o vanrednim merama za područje Zapadnog Balkana koja važi do 26. juna 2024. Destabilizacija ovog regiona posmatra se kao pretnja za nacionalnu bezbednost SAD
Vrhovni sud SAD je u maju 2018. godine poništio zabranu saveznim državama da legalizuju klađenje na sport. Od tada raste promet kladionica. Amerikanci su tako na legalnom tržištu u 2023. godini uložili 121,06 milijardi dolara. Desetine milijardi dolara obrću i ilegalne kladionice. Ne izostaju prevare i skandali, a integritet takmičenja je doveden u pitanje
Američki predsednik Džo Bajden snažno se još jednom založio za odobravanje nove vojne pomoći Ukrajini i Izraelu i humanitarne pomoći Palestincima u Gazi nakon što je predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson konačno zakazao glasanje o paketima finansiranja za subotu uveče
Uprkos strogoj zabrani abortusa, svaka treća Poljakinja imala je prekid trudnoće. Parlament zbog toga sada razmatra liberalizaciju najrestriktivnijeg zakona o prekidu trudnoće u Evropi. Konzervativci pružaju otpor i mobilišu svoje pristalice
“Sloboda i demokratija napadnuti su kod kuće i u inostranstvu”, poručio je na početku govora o stanju nacije u Kongresu američki predsednik Džo Bajden. A zatim se osvrnuo na sve, od ukidanja prava na abortus, do vojne pomoći Ukrajini i izraelsko-palestinskog sukoba i nadmetanja Amerike sa Kinom
I aktuelni i bivši predsednik, Džo Bajden i Donald Tramp, u super utorak su ostvarili ubedljive pobede na unutarstranačkim izborima za predsedničkog kandidata i praktično obezbedili novi okršaj u novembru
Vojni zvaničnici kažu Glasu Amerike da će - ako se ništa ne promeni - američke snage u Evropi i Africi početkom leta ostati bez sredstava za bilo koju namenu, uključujući i pomoć Ukrajini. U pitanje se dovode i američke operacije i vežbe sa NATO saveznicima
U pisanom odgovoru na upit Glasa Amerike američki Stejt deparment ističe da od srpske Vlade očekuje da bez odlaganja postupi prema preporukama navedenim u izveštaju međunarodne posmatračke misije OEBS/ODIHR
Prema izveštaju američke nevladine organizacije sa sedištem u Njujorku Fridom haus Srbija je lider u Evropi u padu građanskih sloboda u 2023. godini. Slobode u Srbiji u kontinuitetu opadaju već deset godina, te se sada nalazi na 114 mestu na listi koja obuhvata 210 zemalja
Sve je izgledniji revanš Džoa Bajdena i Donalda Trampa na predsedničkim izborima u novembru. Bivši američki predsednik suvereno je i u Južnoj Karolini pobedio na stranačkim izborima za predsedničkog kandidata. Dok vodi kampanju, vuče poteze ne bi li Republikansku partiju stavio pod potpunu kontrolu
Amerikanci smatraju da je sve izvesniji revanš na predsedničkim izborima u novembru između aktuelnog predsednika Džoa Bajdena i bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa još manje privlačan nego prvi put 2020. godine
SAD su predložile nacrt rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u kojoj se naglašava podrška tog tela "za privremeno primirje u Gazi čim to bude moguće", prenosi agencija Rojters koja je imala uvid u tekst. Istovremeno, Izrael preti invazijom na Rafu ako se taoci ne oslobode do Ramazana, 10. marta. Broj palestinskih žrtava raste - prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, poginulo je više od 29.000 ljudi, od kojih su dve trećine žene i deca
Hoakin Gvak Oliver ubijen je u masakru u srednjoj školi u Parklendu na Floridi 2018. Sada federalni političare koji se protive strožijim propisima o oružju progoni njegov glas koji kritikuje njihove stavove. Na Jutjubu Hoakin koga je u virtuelnom svetu oživela AI govori o tome kako se ništa nije promenilo od kako je ubijen i poziva glasače da biraju političare koji se zalažu za strožiju kontrolu oružja
Zapadna Pensilvanija je danas, u petak, u centru pažnje javnosti, jer čuvari poznatog mrmota po imenu Panksatoni Fil objavljuju da li je on video sopstvenu senku i da li predviđa još šest nedelja zime ili rano proleće
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
title: 'Naseljavanje Meseca: Novo poglavlje istorije čovečanstva',
pubdate: '2026-06-06 08:22:11',
authors: authors,
sections: "Mozaik",
tags: "Mesec,NASA,svemir,Svemirska istraživanja",
access_level: access_level,
article_type: "news",
reader_type: reader_type
};
(function (d, s) {
var sf = d.createElement(s);
sf.type = 'text/javascript';
sf.async = true;
sf.src = (('https:' == d.location.protocol)
? 'https://d7d3cf2e81d293050033-3dfc0615b0fd7b49143049256703bfce.ssl.cf1.rackcdn.com'
: 'http://t.contentinsights.com') + '/stf.js';
var t = d.getElementsByTagName(s)[0];
t.parentNode.insertBefore(sf, t);
})(document, 'script');
dataLayer.push({
'event': 'Pageview',
'pagePath': url,
'pageTitle': 'Naseljavanje Meseca: Novo poglavlje istorije čovečanstva',
'pageContent': 'Gotovo šest decenija nakon što je ljudska noga prvi put ostavila trag u lunarnoj prašini, Nacionalna uprava za aeronautiku i istraživanje svemira (NASA) predstavila je možda najambiciozniji svemirski projekat još od programa Apolo: plan da se na Mesecu izgradi prvo trajno ljudsko naselje van Zemlje. Ako sve bude teklo prema planu, krajem ove godine počeće prve misije koje neće imati za cilj samo istraživanje Meseca, već njegovo pretvaranje u mesto na kojem će ljudi boraviti, raditi i graditi budućnost.
Ovde se ne radi samo o još jednoj svemirskoj ekspediciji, niti kratkotrajnom povratku radi simbolike ili prestiža. Reč je o pokušaju da čovečanstvo po prvi put uspostavi stalno prisustvo na drugom nebeskom telu. NASA svoj projekat jednostavno naziva „Moon Base“, a njegov krajnji cilj je da tokom naredne decenije „lunarni Južni pol preraste u prvu ljudsku postojbinu“ u dubokom svemiru, piše se u planovima NASA.
„Lunarna baza biće prvo američko i ljudsko uporište na nekom drugom nebeskom telu“, izjavio je administrator Američke svemirske agencije Džared Ajzakman.
Nova granica
Još od završetka programa Apolo sedamdesetih godina, Mesec je uglavnom bio simbol prošle slave svemirskih istraživanja. Danas se, međutim, ponovo nalazi u centru globalne pažnje. Razlog nije samo nauka. Na njegovom Južnom polu nalaze se rezerve vodenog leda koje bi jednog dana mogle da obezbeđuju vodu, kiseonik ili raketno gorivo za buduće misije. Upravo zato NASA više ne posmatra Mesec kao krajnju destinaciju, već kao logističku bazu za sledeći veliki cilj - Mars.
„Mesec je lep koliko i neprijateljski nastrojen“, upozorio je Ajzakman prilikom predstavljanja plana „Mesečeve baze“. U svom obraćanju podsetio je da temperature na površini variraju od preko 120 stepeni Celzijusa na osunčanim područjima, do ispod minus 200 stepeni u trajno zasenčenim kraterima Zemljinog satelita. Bez atmosfere, bez zaštite od radijacije i izložen stalnim udarima meteorita, Mesec predstavlja jedno od najnegostoljubivijih mesta.
Upravo zbog toga, izgradnja lunarne baze neće ni najmanje ličiti na naučnofantastične vizije nekakvih staklenih kupola pod zvezdama. NASA planira spor, postepen i gotovo industrijski pristup - prvo mašine, zatim infrastruktura, pa tek onda ljudi.
Bezos, Mask i nova svemirska industrija
U pozadini čitavog projekta odvija se još jedna biznis revolucija. Za razliku od ere Apola, kada je država praktično sama gradila put do Meseca, nova lunarna trka oslanja se na snažno partnerstvo sa privatnim kompanijama.
Mediji pišu da je Blue Origin, svemirska kompanija osnivača Amazona Džefa Bezosa, dobila zadatak da obezbedi teretne sletne module za dopremanje opreme i lunarnih rovera u oblast Južnog pola Meseca, gde će biti podignuta buduća baza. Rovere namenjene istraživanju surovog lunarnog terena razvijaju Astrolab i Lunar Outpost, dok će izviđačke dronove isporučiti Firefly Aerospace, kompanija čiji je lender prošle godine uspešno sleteo na Mesec. Istovremeno, NASA nastavlja saradnju sa SpaceX-om, svemirskom kompanijom Ilona Maska, na razvoju sistema i letelica za ljudska sletanja na Mesec.
Ovakav model javno-privatnog partnerstva predstavlja jednu od najvećih promena u istoriji istraživanja svemira. NASA više nije jedini „izvođač radova“, već postaje svojevrsni arhitekta i investitor oko kojeg se okuplja čitava nova svemirska industrija.
Iako NASA u prvi plan stavlja naučna istraživanja, iza celog projekta krije se i šira geopolitička dimenzija. Sjedinjene Države nisu jedine koje gledaju ka Mesecu. Kina već neko vreme razvija sopstvene planove za ljudska sletanja i trajnu lunarnu infrastrukturu tokom narednih decenija. U tom kontekstu, nova baza predstavlja ne samo naučni projekat već i novu trku globalnih supersila. Zbog toga NASA sve češće govori o „lunarnoj ekonomiji“ - sistemu u kojem bi istraživanje, eksploatacija resursa, proizvodnja energije i svemirska logistika jednog dana mogli postati potpuno nova privredna grana.
Kako se gradi grad na Mesecu?
Ambiciozni plan Američke svemirske agencije podeljen je u tri faze. Prva faza, koja počinje već krajem 2026. godine, podrazumeva čak 25 robotskih misija. Njihov zadatak biće da mapiraju teren, testiraju tehnologije i potvrde da sistemi za napajanje, navigaciju i transport mogu da funkcionišu u ekstremnim uslovima. Prve tri misije - Moon Base I, II i III - već su najavljene za ovu godinu.
Druga faza, između 2029. i 2032. godine, predstavlja pravi početak izgradnje. Planirano je 24 sletanja tokom kojih će na Mesec biti dopremljeno oko 60 tona opreme. Tada bi trebalo da nastanu prvi energetski sistemi, komunikacione mreže, skladišta i stambeni moduli. NASA predviđa kombinaciju solarne energije i nuklearnih fisijskih reaktora kao osnovu buduće energetske mreže, piše onlajn magazin Wired.
Treća faza, tokom tridesetih godina ovog veka, trebalo bi da dovede do onoga što je do pre nekoliko godina zvučalo kao naučna fantastika: stalnog ljudskog prisustva na Mesecu. Posade će se smenjivati u stalnim naseobinama na površini Meseca, dok će baza postepeno dobijati puteve, logističke koridore i sisteme za redovno snabdevanje. Prema pojedinim projekcijama, čitav kompleks mogao bi da se prostire na više stotina kvadratnih kilometara, što ga čini više infrastrukturnim sistemom nego klasičnom istraživačkom stanicom.
Od Apolona do Artemide
U korenu ovog istorijskog poduhvata nalazi se program Artemis, čiji se ukupni troškovi, prema zvaničnim izveštajima Kancelarije generalnog inspektora NASA-e, procenjuju na preko 93 milijarde dolara. Misija Artemis II već je postala istorijska nakon što su četiri astronauta ove godine obišla Mesec i vratila se na Zemlju, ostvarivši prvi ljudski let u duboki svemir još od ere Apola. Sledeća velika etapa, navode CBS i BBC, biće Artemis III, tokom koje će se testirati ključne procedure povezivanja svemirskog broda Orion sa lunarnim lenderima. Konačno, Artemis IV, planirana za 2028. godinu, trebalo bi da vrati astronaute na površinu Meseca.
Karlos Garsija-Galan, izvršni direktor programa Moon Base, opisao je taj trenutak jednostavnom rečenicom: „Tada ćemo moći da kažemo: Hej, ovde smo zauvek i ne odustajemo“, navodi Juronjuz. Ako NASA ostvari svoje planove, naredna decenija mogla bi da označi ne samo početak nove epohe u istraživanju svemira, već i otvaranje potpuno novog poglavlja ljudske istorije.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!',
'pageDate': '2026-06-06 08:22:11',
'pageAuthor': authors,
'visitorType': visitor_type,
});
console.log(post_id);
console.log('Pushed');
});
